Novi norveški Zakon o marketingu, kojim će se deljenje retuširanih fotografija tela u promotivnim postovima na društvenim mrežama bez napomene da je slika obrađena smatrati nezakonitim, pozitivan je pomak u borbi protiv nerealnih standarda lepote, saglasni su sagovornici podkasta “Reaguj!”.

Norveška je početkom jula usvojila izmenjeni i dopunjeni Zakon o marketingu iz 2009. godine. Novim odredbama previđaju se novčane kazne za pokušaje prikrivanje obrade fotografija na kojima su obrađene usne i struk, te su naglašeni mišići nakon fotografisanja. Portal Mixer.hr navodi da se odredbe ovog zakona odnose i na slike koje objavljuju uticajne i poznate osobe ako su “primili bilo kakvu uplatu ili imaju drugu vrstu koristi” u vezi s objavom. Ovi propisi primenjivaće se na platforme društvenih mreža poput Facebooka, Instagrama, Snapchata, TikToka i Twittera.

Do donošenja ovakvog zakona je došlo zbog kontinuirane javne rasprave u Norveškoj oko “kroppspressa” (doslovno “telesnog pritiska”), odnosno pritiska nerealnih standarda lepote. Kako se navodi norveškom Ministarstvu za decu i porodicu, cilj ovakvih propisa je da “podignu svest među ljudima da savršena tela u oglasima ne prikazuju ljude onakvima kakvi se pojavljuju u stvarnom životu“. Početak primene ovako izmenjenog Zakona o marketingu planiran je za jul 2022. godine.

Kada je reč o uticaju nerealnih standarda lepote koji se prezentuju korisnicima društvenih mreža na njihovo samopouzdanje, psihološkinja Nataša Oparnica Vračar novi norveški zakon ocenjuje kao korak u pozitivnom smeru.

“Ulepšavanje fotografija postoji oduvek i to nisu donele samo društvene mreže, već i televizija i magazini u ranijim godinama. Ono što je razlika je to da poslednjih godina svi mi, a naročito mladi, provodimo drastično više vremena na društvenim mrežama i nesvesno se upoređujemo sa onim što nam je putem tih mreža prezentovano. Mladi su posebno podložni ovakvim uticajima u određenim godinama kada nemaju izgrađen identitet i jasnu sliku o sebi. To je period kada prirodno žele da budu prihvaćeni i da na najbolji mogući način da zadovolje neke kriterijume i očekivanja”, kaže Oparnica Vračar.

Međutim, paradoksalno je to što su mladi i te kako upućeni u mogućnosti za retuširanje fotografija koje nude čak i neke jednostavnije aplikacije koje se mogu instalirati na svaki mobilni telefon. Sagovornica podkasta “Reaguj!” kaže da ih to ipak ne sprečava da se podsvesno upoređuju sa slikom o nečijem izgledu ili životu koja im je prezentovana na društvenim mrežama.

“Kada se u nešto zagledamo, kada nam nešto iskoči neki sadržaj, bilo da je u pitanju reklama ili nešto drugo, koji nam izgleda lepo i primamljivo, svi nekako nesvesno zaboravljamo da ta fotografija ili video mogu biti ulepšana realnost i ne preispitujemo vernost tog prikaza. Jednostavno, nismo uvek svesni toga. Racionalno jesmo, ali nesvesni nivo koji dosta utiče na naše emocije to vrlo lako zaboravi”, objašnjava Nataša Oparnica Vračar. Ona naglašava i važnost postojanja kampanja na društvenim mrežama kojima se promoviše prirodan izgled.

Tako, na primer, Dragana Dukuljev, body positivity aktivistkinja, svoj Instragram profil, koji se zove daca magic, opisuje kao mesto slobode uma i seksualnosti, ali i razbijanja tabua kroz informisanost. Njene fotografije nedavno su bile objavljene i u Elle Serbia Body dodatku.

“Ja sam takođe odrasla u okruženju gde sam svuda gledala samo jedan tip manekenki – u novinama, na TV-u, u filmovima. Iskreno, nisam očekivala da će doći taj dan kada će neko moje veličine i mog oblika tela biti u modnom časopisu i to je baš bila velika stvar”, kaže Dukuljev.

Ona napominje da se na društvenim mrežama mogu pronaći i zablude o body positivity aktivizmu. Body positivity znači prihvatiti sebe u svakom obliku, a ne isključivo sa manjkom ili viškom kilograma.

