Skip to main content

‘Poslednji izveštaji’ – zločini koji prolaze nekažnjeno

Autonomija 08. jan 2022.
5 min čitanja

Tokom ratovaa devedestih godina na prostoru bivše Jugoslavije život je izgubilo najmanje 155 novinara i medijskih radnika, a samo jedan slučaj dobio je svoj završni epilog, pokazuju istraživanja Balkanske istraživačke mreže (BIRN).

BIRN je u decembru na mestu svog budućeg muzeja “Novinarska kuća” u Sarajevu otvorio izložbu pod nazivom “Last Despatches” na kojoj je predstavljena i istoimena ilustrovana knjiga koja prikazuje život i smrt medijskih radnika i novinara ubijenih na zadatku. Knjigu “Last Despatches” uredili su regionalna direktorka BIRN-a Marija Ristić i urednik BIRN-ove rubrike o tranzicionoj pravdi Matthew Collin, dok su autori priča regionalni novinari BIRN-a.

Marija Ristić za Autonomiju kaže da su želeli da prva izložba u “Novinarskoj kući”, koja je još u izradi, bude upravo ono šta ih je i inspirisalo da je naprave, a to je multimedijalni projekat pod nazivom “Last Despatches” (“Poslednji izveštaji”), a po njenim rečima, iz tog onlajn projekta dobili su inspiraciju da kreiraju knjigu, ali i muzej.

“Pratili smo poznata i velika suđenja za ubistva novinara, poput ubistva Slavka Ćuruvije, zatim slučajeve koji su poznati, a koji nisu doživeli pravno rešenje kao što je slučaj Dade Vujasinović i Milana Pantića. Radeći na tim slučajevima, shvatili smo da postoji ogroman broj novinara u bivšoj Jugoslaviji koji su poginuli za vreme ratnih sukoba i da znamo veoma malo o tome”, istakla je Marija Ristić.

Tokom trogodišnjeg procesa prikupljanja podataka, BIRN-ov tim je došao do brojke od 155 ubijenih novinara i medijskih radnika. Ipak, Ristić je dodala da taj spisak nije konačan, već da je to broj koji su oni uspeli da sakupe i verifikuju, te da je vrlo moguće da postoji još slučajeva.

“Mi želimo da se sećamo svih novinara, a ne samo pojedinih. Želeli smo da sa ovim projektom i knjigom kažemo da nije bitno kojoj ste naciji, grupi ili kojoj ste novinarskoj kući pripadali – važno je da ste izgubili život na zadatku i kao novinar bili meta”, ukazala je ona.

U ilustrovanoj knjizi BIRN je predstavio život, rad, kao i sve što se dešavalo nakon smrti 20 medijskih radnika kroz njihove fotografije, izjave, ali i izjave njihovih najbližih. 

“Nema ih 155 u knjizi jer nismo veliki tim, a projekat smo radili iz srca. Tamo se nalaze priče novinara koji su iz Srbije, iz BIH, iz Hrvatske, Rusije, Amerike, Velike Britanije i Nemačke, a svaki od tih tekstova sadrži njihovu fotografiju koju smo ilustrovano prikazali, jer smo želeli da fotografijom pokažemo da se svih njih treba na isti način sećati. Tekstovi sadrže sećanja porodica i prijatelja na njihov rad, na njih lično, a ima i poseban deo u svakom od tekstova koji se odnosi na to šta se desilo sa pravne strane u kontekstu njihovog slučaja”, navela je Ristić.

Ona je kazala i da sa onlajn produkcijom neće stati i da se nadaju da je ovo tek prva knjiga u nizu, te da im je cilj da nastave projekat i ispričaju svih 155 priča na adekvatan način.

Zločini bez kazne

Marija Ristić je istakla da je šokantno što je samo u jednom od 155 slučajeva doneta presuda potvrđena na drugostepenom sudu. U pitanju je slučaj Egona Skotlanda, za čije je ubistvo u Hrvatskoj osuđen Dragan Vasiljković, poznatiji kao kapetan Dragan.

Osim tog slučaja, kako je dodala, drugi su uglavnom nerešeni, ili istrage nikad nisu otvorene, ili kao u slučaju Ćuruvije taj proces traje duže od decenije.

