Nema druge, nego ponovo posegnuti za bezbroj puta ponovljenom poslovicom – ne pada sneg da pokrije breg, nego da svaka zverka pokaže trag. Da svako demaskira lice i pokaže obraze. Za Srbiju je blagodatna masovna studentska i đačka pobuna, sneg iz poslovice. Oni koji treba da pokažu tragove, svi smo u ovom obolelom društvu. Ipak – u situaciji kad su u glavnim ulogama na javnoj sceni studenti i đaci – tragove i prave obraze prvi treba da pokažu prosvetni radnici, posebno uprave i profesori na univerzitetima, fakultetima i školama. Oni su – barem bi trebalo da budu – moralni uzori mladosti koja je ustala. A ustala je protiv moralne truleži, protiv laži, podvala, pljački i licemerja upakovanih u nacionalizam i lažni patriotizam.

Osioni režim ogrezao u korupciji i kriminalu – potpomagan iz vlastoljubive i srebroljubive režimu potuljene patrijaršije – sve pokušava da neočekivan udarac kojeg mu zadaje pobunjena mladost nekako amortizuje, da ga oslabi i utuli. Pokušao je lažima da nije rađeno ništa na fatalnoj novosadskoj nadstrešnici, huškao je i huška huligane na građane koji odaju poštu korupcijom pobijenim građanima, šibicarskim mlataranjem registratorima za dokumentaciju Vučić na režimskim televizijam objašnjava da je ’ama baš sve dostupno javnosti, da se ništa ne krije’. Pokušava podmićivanje ’drvenim gvožđem’ (stanovi za mlade po bajkovitim uslovima), spreman je za razgovor sa predstavnicima sudenata iako su im ’svi zahtevi ispunjeni’… Nema toga šta režim ne pokušava, ali avaj, sve uzalud. Sve što predsednik Srbije nudi, studenti odbijaju. Nije nadležan za njihova pitanja i tačka. Od nadležnih institucija, a ne od nenadležnog predsednika Republike traže da se do kraja ispune jasno postavljeni zahtevi. Pregovaranje ne dolazi u obzir, ne prihvataju šibicarski trik za kupovinu vremena.

Režim je aktivirao i u visoki pogon borbe protiv pobunjene mladosti stavio svoje instalirane kadrove po rektoratima, dekanatima, upravama fakulteta i škola, sve do dečijih vrtića gde se takođe ugnezdio. Ali avaj, malo je pomoći. Videvši širinu i energiju pobune, instalirani kadar je – da prostite- utrtio. Ortodoksni podanici doduše ne daju na režim, na Vučića, je l’da, na narod i državu. Potežu frazetine da ’fakulteti i škole nisu za politiku’, a u režimskoj politici su do guše. To je velikoj većini bio ključni uslov na postavljenja na kojima su. Sad se mnogi boje hoće li na tim pozicijama ostati, ako režim – njihov zaštitinik – padne.

Jedna od valjda najprljavijih toljaga koju neljudi koriste – doduše verbalna, šovinistička, huškačka – koja pokazuje po kome treba pljuvati i koga javno proskribovati, čačkanje je po krvnim zrncima ljudi. Po njihovim imenima i prezmenima, po njihovim rodoslovima, rodbinskim vezama, zavičajima, načinima kako upražnjavaju verske obrede ako su vernici i sve što moralne gnjide mogu koristiti kako bi diskreditovali časne ljude i markirali ih kao mete, ako se bilo čime suprostave vladajućem banditizmu.

Niko više od moralnih gnjida bajagi ne voli Srbiju i ne mlatara sa zastavama i krstovima, dok istovremeno gnjide grabe sve što stignu. Trpaju u džepove, gomilaju nekretnine i život svode na obest i bahanalije. Oni koji, vođeni podlim namerama, čačkaju po imenima, nacionalnoj i verskom pripadnosti građana nisu ništa drugo, nego notorni šovinisti. A takvih ima iha, ha, i na mestima na kojima bi trebalo da su moralni uzori mladosti, đacima i studentima. Kad prosvetni radnci – recimo profesor univerziteta – spadnu na taj nivo da ih interesuju tuđa krvna zrnca kako bi po tome diskvalifikovali ljude, šta drugo reći sem da se radi o moralnoj bedi iz koje zaudara zadah šovinizma.

Jedan profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu – šef Katedre za matematiku prof. dr Nebojša Nikolić– uputio je pismo dvojici studenata koji su aktivni u pobuni protiv trulog sistema u kojem se raspojasala ološ, u kojima im postavlja pitanja iz koji izbija zadah… Koga interesuje čega, neka pročita pismo profesora na internetu.

Šta li će na to pismo autoru reći ne samo kolege profesori sa tog ali i drugih fakulteta, nego pobunjeni studenti sa svih unuverziteta? Hoće li to – taj zadah – proći bez odjeka u javnosti koja je počela da se diže sa kolena, da skida paučinu sa očiju i uključuje moralne senzore? Po tome će se videti koliko je pobuna studenata, đaka i građana ozbiljna.

(Autonomija/foto: Pixabay)