Interpol nije ono što su Vučiću Dačić, Kričak (policija), civilne i vojne službe bezbednosti, tužilaštvo, sudstvo, trovački mediji – servilni sluga.

U obračunu sa opozicijom, studentskim i građanskim aktivistima, sa profesionalnim novinarima i kritičkim glasovima koji razobličuju kriminalnu autoritarnu vlast koja razara Srbiju, notorni radikal Vučić koristi servilne sluge. Za bespogovorno slugarenje brzo ih je osposobio (doduše od Miloševića na ovamo, pod Vučićem pogotovo, na tome se puno radilo i radi). Sve one koji su u institucijama društva – pogotovo ključnim poput policije, službama bezbednosti, vojsci, tužilaštvu, sudstvu, javnim ustanovama i preduzećima – pokazivalo nameru da radi profesionalno poštujući isključivo zakone, šešeljovac je potpuno marginalizovao. One koji se pred šešeljovcem i njegovim čaušima nisu dali niti mu se klanjali, koji nisu ponizno savijali kičmu onako kako osiljena radikalština duva, radikalština je isterala iz institucija. Ljigavce i besprizorne karijeriste dakako nije dirala. Štaviše, u banditskom sistemu takvi se karijerno uzdižu u hijerarhiji, stiču moć i aroganciju i gomilaju nekretnine i bankovne račune što u zemlji, što maskirano na skrovitim svetskim destinacijama. Zahvaljujući višedecenijski rasprostranjenom i etabliranom sindromu savitljivih kičmi – uslov uspona i opstanka na vlasti ološa koji u Srbiji tragično dugo traje – opstaje banditski režim uvaljan u blato nacionalizma, klerikalizma i dakako endemske pljačke, korupcije i kriminala.

Bezočno se služeći kvazipatriotskom demagogijom i populističkim lažima uz sasluženje servilnih slugu – radikalština i pravi patriotizam su drvo i gvožđe, oksimoron u kojem su šovinistička radikalština i prostakluk u Srbiji za dugo kompromitovala smisao patriotizma – šešeljevac sa Andrićevog venca se doskoro osećao svemoćno. U porobljenoj Srbiji je osion, dozlaboga sujetan i osvetoljubljiv kršeći zakone ili ih prekraja po svojoj meri.

Izvan Srbije – naročito pred moćnicima autokratama sličnih njemu – degutantno je ponizan i servilan. Politički pa i moralno stasao u šovinističkom i ratnohuškačkom radikalskom mraku, opsesivno je opsednut voljom da se upiše među velikane ne samo srpske istorije, nego i svetske politike. Žudi da ga se tretira kao državnika vizionara, kojeg poštuje i voli ne samo Srbija nego i svet.

Kad ono, igrom sudbine – preciznije, neminovnim ishodom razobručene korupcije u kojoj je Srbija pod Vučićem ogrezla – 1. novembra 2024. u Novom Sadu se desi Nadstrešnica na željezničkoj stanici. Ispod više desetina tona obrušenog betona stradalo je 16 građana. U dotle u apatiju i beznađe uglavnom obamrlom Novom Sadu (čast izuzecima, građanskim i studentskim aktivističkim grupama koji su istrajavali u suprotstavljanju režimskom kriminalu), to je izazvalo šok i građanske proteste koje su pokrenuli navedeni časni izuzeci. Oni su bili i do danas ostali inicijalne kapisle pobune, koja se posle ekslozivno širila po Srbiji. Pobuna je naročito eksplodiralo posle pokušaja režima da je preko svojih batinaša u početku zatre (slučaj prebijanja studenata i profesora Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu), što je dodatno podstaklo studentski i građanski bes prema režimu. Stvari sa pobunom posle su tekle kako su tekle i teku.

Uplašen masovnom pobunom šešeljovac sa Andrićevog venca je video da je vrag odneo šalu, pa se okrenuo Putin-Lukašenkovoj proverenoj školi obračuna sa pobunjenim građanima. Revnosni slugani – medijski trovači, tajne službe, policija, tužilaštvo i sudstvo – markirali su najaktivnije nosioce pobune i sinhrono, iz jednog centra vođeni, krenuli u obračun sa njima.

Epicentar studentsko-građanske pobune bio je Novi Sad. Od ranije, mnogo pre slučaja Nadstrešnice, dobro organizovani građanski aktivisti i potom studentska aktivistička grupa STAV režimu su – ne samo lokalnoj režimskoj ispostavi – bili trn u peti. Sinergija građanskih aktivista (neki uključeni u stranku Pokret slobodnih građana) i STAV-a našla se na meti režimskih slugana, posebno slugeranjske BIA.

