„Ukolikoli imamo situaciju da jedna zemlja guši nezavisne ili opozicione i stvara vlastite propagandne medije i uz sve to još te medije koristi i u ratne svrhe, mislim da je stvoren svaki osnov da se adekvatno odgovori na takvo delovanje“, isitiče politikolog i novinar čiji su fokus interesovanja međunarnodni mediji, Boris Varga.

VPN i Telegram ključne su reči koje je u ovom trenutku, u Ukrajinsko-ruskom ratu označavaju slobodu govora i medija. Građanima se pored virtuelne privatne mreže i enkriptovane aplikacije za dopisivanje, prepočuje i korišćenje Tor internetskog pretraživača koji se koristi za pristup “dubokom” internetu, jer zbog sistema koji štite privatnost i podatke korisnika, gotovo da je nemoguće kontrolisati i sankcionisati korisnike.

Osim zapadnih medija cenzurisanih u Rusiji, ove zaobilaznice cenzure svojoj publici preporučuju i ruski mediji, cenzurisani na zapadu. Evropska unija početkom meseca blokirala je medijske servise Russia Today i Sputnik, pa osim na televiziji, građani Unije do njihovih informacija ne mogu da dođu ni na internetu. Kada je cenzurisanje cenzora u pitanju, Boris Varga koji je master komunikologije završio upravo u Ukrajini, smatra da je potrebno zaustaviti propagandnu mašineriju. Opravdanje za cenzuru u ovom slučaju je rat. Rusija je se nalazi na 150. mestu na na listi Reportera bez granica, kada je sloboda govora u pitanju. Iza nje je svega 29 zemalja. I zato je cenzura opravdana, smatra Varga.

„Pre svega treba zaustaviti emitovanje državnih medija kao što su Russia Today i Sputnjik. Što je već urađeno od strane zapada. I kao što je urađeno za vreme Hladnog rata, treba stvoriti medijske servise koji bi građanima u Rusiji dali mogućnost da se informišu objketivno“, objašnjava ovaj politikolog u podkastu Ogledalo.

On napominje da je uvek važno imati dve strane priče, ali treba uzeti u obzir kontekst, odnosno, šta znači ta druga strana u ratu. Može biti i da su obe strane propagandne, ali ovde je u pitanju sukob vrednosti. Sa jedne strane nalazi se represivan režim, a sa druge strane borba za demokratske vrednosti.

„Ukrajina se bori za zapadne vrednosti gde su i slobodni mediji. Ta strana je relevantnija svakako. Ali i na toj strani ima različitih medija. Oni su daleko objektivniji, ali u takvim uslovima ne možemo da očekujemo perfektnu objektivnost“, objašnjava Varga dodajući da stvari u ovoj situaciji nisu crne i bele, i da se istina u ovom slučaju ne može naći „u sredini“.

Ruski parlament usvojio je zakon kojim se kriminalizuju „lažne informacije“ za koje se predviđa zatvorska kazna do 15 godina zatvora, ukoliko se izveštava u suprotnosti sa zvaničnim informacijama, ili ako se na društvenim mrežama, novinskom tekstu ili programu, sukob sa Ukrajinonm nazove “ratom”, na šta po ovom zakonu treba referirati sa “specijalna vojna operacija”. Dva dana ranije, ugašeni su ruski nezavisni mediji radio Eho Moskve i Televizija Dožd. Nezavisne novine Nova gazeta povukla je sve tekstove koji se tiču rata. Pod pretnjom ovog zakona, mnogi zapadni mediji povukli su svoje novinare iz ove zemlje, nastavljajući da prenose vesti na ruskom jeziku, samo van granica.

„Vi u Rusiji nemate drugu stranu. Sada se sve tamo radi u cilju propagandu. Realnu sliku možemo dobiti od međunarodnih servisa poput BBC-ja, Dojče Vele-a, Radio Slobodne Evrope i Glasa Amerike“, navodi Varga i dodaje kako su ukrajinski mediji izuzetno aktivni.

Pritisci koji nemaju veze sa ratom, kao što je ograničavanje kulturnih događaja, mogu da imaju za cilj isterivanja građana Rusije na ulice. Više hiljada aktivista je uhapšeno do sada. Varga veruje da uproks tome što su zabranjeni, protesti imaju smisla.

„Za mene su i ljudi koji su izašli, veliki heroji. Protest je važan kao povod za promenu režima, kao pritisak na Putinov režim da zaustavi agresiju. Jako je važna ta slika pobune koja je možda čak i veća nego u Srbiji devedesetih,“ navodi Varga.

I dok se stranice ruskih medija na serverima u EU beznadežno učitavaju, kod nas ovi mediji mogu da se prate bez ikakvih problema. Predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić, rekla je da ovo telo neće cenzurisati ruske medije. Varga smatra da se ovim naše medijsko nebo ne svrstava u ono slobodnije.

„Naše medijsko nebo podržava ratnu propagandu i svrstava se na stranu Rusije. To nije principijalno u odnosu na zvanični stav Srbije da želi da postane članica EU i biti demokratska zemlja. Ovo je kraj sedenja Srbije na dve stolice,“ zaključuje Varga.

Sanja Đorđević (Autonomija)