Skip to main content

Po političkom babu i nacionalnim stričevima: Kako se deli novac za kulturu u Subotici

Kultura 22. nov 2023.
9 min čitanja

Iz subotičkog budžeta ove godine je raspodeljeno ukupno 50 miliona dinara za realizaciju projekata iz oblasti kulture

Nacionalno je i ove godine imalo prednost u odnosu na inter ili multikulturalno u Subotici. Pojedini projekti nisu podržani zbog političke nepodobnosti podnosilaca, dok su sa druge strane sredstva odobravana organizacijama osnovanim dva meseca ili čak četiri dana pre raspisivanja konkursa za sufinansiranje projekata iz oblasti kulture u Subotici.

Iz subotičkog budžeta ove godine je raspodeljeno ukupno 50 miliona dinara za realizaciju projekata iz oblasti kulture – po osnovu dva konkursa koji su u svojim nazivima obuhvatili prilično širok spektar aktivnosti.

To su konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi iz oblasti pozorišne, filmske umetnosti i ostalog audio-vizuelnog stvaralaštva, manifestacija vezanih za filmsku umetnost i ostalih izvođenja kulturnih programa i sadržaja, otkrivanja, prikupljanja, istraživanja, dokumentovanja, proučavanja, vrednovanja, zaštite, očuvanja, predstavljanja, interpretacije, korišćenja i upravljanja kulturnim nasleđem, naučno-istraživačke i edukativne delatnosti u kulturi u iznosu od 31,1 milion dinara.

I konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi iz oblasti književnosti, muzike, likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajna i arhitekture, umetničke igre, digitalnog stvaralašta i multimedija u iznosu od 18,9 miliona dinara.

Najstarije kulturno umetničko društvo u gradu, Mađarski kulturni centar “Nepker”, ove godine je dobilo podršku u iznosu od milion dinara za realizaciju 22. “Interetno” festivala. Gotovo jedine interkulturalne manifestacije u gradu koja na jednom mestu okuplja folklorne trupe iz celog sveta.

Sa druge strane, komisija u sastavu (članica Gradskog veća zadužena za kulturu, prethodno urednica na crkvenom-pravoslavnom Radiju “Slavoslovlje”) Milanka Kostić, (odbornik Saveza vojvođanskih Mađara i urednik na ovoj stranci bliskoj Panon televiziji) Agardi Gabor i (odbornica vladajuće Srpske napredne stranke i kćerka njenog funkcionera i istovremeno direktora JKP “Čistoća i zelenilo” Slobodana Miloševa) Sanja Milošev odbila je da podrži konkursne prijave ovog kulturnog centra na čijem je čelu jedan od, sada već bivših, osnivača opozicionog Mađarskog pokreta, Bela Bodrogi, zbog čijeg pokretanja je 2016. godine isključen i veliki broj “pobunjenika” iz Saveza vojvođanskih Mađara (SVM).

Te konkursne prijave ticale su se programskih aktivnosti ovog centra, poput glumačke sekcije “Fabula Rasa” koja je godinama unazad produkovala glumce koji su kasnije nastavili školovanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, da bi danas bili na daskama subotičkih pozorišta (Dina Dedović Tomić, na primer) jer “ne sadrži u dovoljnoj meri kvalitet i sadržajnu inovativnost”.

Ili poput “Gostovanja i koreografije 75. godišnje plesne grupe Rona”, zahvaljujući čijim nastupima iste takve trupe iz celog sveta uzvraćaju gostovanja na “Interetno” festivalu u Subotici jer, kako je ocenila komisija, “ne poseduje dovoljan stepen uticaja na kvalitet kulturnog života zajednice i Grada”. Govorimo o plesnoj trupi koja postoji 75 godina.

