Za novčanu pomoć od 100 evra za mlade od 16 do 29 godina prijavilo se 1.019.796 ljudi. Na ovaj način se ne rešavaju suštinski problemi mladih, a takva pomoć može se okarakterisati i kao kupovina glasova, ocenjuju stručnjaci i sagovornici podkasta “Reaguj!”.

Politikolog i izvršni direktor Instituta za evropska pitanja Naim Leo Beširi povod za isplatu jednokratne državne pomoći ocenjuje kao pokušaj da se obezbede glasovi jednog dela mladih ljudi na predstojećim izborima.

“Jasno je da predsednik želi da sa ovih 100 miliona evra koje će potrošiti iz državne kase, mimo bilo kakvog ovlašćenja, kupi glasove mladih ljudi. Da je to tako videli smo i u kasnijim komentarima predsednika, koji je poručio će mladi, ako on ostane na vlasti, dobiti još 100 evra”, objašnjava politikolog Beširi.

Redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Nišu Boban Stojanović navodi da ova “helikopter“ praksa nije vezana samo za Srbiju, ali da se novac kod nas daje mnogo više nego u drugim zemljama. Zamera što se novac daje neselektivno, jer mladi ljudi imaju različite potrebe. Ukazuje i da jednokratna pomoć ne rešava ključne probleme mladih.

“Mladima je bitnije da imaju perspektivu u svom životu od jedne jednokarne pomoći iz koje će oni kupiti trenericu ili patike. Mladi traže sigurnost u zemlji, motiv da ne odu u inostranstvo. Možda je bilo bolje ulaganje u obrazovanje i socijalnu zaštitu”, ističe profesor Stojanović.

Dajna Marinković iz novosadskog Centra za omladinski rad kaže da iz perspektive omladinskog rada, čiji je fokus i interes dobrobit mladih, mera jednokratne pomoći mladima od 100 evra je baš to – jednokratna, odnosno nije usmerena na sistemsko rešavanje problema sa kojima se mladi suočavaju. Neka od tih rešenja su izmene zakonadavnog okvira koji se tiču mladih, kao što je na primer aktuelna izmena Zakona o mladima i izrada potpuno nove nacionalne strategije za mlade.

“To je samo početak onoga šta sve može da se uradi i mi kao Centar za omladinski rad mislimo da upravo ovakav početak treba da stvori neke preduslove za unapređenje položaja mladih u našem društvu, odnosno u Srbiji”, navodi Marinković za podkast “Reaguj!”.

Specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Marko Milanović navodi da bi ovaj novac mogao da pokrije i reši veliki problem u državi, koji će svakako ostati mladima, kao što je na primer problem otpada. Sto evra u džepu svakako nije na odmet, ali ipak korist ove pomoći nije dugoročna. Milanović takođe ističe da ovakve pomoći ne treba davati neselektivno, već utvrditi kome je ona potrebna, a kome ipak nije. Na kraju, upozorava, upravo će mladi platiti dug koji će ostati od ovakvih mera.

“Budžet Srbije je u deficitu. Od 2020. godine za svaki novi trošak država se mora zadužiti da bi ga pokrila. Dakle to je novac koji se pre svega mora pozajmiti, pa se onda dati građanima. Tako da bi na ukupan trošak u tom širem vremenskom periodu verovatno trebalo dodati i kamatu koju mi plaćamo na taj dug”, objašnjava Milanović.

Sanja Đorđević (Podkast “Reaguj!”, naslovna fotografija: Pixabay)