Skip to main content

Portal Energija Balkana: Vlada nespremna da se odrekne akciza na gorivo

Aktuelno 11. feb 2022.
2 min čitanja

Vlada Srbije propisala je da maksimalna maloprodajna cena evro dizela i evro premijuma BMB 95 bude 179, odnosno 171 dinar po litru, što je tek nekoliko dinara manje od aktuelnih cena na pumpama, ali se nije odrekla dažbina na te naftne derivate, navodi se u tekstu „Vlada nespremna da se odrekne dažbina na naftne derivate“, objavljenom na portalu Energija Balkana.

U odluci o zamrzavanju cene nema detalja do kada će se ova mera primenjivati, kao ni o eventualnim subvencijama goriva za poljoprivrednike, koji ovih dana protestvuju zbog visokih cena dizela i veštačkih đubriva.

Na taj način i Srbija se pridružila zemljama koje se, protiv poskupljenja naftnih derivata, bore zamrzavanjem cena.

Vlada Srbije usvojila je juče Uredbu o ograničenju visine cena naftnih derivata, kako bi se sprečio veći poremećaj i očuvao životni standard stanovništva. Vlada je propisala da maksimalna maloprodajna cena naftnog derivata evro dizel bude 179 dinara po litru, a evro premijuma BMB 95 iznosi 171 dinar po litru.

U saopštenju Vlade navedeno je da se to čini zbog toga što je u prethodnom periodu zabeležen rast cena ovih derivata, a što je direktno uticalo na povećanje cena svih drugih roba i usluga.

Zanimljivo je, međutim, da su zamrznute cene samo ove dve vrste goriva i da je „kresanje“ cena samo simbolično.

Država je, izgleda, nespremna da se odrekne dela zahvatanja koja u maloprodajnim cenama naftnih derivate, kroz poreze, akcize i razne takse čine više od 50 odsto iznosa koji potrošači plaćaju po litru.

Država se, da podsetimo, pre deset godina, tokom nekoliko meseci, odrekla dela akciznih zahvatanja na naftne derivate. Izgleda da je vlast odlučila i da ne prihvati inicijative naftne privrede, pa i savete ekonomista da se akcize smanje.

Nedavno je Udruženje naftnih kompanija Srbije (UNKS) predstavilo Ministarstvu finansija nekoliko mogućnosti za izmenu akcizne politike, kako bi se rasteretila pre svega privreda, ali i povećao promet, što bi doprinelo rastu budžetskih prihoda.

Skupo gorivo, pogađa sve građane koji voze automobil, ali i privredu, posebno transport i poljoprivredu jer se te cene prelivaju na cene u hrane i robe.

Već godinama država se oglušuje na zahteve da se potrošnja goriva u poljoprivredi rastereti državnih zahvatanja.

Hrvatska je to, na primer, učinila uvođenjem kategorije plavog dizela za poljoprivrednike i ribare, a u Srbiji kao i u Bosni i Hercegovini kreatori poreske politike se oglušuju o te zahteve. To što seljaci u Srbiji traktorima i ovog proleća preprečuju puteve kreatore poreske politike, očigledno ne zabrinjava ili ne zanima.

Već decenijama u Srbiji se vlast oglušuje i na savete naftaša i stručnjaka da se prepiše praksa iz susednih zemalja i da se tranzitni saobraćaj oslobodi dela poreskih zahvatanja. Zbog toga strani, ali i domaći vozači kamiona rezervoare pune pre, odnosno, posle srpske granice.

A računica je jasna, jeftinijim transportom država će sprečiti enormno poskupljenje gotovo svih roba, uz to, ako je roba jeftinija više će se prodavati, pa takvom poreskom politikom ne mora biti ugroženo ni punjenje državnog budžeta.

(Beta)