Bodrogi: O kazni za neposlušnost moraju da se izjasne oni koji su to predložili

Kalkulacija potrebnih sredstava za organizovanje ovogodišnjeg “Interetno” festivala iznosila je 7,9 miliona dinara, rekao je za Magločistač direktor ovog festivala Bela Bodrogi, čija je organizacija na gradskom konkursu zatražila 4,7 miliona dinara da bi joj bilo dodeljeno – milion.

“Ovi podaci pokazuju da smo bili prinuđeni da nedostajuća sredstva obezbedimo iz drugih izvora, od sponzora, na drugim konkursima u zemlji i inostranstvu. Ovo je bilo još teže jer je većina programa bila bez ulaznica, što dodatno opterećuje mogućnost kreiranja programa sa kvalitetnim i poznatim umetnicima”, objašnjava Bodrogi.

Uprkos tome, njihov moto je “da tamo gde se stanovnici susreću sa različitim muzičkim programima, dokazano su srećniji”, a u tome su uspeli, kako je rekao, zahvaljajući njihovom dobrom glasu i poštovanju njihovog rada od strane struke i asocijacija festivala u zemlji i inostranstvu.

“Meni je lično izuzetno važno da je grad Subotica na čelu sa gradonačelnikom uvek stajao uz nas i podržavali su ovaj festival koji je jedan od najznačajnijih u regionu. Svesni smo da se prilikom raspodele sredstava konsultuje i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, i da su sredstva koja smo dobili skromna, ali ipak veća nego prošle godine. Rukovodstvo grada je uživalo u programu festivala i odlazili su, kako su mi rekli, punim srcem”, ističe Bodrogi.

Na pitanje da li ovakvu raspodelu sredstava, koja se ponavlja već nekoliko godina, vidi kao kaznu zbog toga što je 2016. godine i sam bio jedan od osnivača opozicionog Mađarskog pokreta, Bodrogi odgovara da nikad nije bio član SVM-a, pa nisu ni mogli da ga zbog toga isključe iz stranke, da je u periodu od 1996. do 2016. godine bio na rukovodećim mestima, “u bojama SVM-a”, ali da je svoj posao obavljao, naglašava, “časno, pošteno i sa najboljim znanjem, pokazujući merljive uspehe”.

“O kazni za neposlušnost moraju da se izjasne oni koji su to predložili, a isto oni moraju da se suoče i sa svojom savešću, da objasne zašto koče i pokušavaju marginalizovati naš rad. Stara izreka kaže: ’Mogu sve da ti oproste, samo uspeh ne’. Neka im Bog oprosti na tome”, poručio je Bodrogi.

S obzirom na činjenicu da je “Nepker” u svojoj osnovi već vek i po posvećen očuvanju, pre svega, mađarske kulture i tradicije, a da je za nešto što je interkulturalno dobio podršku, dok za nešto što je pre svega okrenuto njihovom nacionu ne, moglo bi se očekivati da ni drugi aplikanti koji u svom nazivu sadrže “čki” ili “ski” neće dobiti podršku pomenute komisije. Naprotiv.

Manifestacije koje su u svojoj osnovi nacionalne dobile su daleko veću podršku od onih koje okupljaju različitosti. A ne tako davno slogan ovog grada, ispisan i na njegovoj internet prezentaciji, bio je “Različitosti nas spajaju”. Jer, pojmovi ‘interkulturalnost’ ili ‘multikulturalnost’ ni u nazivima aplikanata, ni u nazivima podnetih prijava – ne postoje.

Srpski, mađarski, hrvatski, bunjevački, vojvođanski, rusinski, crnogorski, ali i jevrejski, nemački, makedonski, pa čak i grčki, drežnički i slični nacionalni, regionalni i lokalni pridevi u nazivima aplikanata dobili su najveću podršku – 12 miliona po jednom, odnosno 6,3 miliona po drugom. Ukupno 18,3 miliona. Bez pomenutih milion za “Nepker”.

