Skip to main content

Posle veštačenja – rušenje: Čijom krivicom je propala zgrada Crkvene opštine u Novom Sadu?

Vojvodina 07. dec 2023.
4 min čitanja

"Možda je izabran duži put, da se dopusti da propadne, pa da se sruši i napravi novo"

Zgrada Crkvene opštine, poznati Parohijski dom, je propao, saznali smo to iz dva nalaza veštaka, zbog čega će biti srušen, a kao uzrok ovom stanju se navodi nedostatak održavanja objekta.

U Novom Sadu, ali i uopšte, zgrada Crkvene opštine jedna je od najvažnijih u vlasništvu SPC, dok sa druge strane postoje državne, pokrajinske i gradske institucije čiji je posao bio da ovaj objekat očuvaju.

„Mišljenja sam da je objekat zbog izostanka radova na tekućem održavanju, dugogodišnjim neodržavanjem i nebrigom, neuslovan i nebezbedan za korišćenje, u ruševnom je stanju i neophodno je zabraniti korišćenje objekta sa zabranom pristupa, pošto postoji realna opasnost od obrušavanja istog“, naveo je veštak, piše 021.rs.

Direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Saša Martinović kazao je da je vidljivo bilo da postoje problemi sa konstrukcijom objekta i da nije stabilan, da pored sleganja postoji i poremećaji u geometriji, tako je jedan zid izašao 15 centimetara iz svoje ose.

Dva veštačenja tako su potvrdila da treba zadržati samo jedan zid, onaj prema Ulici Nikole Pašića.

Parohijski dom nalazi se pored Saborne crkve i Vladičanskog dvora, dva najvažnija objekta Sprske pravoslavne crkve u Novom Sadu, zaštićen je odlukom Vlade Srbije i brigu o njemu sem vlasnika kulturnog dobra treba da vode i institutcije poput Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada.

Neverovatno je da propadne zgrada Crkvene opštine

Koliko god bi mogao da kritikuje crkvu, Dalibor Stupar novinar porala Voice koji je u nekoliko navrata pisao o stanju SPC, kaže da je u ovom slučaju prosto neverovatno da državni i gradski organi koji treba da brinu o našem kultnom dobru, nisu imali uvid u toliko loše stanje objekta.

– Generalno crkva dobija novac po raznim osnovama iz budžeta i ovde se radi o objektu koji je naše kulturno nasleđe, ne nekoj privatnoj kući. Znači i da institutucije koje treba da brinu o tome, nisu radile svoj posao, čak i da je crkva bila nemarna, moralo se znati u kakvom je stranju Parohijski dom. U Novom Sadu je nedavno bila velika rekonstrukcija Vladičanskog dvora i nemoguće je da niko nije imao pojma u kakvom je stanju zgrada Crkvene opštine – rekao je Stupar.

Kako ističe, odjednom smo saznali da je situacija urgentna i da se objekat mora porušiti. Ako je Parohijski dom bio potpuno neuslovan za korišćenje, po njegovom mišljenju, trebao je već biti iseljen.

Neverovatno je dodaje, da se pored Saborne crkve i dvora gde stoluje episkop ne održava jedan takav objekat.

Radovi su inače procenjeni na 300 miliona dinara. Kako se vidi iz tendera, za rušenje i grube građevinske radove na izgradnji izdvojeno je nešto više od 180 miliona dinara.

Novac za ove radove je obezbedila Pokrajinska vlada, a sve se radi pod nadzorom Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji je i sproveo javnu nabavku za radove.

– Deluje da se u radove nije krenulo po nekom hitnom postupku, nego kada se digla bura u javnosti stvorila se ta priča kako je stanje alarmantno, kako bi se lakše prešlo preko rušenja. Ne sećam se da sam procitao jedan tekst gde neko od stručnjaka upozorava da je ova zgrada u lošem stanju ili da preti neka opasnost za prolaznike, kao što to znamo da čitamo za neke objekte u centru grada. Samo smo jedan dan saznali da Parohijski dom mora da se ruši – nastavio je Stupar i dodao da ne vidi razlog da slovom zakona štitimo najvrednije objekte ako ćemo puštati da oni propadaju.

Đenović: Možda je crkvi bio interes da propadne Parohijski dom

Draško Đenović, verski analitičar kaže da je priča sa Parohijskim domom u Novom Sadu viđena i prosta, država stavi nešto pod zaštitu i posle ne ulaže ni „pet para“ da se vlasnicima pomogne, niti prati stanje objekta.

– Sa druge strane, možda je bio interes SPC da taj objekat ne održava. Možda je izabran duži put, da se dopusti da propadne, pa da se sruši i napravi novo. Stara kuća je uvek stara, koliko god je vi održavali, to znaju svi koji u njima žive. Država opet samo štampa papire i izdaje zaštite. Mi imamo brojne zaštićene crkve po Srbiji koje se urušavaju – izjavio je Đenović.

Podsetimo, na sednici Skupštine grada, koja je održana 3. novembra usvojena je odluka da Crkve i verske zajednice u Novom Sadu dobijaju novac iz budžeta direktno od gradonačelnika Milana Đurića, bez prijavljivanja na javne konkurse.

Kako stoji u obrazloženju, Novi Sad najčešće jednom godišnje, početkom godine, raspisuje Javni konkurs za sufinansiranje projekata izgradnje, održavanja i obnove verskih objekata, iz razloga ograničenih finansijskih mogućnosti budžeta za te namene.

Sa druge strane, sve češće se u poslednje vreme javlja potreba za sufinansiranjem određenih projekata, u momentu kada je javni konkurs već okončan, a pogotovo kada su pitanju hitni radovi na sanaciji ili održavanju verskog objekta, u kom slučaju je neophodno čekati narednu godinu.

Ekološki front: Da li je moguće da je zgrada Crkvene opštine u najgorem stanju?

Marijana Mutavčieva iz Ekološkog fronta postavlja pitanje da li su svi nedavno rekonstruisani objekti prošli detaljnu kontrolu i veštačenje pre radova?

Podseća, da su vršene opsežne radnje, zamena krovova i fasada, na objektima u Petrovaradinu(Gradiću), kao i na pojedinim objektima u Dunavskoj ulici i centru, a sada se obnavlja Almaški kraj.

„Da li je moguće da je zgrada Crkvene opštine u najlošijem stanju od svih rekonstruisanih objekata ili SPC ima malo drugačiji tretman od običnih smrtnika“, kaže Mutavčieva.

Kako dodaje, na Trgu republike se planira podzemna garaža i postavlja se pitanje kako će to uticati na objekte koji su u neposrednom okruženju?

„Da li će se ovi objekti urušiti od radova, problema je bilo i u toku rekonstrukcije trga 2015. godine? Postavlja se pitanje, ako je crkvena opština u ovakvom problemu, za pretpostaviti je da nije jedina, da li ljudi žive i rade, kupuju, obilaze kafiće i restorane u bezbednim objektima? Da li se ovakvim načinom rekonstrukcije otvara Pandorina kutija i nagoveštava rušenje objekata u zaštićenim starom jezgru, uz slično obrazloženje? Da li možemo da očekujemo tihu deložaciju pod pritiskom investitora, a onda i fasade od stiropora poput one koja je zamenila Komunalnu banku“, rekla je ona.

(Danas, foto: APV)