“To pokazuje da postoji apsolutni trend neodgovornosti za ubistva i nasilje nad novinarima. Taj trend podrazumeva da vi možete protiv novinara da radite šta god hoćete, sve dok je to sa pozicije moći, a da je mogućnost da se dobije bilo kakva pravda vrlo mala. Bilo da je to ubistvo u ratu koje je ratni zločin, do toga da ako danas kao novinar prijavite napade vrlo je teško da ćete naći pravno rešenje za to šta vam se dešava“, upozorila je ona.

Sagovornica Autonomije ukazala je da u regionu postoji još jedan trend – da se novinari ne smatraju radnicima od značaja.

“Mada su sada ti napadi verbalni i sve vlasti u regionu napadaju novinare. A vidi se da su u ogromnom delu državne institucije odgovorne i za zločine koji su počinjeni nad novinarima, te da su to bile državne vojske i državne strukture”, navela je Ristić.

Kako je kazala, zato ovakvim projektima i radom kojim se bavi ne samo BIRN već i ostale orgainzacije pokazuju da se o ovim stvarima treba razgovarati, te da se na taj način pritiskaju odgovorni da rade svoj posao, na isti način kao što novinari rade svoj.

Cenzurisana prošlost

Izgradnja regionalnog BIRN-ovog muzeja “Novinarska kuća” u Sarajevu je upravo u toku, a ona će biti posvećena novinarima, ratovima u bivšoj Jugoslaviji, kao i izazovima savremenog novinarstva.

Marija Ristić je podsetila da je sam BIRN prvenstveno nastao kao agencija koja je pratila ratne zločine u Bosni, te da su se nakon toga proširili na region.

Ona je istakla da je tema tranzicione pravde važna, ali da ona u samoj javnosti nije dovoljno prisutna.

“Suđenja za ratne zločinje se polako smanjuju, u Bosni se to i dalje dešava, ali na mnogo manjem niovu nego ranije. Sa druge strane, u javnom diskursu pitanje prošlosti i ratnih zločina je i dalje vrlo prisutno. To smo videli i u Srbiji u prethodnih nekoliko meseci sa muralom Ratka Mladića, zatim, svakodnevno sa pričom o Srebrenici, filmom o Srebrenici i slično. Mi živimo prošlost vrlo aktivno, ali ne želimo da govorimo o prošlosti na način na koji treba da se govori”, pcenila je Ristić.

Upravo zbog toga, kako je dodala, BIRN nije hteo da odustane od ideje razgovora o prošlosti, ali su imali cilj time da se bave na manje politizovan način koji bi doveo do toga da ljudi više razgovaraju jedni sa drugima, a ne jedni o drugima.

“Zato smo pomislili da bi to moglo da bude kroz priče novinara. Mada su neki novinari bili deo propagandne mašine kao što su i danas, ipak, i tada je bilo novinara širom regiona koji su bili ozbiiljni, nezavisni i koji su se borili protiv propagande i izveštavali o zločinima. Pored toga, mnogi novinari su i svedočili na suđenima za ratne zločine, za većinu zločina smo saznali upravo zbog njih”, kazala je ona.

Prema njenim rečima, ratovi devedestih nisu stvar samo jedne etničke grupe.

“Sada kada se govori o sećanju, govori se najčešće samo o svojim žrtvama i uvek mislimo da smo mi najveće žrtve. Retko kada želimo da priznamo da postoje i druge žrtve, a ako priznamo ne znači da ćemo umanjiti našu patnju i ono šta se nama desilo”, poručila je Marija Ristić.

U BIRN-u očekuju da će muzej u Sarajevu biti otvoren sledeće godine, kada se obeležava i 30 godina od početka rata u BiH.

Knjigu “Last Despatches” moguće je naručiti na ovom linku donacijom BIRN-u. Sredstva prikupljena donacijom ulažu se u otvaranje BIRN-ovog regionalnog muzeja “Novinarska kuća” u Sarajevu.

Sanja Kosović (Autonomija, fotografije ustupljene Autonomiji)

Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.