Mada je možda zabavno gledati Donalda Trampa na telu deteta ili Baraka Obamu kako psuje u Beloj kući, dip fejk tehnologija je, pored zabavnih sadržaja, donela brojne probleme: posebno u kontekstu lažnih vesti, ali i lažnih pornografskih filmova. 

Dip fejkovi postoje u različitim oblicima. Najčešća su dva: Prvi, kada se lice jedne osobe pojavi na telu druge osobe, kao u primeru sa Trampom, i drugi, kad se koristi postojeći snimak jedne osobe kojim se manipuliše, ali se koristi glas druge osobe, kao u primeru sa Obamom. 

Kako prenosi britanski Gardijan, od 15 hiljada dip fejk videa otkrivenih u septembru 2019. godine, čak 96 posto su korišćeni u pornografske svrhe. Najčešće je bilo reči o zameni lica porno zvezdi za fotografije poznatih ličnosti. Kako nove tehnike dopuštaju nekvalifikovanim ljudima da naprave prevare sa pregršt fotografija, lažni video zapisi će se verovatno proširiti i izvan sveta poznatih. Tako je Vox preneo priču Noelle Martin, nedavno diplomirane pravnice u Perthu u Australiji. Ona je otkrila da je neko snimio fotografije koje je ona podelila na društvenim medijima i prvo ih iskoristio za fotošopiranje lica u gole slike, a zatim za pravljenje dip fejk video zapisa. Iako pornografski sajtovi generalno ne dozvoljavaju dip fejk snimke, pojavljuju se posebni sajtovi namenjeni upravo ovakvim snimcima. Kako kaže Danielle Citron, profesorka prava na Univerzitetu u Bostonu: „Dip fejk tehnologija se naoružava protiv žena“. 

Komentarišući ove podatke, sociološkinja i članica Ženske solidarnosti Jelena Riznić za podkast Reaguj! kaže da treba krenuti od toga da je sama pornografija veoma često zapravo dokumentovano nasilje nad ženama. 

“Na stranu to što, iako se ne radi o dip fejk tehnologiji, čak i u konsenzualno snimljenoj pornografiji, postoji toliko ponižavanja žena, a onda kada pokažete ponižavanje jedne žene vi šaljete poruku svim ženama. Kada je reč o tome zašto bi neke konkretne žene bile žrtve, prosto smatram kao i kod osvetničke pornografije, da se najčešće koristi u te svrhe – dakle da vi lažirate nečije prisustvo u porngorafskom sadržaju, jer želite da ponizite tu osobu, da želite da je dehumanizujete potpuno i da to radite na taj način”, kaže Jelena Riznić. 

Ova tehnologija predstavlja značajnu opasnost i u kontekstu lažnih vesti. Tako je 2018. godine u Belgiji napravio pometnju snimak tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa. U pomenutom snimku, Tramp navodno ohrabruje Belgiju da se povuče iz Pariskog klimatskog sporazuma. Pred kraj videa, Tramp kaže: „Svi znamo da su klimatske promene lažne, baš kao i ovaj video“. Međutim, ta fraza nije prevedena na holandski jezik, a video je objavila jedna belgijska politička partija na Tviteru i na Fejsbuku. 

Fekt čeker Fejk njuz tragača, Stefan Kosanović kaže da se novinari iz regiona već uveliko pripremaju za raskrinkavanje dip fejk sadržaja. 

“Fejk njuz tragač sada već nekoliko godina u svojim radionicama detaljno priča o dip fejku i nekim njenim osnovnim karakteristikama. S obzirom da je korišćenje dip fejkova u porastu u celom svetu, to je odlična prilika da se svi upoznaju makar sa osnovnim karakteristikama ove tehnologije, a ja sam optimista i mislim da ako neko zna osnovne karakteristike nečega može samostalno ili uz pomoć daljih kurseva da produbi znanje i upozna se više sa tehnologijom”, kaže Stefan Kosanović. 

Inženjer elektrotehnike i trenutni student na masteru na univerzitetu u Lozani Gojko Čutura, u svom dosadašnjem radu susretao se i sa ovom tehnologijom. On smatra da će dip fejk postati još popularniji i dostupniji u budućnosti nego danas. 