Sa pola miliona za organizaciju koja u svom nazovu ima nacionalni “ski”, ali negira vekovima uspostavljeno i korišćeno gramatičko pravilo jednačenja suglasnika po zvučnosti, gde zvučno B uz bezvučni suglasnik, na primer S, prelazi u svog bezvučnog parnjaka P. Radi se o “Srbskim pravoslavnim pojcima” koji su na konkursu za kulturu dobili podršku u navedenom iznosu za čak peti kamp tradicionalne muzike u Subotici.

Sa druge strane “inter/multi” kulturne medalje, što se tiče manifestacija koje su u gradu, zemlji i inostranstvu, pa i na drugom kontinentima prepoznate baš kao takve – “subotičke”, u svojoj osnovi interkulturalne, po kojima je ovaj grad pre oko deceniju – praksa će pokazati – ipak malo pretenciozno pokušao da prisvoji titulu “Grad festivala”, njihovo održavanje je podržano sa 12,7 miliona dinara.

Pored pomenutog “Interetna” koji je podržan sa milion dinara, podržani su i pozorišni festival “Desire” sa 4,5 miliona, Međunarodni festival pozorišta za decu sa 2,7 miliona, Festival evropskog filma “Palić” sa 5,1 milion, a “Summer3p” sa svega 400.000 dinara.

Ako izuzmemo festival elektronske muzike, svi ostali navedeni su utvrđeni skupštinskom odlukom kao manifestacije od posebnog značaja za Grad Suboticu. Pored njih, tu su i Dužijanca, Festival bunjevačkog narodnog stvaralaštva, Jesenji festival jevrejske kulture, ali i Zavičajni dani.

Ti dani su po ovom konkursu podržani sa nešto više od pola miliona dinara, a najveća “zvezda” ovogodišnjih zavičajnih dana bio je Mirko Pajčin – Baja Mali Knindža. Nastup ovog estradnog umetnika, kojeg je u svom kabinetu primio i uz njegovu muziku se veselio na nikad punijem centralnog gradskom trgu i gradonačelnik Stevan Bakić, izazvao je negodovanje protivnika ove muzike i ovakve tradicije i nove podele u gradu.

Naravno, ni Subotica nije odolela da na konkursu dodeli sredstva organizacijama osnovanim tek pred njegovo raspisivanje, ili, čini se, po stranačkoj liniji.

Udruženje „Pro Rec Su“, čiji zastupnik je Sanda Mileusnić, novinarka TV Subotica, osnovano je svega nekoliko dana pre raspisivanja konkursa – 16. januara 2023. godine. Za projekat „Palate Ukras Korzoa“ po konkursu raspisanom četiri dana kasnije, ovo udruženje je dobilo 180.000 dinara.

U drugom slučaju, početkom decembra prošle godine osnovano je Kulturno umetničko društvo guslara „Hajduk Veljko“. I odmah dobilo ozbiljnu finansijku injekciju od skoro pola miliona dinara za jedno guslarsko veče i reviju guslara Vojvodine.

Sa druge strane, Udruženje građana “Klara i Rosa” je na konkursu apliciralo za sredstva u iznosu od 900.000 dinara za 12 izložbi, a dobilo je svega 40.000 dinara. Slična situacija je i sa većim brojem aplikanata koji su se javili na konkurs a koji su dobili male iznose, što realno nije dovoljno da bi se pokrili troškovi raznih događaja na period od godinu dana, pa je tako više od polovine organizacija koje su se javile na oba konkursa, njih 137, dobilo podršku grada u rasponu od 15.000 do 120.000 dinara.

Gordana Vukov Ciganjik iz Udruženja “Klara i Rosa” kaže za Magločistač da pokušavaju neki deo novca iz gradskog budžeta da usmere na organizovanje događaja za svoje sugrađane, ali da nemaju prevelika očekivanja a za pomoć se obraćaju stranim donatorima.