“Ljudi koji nisu dovoljno informisani smatraju da, ako si body positive, to znači da ne želiš da se menjaš nikada u životu i da želiš da ostaneš isti ovakav zauvek. To uopšte nije istina. Body positive zapravo znači da ti prihvataš i voliš sebe u svakom obliku, što ne znači da potencijalno nekada nećeš želeti nešto da izmeniš. Ali to što poželiš da promeniš menjaćeš zato što ti to hoćeš, a ne zato što ti društvo to nalaže”, objašnjava Dragana Dukuljev.

Zakon o obaveznoj naznaci prilikom promovisanja sponzorisanih postova koji sadrže retuširane fotografije na društvenim mrežama za sad se odnosi samo na Norvešku. Međutim, da li bi se ovakva regulativa mogla nekako odraziti i na sadržaje na društvenim mrežama u Srbiji? Stručnjak za društvene mreže Strahinja Ćalović navodi da ovaj zakon ne mora nužno da utiče mnogo, naročito na našem tržištu. Ovaj zakon se odnosi na sponzorisane postove koji mogu da preuveličaju efekat nekog proizvoda ili usluge.

“Generalno, društvene mreže već imaju politiku zabrani onih fotki koje navodno prikazuju neku situaciju ‘pre i posle’. Ne čudi me što je usvojen ovaj Zakon u Norveškoj, odnosno u Skandinaviji, koja i inače prednjači kad su ljudska prava u pitanju. Međutim, Zakon se odnosi samo na komercijalni sadržaj, odnosno sadržaj gde se nešto promoviše – proizvodi ili usluga, ali ne i na pojedinačne fotografije na kojima influenseri i dalje mogu da dorađuju slike i šalju nerealnu sliku o svom telu i licu. Zbog toga nisam siguran koliki će uticaj donošenje ovakvog zakona imati”, kaže Ćalović.

Ipak, Strahinja Ćalović navodi za podkast “Reaguj!” da je ovakav zakon dobar i da veruje da će se iz Norveške slični zakoni preliti i u druge razvijene zemlje.

“Mislim da je dobro što je takav zakon donet, iako će biti teško da se primeni. Smatram da je neophodno da marketing postane malo čistije tržište i pretpostavljam da će nakon Skandinavije, odnosno Norveške, i druge razvijenije zemlje krenuti tim putem i da će se vremenom taj trend preliti i na nas”, zaključuje Ćalović.

Da li će norveški zakon uticati na influensere u Srbiji?

Ana Pavasović je influenserka stacionirana u Novom Sadu koja se profesionalno bavi šminkanjem. Kako kaže, kada bi se zakon sličan norveškom Zakonu o marketingu doneo i u Srbiji, on ne bi mnogo uticao na funkcionisanje samih influensera, jer bi značio rečenicu više koju je potrebno uneti u opis fotografije, ali dodaje da bi više uticao na mlađu populaciju. Kako ona objašnjava, devojke i devojčice koje se šminkaju kod nje neretko ne dozvoljavaju da se fotografišu bez filtera.

“Mogu reći da na dosta mlađih devojčica utiču filteri, fotošopirane slike, i neke nerealne stvari koje su im predstavljene kroz društvene mreže. Imala sam više takvih slučajeva, kada zamolim devojčice, klijentkinje koje sam našminkala, da uslikam svoj rad, jednostavno ne žele da to urade bez filtera. Žele da izgledaju kao neke devojke na Instagramu, kod kojih se pritom vidi prerada fotografije i u nekim slučajevima im ne uspem objasniti da to nije prava koža lica te devojke, da ta koža nije savršena, da ta koža zapravo ima i bore i pore, ali je fotografija obrađena”, priča Pavasović.

Estetski hirurg, doktor Milan Colić kaže da je on protiv preteranog retuširanja fotografija, te smatra da je izmena zakona o marketingu i oglašavanju u Norveškoj odličan potez, kao i da bi sličan zakon mogao uroditi plodom i kod nas. On kaže da danas, prilikom odlaska na konsultacije za estetske poduhvate, ljudi i dalje donose fotografije poznatih ličnosti, ali da donose i svoje fotografije sa filterom na licu.

“Svojim pacijentima objasnim da mi nismo supermarket estetske hirurgije. Ljudsko tkivo nije drvo ili kamen pa da ga možemo klesati kako želimo, naročito ako su u pitanju operacije koje se izvode treći, četvrti put na nekom mestu. Velika je odgovornost i na nama, da prvo objasnimo pacijentu i da vidimo da li možemo da ga prihvatimo”, objašnjava Colić i zaključuje da je veoma loše što mlađe generacije odrastaju u ulozi “pratioca” raznih poznatih ličnosti.

On kaže da mladi treba da gaje svoju individualnost, a ne da se povinuju raznim idolima po njihovim delima i fizičkom izgledu.

Irena Čučković (Redakcija “Reaguj!”)

Naslovna fotografija: Pixabay