“Metode su mnogo sofisticiranije sada nego pre pet, šest godina kad je to zapravo u istraživačkom svetu i izašlo. Definitivno osrednji, bolji inženjeri studenti elektrotehnike mogu to da implementiraju kvalitetno i kako godine budu išle sve će biti lakše i lakše. Tako da su mobilne aplikacije definitivno neminovnost, samo je pitanje kad će da bude toliko zanimljivo”, kaže Čutura. 

Kao najveće mane dip fejk tehnologije Čutura ističe njenu upotrebu za širenje lažnih vesti, njenu upotrebu u pornografskoj industriji, ali i potencijalno prebacivanje odgovornosti političara za svoje postupke.

“Dosta je jak disbalans prednosti i mana ove tehnologije. Svi znaju koliko su mediji jako telo u lobiranju, pokretanju masa da urade nešto u nekom smeru i sad postaje mnogo lakše kad imaš nešto što se nije desilo, a što može da bude jako kompromitujuće za nekoga iz suprotnog tabora. Takođe, svi znamo da ljudska intuicija kaže da verujemo onome što vidimo, ona stara dobra „slika govori hiljadu reči“. Sad zamislite sutradan političara koji pokušava se izvuče iz neke nameštene afere i prosečnog čoveka koji na to reaguje sa: „Da, da nije, nije on varao ženu to su te njegove veštačke inteligencije uradile!“ Po meni je to glavna mana koja se tu vidi u vrlo bliskoj budućnosti”, ističe Čutura. 

Bojan Perkov iz organizacije SHARE fondacija koja se bavi digitalnom bezbednošću kaže za podkast Reaguj! da fotografije i snimci koji se koriste za dip fejk jesu udar na bezbednost, jer se svakako može ugroziti digitalna privatnost ljudi. On dodaje da je tehnologija dip fejka uznapredovala i da već sada mogu da se koriste i glasovi koji se koriste za ovakvu vrstu digitalne prevare.

Ipak, nema naznaka da se u Srbiji pojavio neki dip fejk sadržaj, ali svakako je potrebno voditi računa o zaštiti privatnosti na internetu. 

“Možda kao neka mera predostrožnosti da se prosto povede računa koliko se fotografija lica objavljuje javno na internetu i ako se već objavljuju fotografije da makar budu podešavanja na društvenim mrežama takva da mogu samo da vide određeni ljudi, odnosno prijatelji takav sadržaj, ljudi koje smo prihvatili da se sa njima povežemo i na primer takođe privatni Instagram nalozi i tome slično, jer kada se objavljuju velike količine materijala, fotografija na internetu, čak i one ako se uklone ili obrišu – ne znači da nisu ostale u nekoj bazi, te da ih na nekom drugom sajtu neko nije preuzeo”, upozorava Perkov. 

Međutim, nije sve tako crno po pitanju dip fejkova. Gojko Čutura kaže da ova tehnologija sa sobom nosi i značajne prednosti.

“Hajde uzmimo u obzir činjenicu da nije dip fejk jedina stvar koja danas u tehnici i nauci može da te obmane. Mnogo stvari može da bude iskorišćeno u loše svrhe. Sreća u nesreći kod dip fejka je što to jeste proizašlo iz neke zabave i onih aplikacija „Vidi kakav ćeš biti za 100 godina“, „kako izgledaš u telu Breda Pita“ i tome slično. To nas je ipak u tom procesu upozorilo: ljudi pazite čemu verujete, kako koristite svoje podatke na internetu i uopšteno. Tako da je to stvarno glavna prednost. Sigurno se može naći još mnogo prednosti u nekim specifičnim primenama, na primer, fotorobot u policijskim istragama ili u plastičnoj hirurgiji”, smatra Čutura. 

Fekt čeker Stefan Kosanović je saglasan sa Gojkom Čuturom, a ističe da se posebno raduje implementaciji ove tehnologije u filmskoj industriji. 

“Mislim da je volan u rukama svakog ko kreira dip fejk. Ako je osoba maliciozna, tehnologija će biti predstavljena loše i zloupotrebiće se. Dok u rukama ljudi koji će u njoj videti neki tehnološki prosperitet sigurno može da bude odlična. Ja se pogotovo radujem implementaciji u filmskoj industriji i zamišljam kako ona može da se prenese u gotovo bilo kakvu vizuelnu umetnost”, zaključuje Stefan Kosanović. 

Sanja Kosović (Reaguj!) 

Naslovna fotografija: Pixabay