Da ne ponavljamo detalje poznate stvari, tek da napomenemo da je BIA prisluškivala – ozbiljni pravnici tvrde protivzakonito – nekoliko dana pre velikog studentskog mitinga 15. marta 2025. na beogradskoj Slaviji neobavezno ćaskanje 12 pripadnika što iz STAV-a, što građanskih aktivista u Novom Sadu i audio snimak dostavila režimskim trovačima javnosti. Medijski trovači su isto veče, u kasnim satima, pred TV kamerama organizovali preslušavanje i javno komentarisanje montiranih audio snimaka i odmah presuđivali učesnicima nezakonito prisluškivanog skupa. Paničnim glasovima i glumatanjem su presudili da je reč o planiranju državnog udara, rušenja ustavnog poretka i zakonite vlasti, rušenju Srbije i ugrožavanju bezbednosti predsednika republike i njegove porodice. Huškačko bla, bla, bla… Ne samo da su širili paniku o ugrožavanju Srbije, nego su na licu mesta – u studiju – praktično skicirali optužnice očekujući od ’nadležnih službi’ da saglasno njima hitno postupaju jer jel’ da kuća samo što ne gori.

Kako su sinhronizovani huškači i trovači javnosti u TV studiju presudili, tako i bi. Koliko sutradan policija je krenula u hapšenja, privođenja, pretres stanova oklevetanih (uglavnom studentske mlađarije). Šestoro oklevetanih zatečenih u Novom Sadu – profesorica sociologije Marija Vasić, studenti Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Lazar Dinić i građanski aktivisti Lado Jovanović i Davor Stefanović, članovi Pokreta slobodnih građana – je uhapšeno i privedeno u istražni zatvor. Stanovi, računari i lična sredstva komunikacije su im podvrgnuti pregledu. Šestoro njih – Mila Pajić, Doroteja Antić, Anja Pitulić, Branislav Đorđević, Dejan Bagarić i Jovan Dražić, svi iz grupe STAV – je sticajem prilike dan ranije otputovalo u Dubrovnik na regionalni skup građanskih aktivista sličnih njima. Videvši o kakvoj se režiranoj ujdurmi režima u Srbiji radi protiv njihovih prijatelja, odbili su da se do danas vrate u zemlju. Ne žele da – što’no se kaže – na pravdi boga prođu režimsku šikanu kao njihovi prijatelji.

Poznata je šikana kroz koju je prošlo i prolazi šestero uhapšenih članova oklevetane grupe, poznato je da se šestero sudenata i građanskih aktivista iz egzila ne žele da vrate u Srbiju dok u njoj vlada aktuelni režim. E sad, režim ne zna kako da reši ujdurmu u koju se sam upetljao, jer za sudsko sankcionisanje po pokrenutoj optužnici čak i za sluganske službe (tužilaštvo, sudstvo) nema održivih argumenata. Ali je režimu – zbog sujete vođe bande – stalo da one u spoljnom egzilu po svaku cenu vrati u zemlju, kako bi ih vođa ponizio i zadovoljio bolesnu sujetu. I šta će, kud će, pored raspisane unutrašnje poternice u Lion (sedište Interpola) je uputio zahtev da se protiv šestorke u spoljnom egzilu raspiše međunarodna poternica kako bi ih silom vratio u Srbiju.

Interpol (Međunarodna kriminalistička policijska organizacija) je odgovorila na zahtev Srbije.

U zvaničnom dopisu koji je dostavljen Srbiji navodi da je delo koje se šestorki u egzilu stavlja na teret političko krivično delo, pa se zbog toga neće postupati po zahtevima srpskih vlasti niti će se dozvoliti korišćenje kanala i policijskih kapaciteta Interpola u ovom slučaju. Uz to je eksplicitno zamolio državne organe Srbije da prestanu da šalju zahteve u vezi sa ovim licima, jer na njih neće biti pozitivno odgovoreno.

Interpol je – metaforički rečeno – udario šamar srpskom režimu i njegovom vođi, jer je odbio da postupa po njihovom politikatskom hiru. Tlačitelj Srbije se preigrao, jer umišlja da su i međunarodne institucije isto što i njegove servilne sluge u Srbiji pa će im prodati rog za sveću (politikantski režiranu ujdurmu protiv pobunjenih građana željnih slobode i normalnog života, za bajagi ugrožavanje ustavnog poretka i cele države). Malo morgen, što onomad reče Vučićev autokratski uzor Slobodana Milošević Slovencima, kad su na vrhuncu krize Jugoslavije Slovenci predlagali celoj državi modernizaciju i evropeizaciju („Evropa zdaj“). Milošević je to – u ime Srbije – arogantno odbio, pa znamo koliku cenu zbog paranoje ondašnjeg autokrate Srbija plaća i još će dugo plaćati. Vidimo gde je danas Slovenija, a gde Srbija.

Ovde je međutim ključno pitanje nešto drugo. Da li se bar neko među brojnim slugama režima – nakon što im je respektabilna međunarodna institucija kratko i jasno rekla da rade prljav posao nedostojan časnih ljudi – bar malo stidi?

Za razliku od Vučićevih slugana koji će zbog beščašća ući u anale mračnih vremena Srbije kao moralne krpe, progonjeni studenti i građanski aktivisti iz grupe koja je oklevetana da planira da ruši Srbiju ući će u iste anale kao svetlo i moralni uzori.

(Autonomija)