Država mora da krene da svoja zaštićena područja prirodne tretira kao takva, a ne da ih eksploatiše i žmuri pred nelegalnim radnjama, upozorava aktivistkinja pokreta “Odbranimo šume Fruške gore” Dragana Arsić u razgovoru za podkast Ogledalo portala Autonomija.

Nedavno je dok je šetao Fruškom gorom Novosađanin Petar Živanović naišao na prizor seče stabala u ovom nacionalnom parku. I umesto objašnjenja o čemu se tačno radi, Živanović je dobio psovke i batine. Nasilnici su takođe Živanoviću oduzeli telefon, kako bi uklonili dokaze o, kako se sumnja, nedelu koje su pravili.

Inače, Petar Živanović, koji je aktivista Pokreta odbranimo šume Fruške gore, svoj aktivizam izražava tako što sakuplja smeće iz ovog parka prirode i ostavlja ispred preduzeća koja je zadužena za njegovo očuvanje – Javnog preduzeća Nacionalni park Fruška gora.

Upravo su tu, pre nekoliko dana, ekološka udruženja organizovala prostest protiv naslilja i povodom zaštite prirode. Jedna od govornica, predsednica pokreta “Odbranimo šume Fruške gore” istakla je da ekološka udruženja nisu neprijatelji javnog preduzeća, već naprotiv, prijatelji jer imaju zajednički cilj – očuvanje prirode.

Predsednik Aleksandar Vučić, reagovao je na ovaj događaj, rekavši da je tačno da se nasilje dogodilo i će se suditi “ni po babu, ni po stričevima”.

“Mi gajimo nadu da će zaista tako biti. Ali je jako bitan kontekst. Petra su pretukli jer ih je uhvatio u jednoj nelegalnoj radnji. Mi sumnjamo da je to bila nelegalna radnja, ali evo, predsednik nam je to i potvrdio”, kazala je Dragana Arsić za podkast Ogledalo.

Vučić je, međutim, tom prilikom i optužio RTS da radi protiv države zato što je objavio prilog o protestu, nazvavši organizatore protesta stranim plaćenicima. Arsić smatra da je ovo skandalozna izjava.

“Svaki put kad je RTS objavio događaj sa jednim neutralnim komentarom, e to je onda signal za napad sa najvišeg vrha da RTS ne radi posao kako treba”, ocenila je Arsić.

Licemerno je to što država, koristeći retoriku devedesetih lepi etikete stranih plaćenika ekološkim organizacijama, kada i ona sama dobija sredstva sa strane. Čak se i njima ponosi, navela je ova aktivistkinja.

“Taj epitet se dobro prima u biračkom telu. Čim kažete da je neko strani plaćenik, vi izazivate Pavlovljev refleks kod građana koji površno promatraju našu stvarnost. Ali to se menja”, ocenila je Arsić, dodajući da ljudi ipak prepoznaju njihovu borbu za zaštitu prirode i opšte dobro.

Nacionalni park Fruška gora je zaštićeno područje prirode. Dragana Arsić smatra da najveći problem to je što država nema pravi odnos prema svojim zaštitćenim područjima jer u praksi ona imaju komercijalni tretman, i šume na Fruškoj gori se tretiraju kao da su privredne šume.

“Javno preduzeće “NP Fruška gora” jeste firma koja ima oko 140 zaposlenih i oni se finariraju od seče šume. Zakonska regulativa je nadekvatna u potpunosti,” smatra ona.

Postoji dva načina uništavanja šume. Legalno je seče javno preduzeće preko svojih ugovorenih firmi. To su planske aktivnosti, koje su prekomerne, komercijalne i potpuno neprimerene zaštićenom području, navodi Arsić i dodaje da sa druge strane postoji nesavesno upravljanje.

“Od svih aktivnosti koje su vezane za prirodu, ilegalne šumske aktivnosti su najteže dokazive u celom svetu, jer je to umrežen sistem. Mi smo podneli prijavu protiv jedne organizovane grupacije, a na čelu te grupacije je visoki državnik,” naveka je ova aktivistkinja.

Projekat pošumljavanja Fruške gore povodom 60 godina postojanja Nacionalnog parka, po kojem je planirana sadnja 60.000 stabala, Arsić ocenjuje kao ekomanipulaciju jer se o zasađenim stablima naknadno ne vodi računa.

“Oni su tolerisali sve one nesavesne radnje, i dalje imaju planove seča koje su enormne. U praksi smo videli da su ta pošumljavanja uglavnom neuspešna, jer se nakon sađenja tih sadnica ne radi pravilna nega”, napominje Arsić i dodaje da JP “NP Fruška gora” nema u svom budžetu planski opredeljena sredstva za pošumljavanje.

Postojeće šume imaju nemerljivu vrednost. Šuma nije samo drveće, već kompleksan biodiverzitet, podseća Arsić, te se šteta ne može nadomestiti sađenjem novih stabala. Fokus treba da bude na očuvanju postojećih.

“Kada posečete šumu koja je stara 50-100 godina, vidite koliko bi vam trebalo vremena da podignete takvu šumu ponovo. Tim pre što Fruška gora nije područje komercijalne namene, već ima status nacionalnog parka. Fruška gora je bogata endemskim vrstama, ima jedinstven biodiverzitet i zato ne sme da ima komercijalnu namenu, što se u praksi radi”, kazala je Dragana Arsić.

Sanja Đorđević (Autonomija)