“Mi smo za ovu godinu na gradskom konkursu umesto 900.000 dinara dobili 40.000 dinara, što je dovoljno za jednu ili dve izložbe. Dodeljivanje manjih iznosa organizacijama može da predstvalja problem zato što troše energiju na svu tu papirologiju a realno im to i ne znači baš mnogo u njihovim budžetima”, ocenjuje Vukov Ciganjik.

Kao razlog zbog kojih većina organizacija dobija male iznose, osim što se to godinama unazad radi po tzv. nacionalnom ključu, ona navodi da je to ujedno i “održavanje prividne slike civilnog sektora koji je potpuno nerazvijen u našem gradu”.

“Sve ono što članice našeg udruženja rade, naš grad ne prepoznaje, a često umeju u nekim svojim promocijama i kampanjama da pomenu Dvorišnu galeriju, međutim, ne navodeći da je osnivač te galerije naše udruženje”, ističe Vukov Ciganjik.

Po drugom konkursu iz oblasti kulture, na čelu komisije bila je Andrea Salai, odbornica SVM, koja u odborničkim klupama subotičke Skupštine sedi sa Rolandom Brezovskim, suprugom Tamare Brezovski, zakonske zastupnice Udruženja “Talentum” koje je za tri projekta dobilo bezmalo milion dinara.

Ostatak komisije činili su odbornik SNS-a Robert Torma i Saša Lolevski – šef Službe za imovinsko-pravne poslove i građevinsko zemljište Gradske uprave. U njegovoj biografiji, javno dostupnoj na internetu, navodi se da je 2004. godine završio Srednju tehničku školu u Subotici, smer tehničar drumskog saobraćaja, da bi nakon toga, osam godina kasnije, završio Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu i stekao zvanje diplomirani pravnik.

Pod stavkom radno iskustvo, navodi se sledeće: “Obavljanje poslova preko omladinskih zadruga u ukupnom trajanju od 4 godine (od 2008. godine do 2012. godine) aktivnog rada, od toga 2 godine rada u Vladi Srbije”.

I da se vratimo na početak, na odbijene projekte. Među njima su, između ostalih i 9. Dead lake festival dugometražnih filmskih ostvarenja horor žanra, 3. Lakedance Festival nezavisnog američkog filma “Palić”, Festival ekologije i antifašizma “Ekoslavija 2023”.

Šimon Vuletić: U stručnim komisijama sede partijski kadrovi

Kulturna delatnica i antropološkinja Viktorija Šimon Vuletić iz Subotice kaže za Magločistač da na konkursima iz oblasti kulture u ovom gradu, kao i prethodnih godina, apsolutnu prednost imaju kulturne manifestacije koje neguju tradicionalnu kulturu i etničku isključivost.

“Znači, ako je član 2. opšteg interesa u kulturi, koji predviđa otkrivanje, stvaranje, proučavanje, očuvanje i predstavljanje srpske kulture i kulture nacionalnih manjina u Republici Srbiji, u potpunosti ispoštovan u Subotici, član 3. koji podrazumeva stvaranje uslova za razvoj i podsticanje savremenog kulturnog i umetničkog stvaralaštva vidljiv je samo u naznakama, dok je na primer treće načelo kulturnog razvoja koje predviđa jačanje interkulturnog dijaloga samo mrtvo slovo na papiru”, navodi Šimon Vuletić.

Osim toga, ističe ona, mnoge od finansiranih kulturnih događaja šira javnost nikada nije imala prilike da vidi u medijima, ne zna se da li su uopšte ostvareni, “a o bilo kakvoj evaluaciji nema ni govora”.

“Ne samo da postoje ‘politički nepodobni’ podnosioci projekta, nego su dobili i nemušta obrazloženja, kao kada komisija napiše da ne podržava Urlik – grupu za razvoj kulturnog aktivizma koja se bavi urbanom lirikom ili Festival ekologije i antifašizma Ekoslavija ‘jer ne poseduju dovoljan stepen uticaja na kvalitet kulturnog života zajednice i Grada’, a to očigledno poseduje škola gusala koja se finansira iz godine u godinu, a nijedna vest se nikada nigde nije pojavila o njihovoj aktivnosti”, ocenjuje Šimon Vuletić.

