Skip to main content

Pogoršanje stanja ljudskih prava na Kosovu

Jugoslavija 12. maj 2022.
2 min čitanja

"Značajan izazov nezaposlenost mladih"

Nezaposlenost mladih ostaje značajan društveno-ekonomski izazov za Kosovo, jer je 46,8 odsto mladih ljudi bez posla, navodi se u izveštaju civilnog društva o stanju ljudskih prava na Kosovu. Prema ovom izveštaju, koji pored prava na rad, obuhvata i niz drugih, navodi se da je situacija iz godine u godinu sve lošija kad je reč o poštovanju ljudskih prava.

Izveštaj civilnog društva o ljudskim pravima na Kosovu za 2021. godinu bavi se hitnim pitanjima i izazovima ljudskih prava na Kosovu koja su odabrana, kako je saopštila Inicijativa mladih za ljudska prava, posle temeljnog razmatranja lokalnog konteksta u okviru procesa konsultacija sa brojnim organizacijama civilnog društva koje se bave ljudskim pravima.

“Kada je o ljudskim pravima reč, tokom 2021. godine nije došlo do progresa ili napretka već do ugrožavanja i pogoršanja, pogotovo kada je reč o marginalizovanim grupama ljudi kao što su žene, deca, mladi, manjinske zajednice, lica sa posebnim potrebama i LGBT zajednica”, rekla je Marigona Šabiju, izvršna direktorka Inicijative mladih za ljudska prava na Kosovu.

U delu izveštaja koji se odnosi na položaj i probleme srpske zajednice istaknuto je da je samo u prvih šest meseci prošle godine zabeleženo 48 incidenata.

„Problem je što se ti incidenti uglavnom negiraju. Kada srpska zajednica govori da je ugrožena i da se dešavaju incidenti u srpskoj zajednici, uglavnom se kaže da nema dokaza da su to međuetnički incidenti. Ono što treba da se napomene je da se ti slučajevi ne rešavaju. Na Kosovu je postalo normalno napadati imovinu ili Srbe, zato što se zna da to neće biti kažnjivo. Da neće biti procesuirano, da policija neće uraditi ništa“, naveo je Aleksandar Rapajić iz Centra za zastupanje demokratske kulture.

Izveštaj civilnog društva o ljudskim pravima pruža i niz konkretnih preporuka za kosovske institucije, čiji je cilj poboljšanje stanja ljudskih prava na Kosovu.

Jednan od zahteva civilnog društva je da Opština Dečani sprovede odluku Ustavnog suda kojom se potvrđuje vlasništvo manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje.

Kosovski Ombudsman Naim Ćeljaj istakao je da je institucija na čijem je čelu utvrdila slične probleme kada se radi o stanju ljudskih prava i da su ta prava u mnogim slučajevima ugrožena upravo od strane predstavnika institucija. Ćeljaj je naveo je da brojne preporuke Ombudsmana ostaju nesprovedene.

“Treba uzeti u obzir i preporuke civilnog društva, ali treba da budemo svesni i da preporuke narodnog advokata imaju jedno neadekvatno sprovođenje od strane autoriteta, što je možda rezultat toga da ne postoje uvek uslovi da se sprovedu ove preporuke zbog nedostatka kapaciteta, finansijskih sredstava, odgovarajućeg pravnog okvira, ali i same spremnosti institucija i društva da prihvati neke promene koje mi preporučujemo”, rekao je Naim Ćeljaj.

Na predstavljanju izveštaja je rečeno da je poslednjih godinu dana napravljena ogromna distanca između institucija i manjinskih zajednica, ali i civilnog društva. Odgovornost za to, prema rečima Aleksandra Rapajića, snosi Vlada Kosova

“Sama činjenica da vlada nije više od godinu dana osposobila Kancelariju za zajednice koja bi trebala da radi u okviru njenog sektora, govori koliko vlada brine o položau nevećinskih zajednica. Sve te činjenice dovode na terenu do ove slike koju imamo sada”, rekao je Aleksandar Rapajić.

Pored Inicijative mladih za ljudska prava na Kosovu, u izradi izveštaja civilnog društva o ljudskim pravima za 2021. godinu, učestvovalo je još 37 organizacija civilnog društva različitih etničkih struktura na Kosovu.

(Glas Amerike)