Malu ali je l’da hrabru, slobodoljubivu i pravdoljubivu zemlju i isti takav narod, Srbiju i Srbe, na pravdi boga – što bi rekli patrioti Milošević-Šešelj- Vučić-Porfirijevskog kova – iz čiste zavisti i vekovne antisrpske mržnje ’skolilo je sa svih strana’. Evo zapadnjački zlotvori u UN spremili rezoluciju o je l’da izmišljenom genocidu u Srebrenici, evo ’oće da lažnu državu Kosovo prime u Savet Evrope, evo se ostrvili na časnog i miroljubivog Mileta Dodika (onak’og čo’eka, onak’og Srbina patriotu) a u stvari naumili da zatru Republiku Srpsku. EU nagoveštava da će najavljenu izdašnu finansijsku pomoć zapadnom Balkanu – kad je reč o Srbiji – usloviti potpunim usklađivanjem njene spoljne politike sa politikom EU (čuj, hoće da uvedemo sankcije bratskoj Rusiji, svašta!). Evo nekakav Fridomhaus – božemeprosti mal’ ga ne opsovah – širi izmišljotine o drastičnom padu indeksa ionako, kažu, samo formalne demokratije u Srbiji. Sa bajagi demokratskog Zapada zakeraju nešto o nepoštenim srpskim izborima, a lično predsednik Vučić – poštenjačina i vizionar radikalskog kova kakvog Srbija do sada nije imala – zalud uverava što narod Srbije, što zlonamerni zapadni svet, da od prošlogodišnjih izbora nikad nije bilo poštenijih. Sve džabe, zlonamernici ne veruju Vučićevim istinoljubivim rečima, a svedoci su mu i Brnabićka, Dačić, Vulin, Šapić, svi patriotski mediji i analitičari. Nema ko ne potvrđuje istinitost Vučićevih tvrdnji, osim stranih plaćenika i izdajničke opozicije. Oni navodno imaju crno na belo dokaze o drastičnim izbornim krađama. Mo’š misliti, nije nego!

Nikakvo Vučićevo je l’da argumentovano pobijanje antisrpskih izmišljotina – sve sa kineskim elektronskim tablama, grafikonima, ’egzaktnim’ podacima i brojkama, slikama, sa silnim satima u TV studijima – ne pomaže. Mrzitelji Srbije i Srba teraju po svome. Stranci zapadnjaci, zna se mrzitelji svega srpskog, pored toliko sveta i drugih naroda mimo nas, narvrzli se na slobadarske Srbe i Srbiju, pa to ti je! A mi, ko mi. Oni nas mrze, a mi – ne samo vitalniji i učeniji deo nas – kao muve bez glave masovno srljamo na mrzilački zapad. Neobjašnjiv je to srpski fenomen (možda čuveni ’duh samoporicanja’, ko će ga znati?).

Da se ipak okanemo ironije, pa da se na direktniji način vratimo surovoj srpskoj stvarnosti.

Srbija je bez daljneg u crnoj rupi. U čabru, što bi se reklo. Sve napred navedeno, zaista ju je skolilo. I tek će je stezati. Ne samo Vučićeve radikalske, nego i dovučićevske višedecenijske državne(ičke) gluposti, laži, podvale, sva glumatanja i izmotavanja, sva nacionalistička, šovinistička i klerikalna arogancija, svo soljenje pameti drugima i zanošenje vlastitim bedastim iluzijama, sve se to neumoljivo obrušava na Srbiju i srpstvo. Ludosti stižu na naplatu. Gde god se čovek okrene, problem do problema, jedan čini se veći od drugog. A zar se posle svega – šta se i kako radilo bezmalo četiri decenije – moglo išta bolje očekivati? Potvrđuje se ono biblijsko, kad očevi jedu kiselo grožđe, potomstvu trnu zubi.