Još je paradoksalnije, dodaje ona, kada komisija odbije oba projekta pozorišnog udruženja “Letnji bioskop” – koje vodi proslavljeni umetnik i profesor na novosadskoj Filmskoj i pozorišnoj akademiji sa dugogogdišnjim radom u inostranstvu – uz obrazloženje da komisija nije podržala projekte “jer ne sadrže u dovoljnoj meri kvalitet i sadržajnu inovativnost”.

Vujinović: Tradicionalna kultura u prednosti u odnosu na savremenu

Dejan Vujinović, direktor subotičkog “Etnofesta” – festivala koji neguje interkulturalne vrednosti i u Suboticu dovodi mnoge umetnike iz različitih krajeva sveta, a koji je i ove godine dobio sredstva iz gradske kase – kaže za Magločistač da na prste jedne ruke mogu da se nabroje projekti koji se dotiču savremenog stvaralaštva u muzici ili nezavisni savremeni projekti u vizuelnim umetnostima.

“Svi predlozi koji prođu administrativnu proveru, prvo idu na mišljenje u nacionalne savete, pa tek onda pred komisiju. Mi godinama predlažemo da nezavisna scena ima bar jednog predstavnika u ovoj komisiji, pa makar i bez prava glasa, ali taj predlog nikada nije prihvaćen”, naveo je.

Kulturne politike bi, ocenjuje on, trebalo da se koriste principima i alatima koji bi omogućili ravnopravnost u podeli javno dostupnog novca, te bi zapravo u tome i mogao da se ogleda kvalitet interkulturalnosti našega grada.

“Koliko je dostupno sredstava za tradicionalnu kulturu, barem toliko bi trebalo da je dostupno i za savremenu. Po mogućnosti, bez javnih davanja za šund, kič i estradne programe, koji po definiciji spadaju u zabavu a ne u kulturnu sferu”, smatra Vujinović.

Takođe, ističe on, važno je i da se konkursi objavljuju na vreme i da rezultati budu dostupni do kraja kalendarske godine koja prethodi godini za koja se sredstva odnose.

“Često je kulturnim operaterima bitnije da znaju na vreme sa čime raspolažu kako bi mogli na vreme da planiraju svoje aktivnosti, putne troškove, liste umetnika…”, napominje Vujinović.

“Etnofest” je ove godine dobio skoro dvostruko više sredstava nego prethodne godine, odnosno ukupno 400.000 dinara, najverovatnije zbog festivalskog jubileja od 20 godina.

“Ipak, i ova sredstva su tek jedna trećina onih sredstava koje je festival osvajao na gradskom konkursu pre 15 godina, tako da o trendu rasta, čini mi se, ne možemo da govorimo. Naprotiv”, zaključio je Dejan Vujinović, budući da bi programski kapaciteti ‘Etnofesta’ – po proceni stručne javnosti u Evropi – trebalo da budu oko 140.000 evra, a ne nekoliko stotina hiljada dinara.

Sa druge strane, njegovoj organizaciji je dodeljeno i 180.000 dinara za Jazziré festival, za serijal koncerata koji organizuju od 2009. godine, a koji je, naglašava Vujinović, jedini događaj u Subotici koji se u kontinuitetu bavi savremenom eksperimentalnom i improvizativnom muzikom, sa čime su, kaže, zadovoljni.

Tekst je nastao uz finansijsku podršku BIRN Srbija u okviru projekta o javnim konkursima. Za sadržaj članka odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Centar građanskih vrednosti“ i redakcija portala “Magločistač”. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno i stavove BIRN Srbija.

(Tekst i foto: Natalija Jakovljević, Magločistač)