Radnici zrenjaninskog Stila, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kažu da mesecima žive bez zarade. Navode da im se duguje 11 plata i da nemaju rešeno zdravstveno osiguranje. Rukovodstvo je ranije kao razloge za situaciju navodilo nedostatak poslova, blokadu računa i probleme sa isplatom državnih subvenicija. Od maja do danas ništa se nije promenilo, osim što je dug prema zaposlenima porastao.

U maju je rukovodstvo reklo da oni za ovu godinu imaju ugovorene poslove, pa je to razlog za opstanak ovog preduzeća koje, ima dugove i zbog toga su bile neisplaćene zarade radnicima.

Daliborka ispred sindikata preduzeća Stil kaže za N1 da su za 15 meseci dobili četiri plate.

„Dobili smo januarsku, februarsku, početkom ovog meseca martovsku, i, ajde da kažemo, jedan deo još smo dobili decembra. To je to što smo dobijali, znači, ništa nije promenjeno“, navodi Daliborka.

Dodaje da je delegacija iz firme išla u Beograd na razgovor u ministarstvo, gde su im obećali da će im u najkraćem mogućem roku pomoći, da će im dati otpremninu da bi se bar nešto rešilo. Međutim, prema njenim rečima, od tada je prošlo mesec dana i niko im se nije javio.

Podseća da je ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski u petak bila u Šapcu, u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Novitas.

„Ona je bila tamo, jer, po njenim rečima, invalidi su prioritet, to svugde govori, i ona i predsednik Vučić i svi iz vlade, ali to samo govore za medije. U pravom životu nas niko, iako po bezbroj puta smo ih zvali da dođu, da se uvere u naše stanje, da se uvere kako ovi radnici žive. Bez plata, toliko meseci, posla ima, ali plate nema. Znači, to je jedini naš problem“, ukazuje.

Ističe da se „niko nije udostojio da dođe, iako smo ih bezbroj puta zvali, pisali smo im mejlove, pisali smo im sve preporučenim pismima, znači, da ima u roku od 45 dana da nam odgovore“.

Dodaje da je Vučić posetio radnike Apoteke Beograd, obećao da će im plate biti isplaćene i uplaćen staž, a njih niko ne posećuje.

„Znači, sve druge gradove posećuje, a nas ne. Da li to zato što mi nismo iz Beograda ili zato što mi njima nismo bitni? Šta se dešava, stvarno ne razumemo. A mi smo stvarno već u velikom očaju. Ide zima, dugovi, znači, treba da se kupi ogrev. Prošle godine su dosta njih bez ogreva bili, plašimo se da ćemo i ove godine isto to dočekati“, navodi.

Na pitanje kako sastavljaju kraj s krajem, rezignirano kaže da se svako snalazi kako može.

„Na svaka tri-četiri meseca mi dobijemo po jednu platu. Da li tako treba da se živi, bilo ko, ne samo mi invalidi, nego bilo ko, da li tako treba da živi? Da li smo mi zaslužili to, svakim danom dolaskom na posao? Mi ne tražimo milostinju. Mnogi nas osuđuju – ‘traže milostinju, nek idu da rade’. Ne tražimo milostinju. Mi samo tražimo ono što smo mi svojim radom zaradili. Nama ne treba nikakva milostinja“, ističe Daliborka.

(N1, foto: Pixabay)