Problemi koji se gomilaju nisu nam pali sa neba. Sve je to naših naopakih nacionalnih nauma i rđavih činjenja delo. Ovo što sad kumulativno pritišće Srbiju, cena je katastrofalnih političkih, kulturoloških, crkvenih, moralnih i inih izbora srpskih elita. Vladajućih, dominantnih, razume se. Ovo je njihova slika i prilika, ne naroda (narod kao i svaki narod, kud ruda – vladajuće elite – tud i kola, narod), mada se ni narod ne može sasvim osloboditi odgovornosti za sudbinu u kojoj je. Predugo je pristajao i pristaje na laži i podvale, koje su pogotovo 90-tih, rezultirale masovnim patnjama, zločinima i egzodusima. To ne može proći bez plaćanja visoke cene. Malobrojni pripadnici istinskih a ne skorojevićskih ’elita’ – koji nisu prodali dušu đavolu – srpske su bele vrane koje su vapijuće upozoravale i upozoravaju na zlo populističkih manipulacija, na zlo nacionalizma, šovinizma, klerikalizacije društva i opsednutosti sumanutim velikodržavnim budalaštinama. U nacionalistički zatrovanom društvu prokaženi su i duboko marginalizovani kao nepatrioti, antisrbi, slučajni Srbi (da, i takvih gnosobnih kvalifikacija ima), kao autošovinisti i samoporicatelji… Duhu kleronacionalističkog prostakluka i pratećem crtanju meta na čela časnih ljudi – istinskih a ne samozvanih patriota – nema kraja. Prokažene bele vrane su upozoravale i upozoravaju na katastrofalne nacionalne i državne stranputice, upozoravajući da to društvo i državu neminovno vodi do sveopšeg kraha. Ali, avaj… Sad smo u nepredvidljivoj vlasti niščih, a zna se da radikali ne prežu ni od čega.

Elem, problemi na sve strane. Ali, vlastodršci – sve odreda veliki i je l’da pravi Srbi – se nedaju. Teraju po svome i lakovernom narodu obećavaju šećerleme. Popagandna mašinerija radi punom parom. Melje. Slave se veliki rezultati u privredi, putogradnji, stanogradnji, indeksi rasta privrede su među najvećim u regionu a poneki i u Evropi. Izgradnja kapitalnih projekata (famozni EXPO 27 – malo veći provincijski preskupi vašar – nacionalni stadion, nove faze Beograda na vodi) samo što nije krenula. Indeksi inflacije dnevno padaju. Istovremeno, moralna policija prokazuje nepatroite, vražje ’slučajne Srbe’ i prema vlasti nelojalne nesrbe, na čelima im se crtaju mete, mobilišu se i uvežbavaju ulično-stadionske huliganske falange. Penzionerima (’našim bakama i dekama’, valjaju nam zlata za izbore) se uvlakački spremaju bedni paketići predizborne pomoći. Strancima se kod kuće žestoko, onako radikalski, odgovara na svaku ma i najdobronamerniju primedbu, a kad im se ide u goste pred njima se podanički povija rep.

U ’strategiji’ je l’da globalne odbrane srpstva od spoljnih ala i vrana, sinhrono sadejstvuju Vučić, Dodik i Porfirije. U brodu koji tone ne zna se ko je od njih veći Srbin. Svečano najavljeni ’svesrpski narodni sabor’ početkom maja – blagoš nama – rešiće sve srpske probleme i neprijateljima Srba pokazati srpske slobodarske zube. Po ko zna koji put čelni srbobranitelji glasno će i jasno – da ih celi svet čuje –popu reći pop, a bobu bob. I da, po ko zna koji put ponoviti ono čuveno Miloševićevo da se Srbija i srpstvo saginjati neće. Naravno, ni Dodikova Republika Srpska. Sve će propratiti silne nacionalne zastave – nikad ih više neće biti, nego što ćemo ih sad kačiti, najavljuje Vučić kuražeći smrknute Srbe. Kad se to svečano oposli, razlaz, pa svi na svoje radne zadatke. Teraj Jovo nanovo. Pa da nas sa glavom u dubokom pesku Bog vidi, kao i do sada.

(Autonomija)