Direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada Aleksandar Popov smatra da je premijer Albanije Edi Rama vjerovatno od Brisela dobio signal i jedno priznanje jer će Tirana na jesen biti domaćin samita u okviru Berlinskog procesa.

„Albanija time dobija na značaju, a Vučić ostaje najveći gubitnik. U okviru Otvorenog Balkana, Vučić je htio da Srbija diktira mnoge stvari, a to bi ostvario ulaskom BiH i Crne Gore koje podrazumijeva kao srpske zemlje, što znači ‘srpski svet’ i Srbija je tu najveća zemlja. Berlinski proces dolazi kući time što će prvi put samit biti u jednoj balkanskoj zemlji, a ne zemlji Evropske unije“, rekao je Popov za Pobjedu.

Prema njegovim riječima, regionalna inicijativa „Otvoreni Balkan“ propala je prije nego što je zaživjela u punom kapacitetu.

„Ova inicijativa ima konstruktivnu grešku: dva osnivača, dva vladara koji imaju velikodržavne projekte – Veliku Albaniju i Srpski svet, a Sjeverna Makedonija je tu bila kao privezak“, kazao je Popov.

Kostur u ormaru

Ideja „mali Šengen“, koja je pokrenuta iz Novog Sada novembra 2019. godine na sastanku Aleksandra Vučića, Edija Rame i Zorana Zaeva, pretvorila se jula 2021. godine u regionalnu inicijativu „Otvoreni Balkan“ sa idejom da u njega uđu BiH i Crna Gora bez jasnog stava da li će njemu pristupiti i Kosovo. OB je trebalo da omogući brži protok roba, ljudi, kapitala i usluga na Zapadnom Balkanu. Međutim, nije realizovan, a zategnuta situacija na Kosovu između Srba i Albanaca bila je dobar povod da Rama saopšti da je OB ispunio svoju misiju i da se dalje posvećuje Berlinskom procesu, koji je praktično zamro.

Govoreći o konstruktivnoj grešci OB, Popov je naveo da se između Albanije i Srbije ispriječio kostur u ormaru koji se zove Kosovo.

„On je iskočio iz ormara prije neki dan, kada je Rama bio u Beogradu i kada je na konferenciji za novinare došlo do varničenja između Rame i Vučića zbog Raminog koncepta Zajednice srpskih opština i Kosova“, podsetio je Popov i istakao da ako imamo Berlinski proces koji je potekao od Evropske unije, koja ima sredstva i ekonomski i investicioni program, od čega je dvije milijarde eura raspodijeljeno zemljama Balkana, nejasno je zašto je bilo potrebno praviti nešto paralelno tome.

Popov je ocijenio da je stvaranju OB doprinijela i tadašnja njemačka kancelarka Angela Merkel jer je podupirala stabilokratiju u Srbiji, samo da se ne bi previše talasalo.

„Iako je ona iznjedrila Berlinski proces, ona ga je i umrtvila i, zapravo, na silu je tjerana inicijativa OB, da bi se u nju uvukle i BiH i Crna Gora, a Kosovo je tu visilo, nije se znalo šta će se dešavati sa njim. Na kraju se i desilo ono što se i očekivalo – da jedna od ključne dvije članice izađe iz te inicijative“, istakao je Popov.

Ciljevi isti, finansijeri različiti

Berlinski proces i OB imali su isti cilj – brži protok ljudi, kapitala i usluga s tim što je OB insistirao i na stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta koje je predviđeno još CEFTA sporazumom koji više niko i ne pominje jer nije zaživio u punom smislu.

Proglasivši kraj OB, Rama se pozvao na oživljavanje Berlinskog procesa koji treba, po njemu, da uzme pun zamah i pitanje je da li će Berlinski proces doprinijeti da zemlje Zapadnog Balkana ubrzaju svoj proces ka Evropskoj uniji.

„OB nije podrazumijevao ekonomske momente, već potpisivanje sporazuma oko prometa robe, granica itd. Dosta toga nije implementirano, ali nije bilo uslovljavanja ni zajedničkog cilja da se izvrše unutrašnje reforme. Berlinski proces ima i način uslovljavanja – evo, sad je uslovio Kosovo – uskraćeno je za 500 miliona eura iz investicionog fonda zato što je pružilo otpor deeskalaciji na sjeveru Kosova“, objasnio je Popov. Podsjetio je da u Berlinskom procesu postoji mehanizam da se zemlje na neki način natjeraju da vrše unutrašnje reforme i doprinose stabilizaciji regiona.

„Samim tim što međusobno sarađuju, stvara se međusobno regionalno tržište, ali to podrazumijeva i unutrašnje demokratske reforme“, rekao je Popov.

Nejasna uloga SAD

Nasuprot Merkelovoj koja je prećutno odobrila OB, SAD ga je zdušno podržavala uprkos tome što je administracija EU povremeno podsjećala da je Berlinski proces prioritet.

„Meni nije jasno zašto su SAD zdušno podržavale ‘Otvoreni Balkan’, čak je Gabrijel Eskobar u Senatu prije godinu i po dana rekao da je to jedan od stubova stabilnosti regiona. Mogu da razumijem da je u Trampovo vrijeme bilo disharmonije između Evrope i SAD, ali, kada su SAD i Evropa počele sinronizovanije da igraju, nije mi jasno zašto je Amerika podupirala konkurentski projekat, koji nije bio na zdravim osnovama“, rekao je Popov i zaključio da je od potpisanih sporazuma, u okviru OB, slabo šta realizovano.

„Ništa od toga nije zaživjelo: nijesu napravili integrisano upravljanje graničnim prelazima što je tehničko pitanje za ubrzavanje prometa roba – a OB je htio upravo da ubrza promet roba. To je sve bila marketinška priča, sajmovi itd. a rezultati su bili daleko ispod očekivanja“, rekao je Popov.

(Pobjeda)