Ima li išta moćnije od Reči? Uostalom, zar joj nije napisana apoteoza? „U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ. Ona bješe u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo“ (Jevanđelje po Jovanu). Jevanđelista je Reč, reči, prepoznao u Bogu, a Bog je po svojoj volji – po mišljenju potpisnika ovih redova, ateiste – ljudima podario reči ostavljajući im slobodu i odgovornost kako će ih koristititi.

I zaista, reči su u početku svakog dobra i zla, svega što čini čovek. Što čine ljudi. Postoje blage, čovečne reči – koje prizivaju ljubav, mir, blagodet i spokojstvo, a postoje i pogane, nečovečne reči, koje prizivaju zlo, nesreće i ljudsku muku. Prve izgovaraju ljudi čista srca, druge licemeri kamenog srca koji se smeju zlu, egomani bolesno okrenuti samo sebi. Tako je bilo od kad je ljudi, tako će biti dok ih bude. Ili možda neće?

Đavolje kolo u bivšoj nam državi, u Jugoslaviji, nije iz čista mira palo s neba. Niti su ga zli stranci – kako nas uveravaju ovdašnji tvorci i baštinici zla – podmuklo uputili ovamo da orgija. Zlo je ovde zaigralo – i još igra – na silovit poziv ovdašnjih psihopata i govornika poganih reči, koji su kao bujica grunuli u naše živote. Pa živimo u tome u čemu živimo.

Kad je onomad otelovljeno zlo, Milošević, u prestonom Beogradu zaselo na vlast, uz sasluženje brojnih pomagača – sve samih visoko akademskih i crkvenih zvanja – otvorilo je Pandorinu kutiju iz koje su prema braći iz do tada iste nam države, pokuljale bujice otrovnih reči mržnje, kleveta, zle krvi i zlih namera. I topla bratska krv ubrzo je prolivena. U Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, na Kosovu i u Srbiji. U ime bolesnih fantazama tekli su potoci nevine krvi, a svetom su u očajanju tumarale gomile izbeglica i prognanika iz svojih ovdašnjih domova. Iako se, pred spoljnom silom, zlo donekle smirilo, od bolesnih fantazama nije odustalo. Mnoge su grobnice zbog toga još neotkrivene, mnoge kosti žrtava ljudskih još nisu sahranjene, mnoge su ruševine i paljevine još vidljive, mnogi izgnanici još lutaju po svetu čeznući za svojim razorenim ognjištima i zavičajima, u koje se mnogi neće vratiti. Ni oni, a pogotovo njihovo u tuđini stečeno potomstvo.

Jedan od ovdašnjih podivljalih zlih demijurga – vešt manipulant zavodljivim rečima, izvikan pesnik na glasu, akademik koji kad govori kao da, je l’ da, govori sveti Jovan Zlatousti – svojevremeno je – da bi valjda zblanuo slabo prosvećene mase a sebi pojačao mudračku auru, izjavio za Srbe u Hrvatskoj da su „ostaci zaklanog naroda“ (u sličnom maniru manipulativno je izjavio i da je ’Kosovo najskuplja srpska reč’). To su reči – s početka ovog teksta – koje na mnogo šta grozomornog podstiču. Otrov iz usta izvikanog pesnika primio se, i prima, kod značajnog dela manipulisanih masa, dodatno ih indoktrinirajući u mržnji, u ovim slučajevima prema Hrvatima, te Albancima. E da bi se, je l’ da, na tragu ’namirenja pravde za Srbe’ ubrzo suludo krenulo oružjem i na jedne, i na druge. ’Ostaci zaklanog naroda’ huškani su da prave ono što u Hrvatskoj niti je kad bilo, niti se kad kao samoodrživo moglo napraviti, niti je to tamošnjim Srbima uopšte bilo potrebno. Takozvana Republika Srpska Krajina (RSK) im je podmetnuta radi destrukcije Hrvatske i strašno je koštala tamošnje Srbe. Mašinerija zla srpskog nacionalizma – otac i majka svih zločinačkih ludosti – kad se kolo zla najzad jednom zaustavi, pokazaće se da je najviše zla nanela upravo srpskom narodu. Njezine stare i nove mašinovođe – odreda je l’ da vatreni srbobrani – o tome ne brinu. Izlišno je podsećati da će za to najveću cenu platiti obični narod, od svojih elita uvučen u zla. Srbi u Hrvatskoj, ’ostaci zaklanog naroda’ kako ih naziva uspaljeni pesnik, već su platili – dočekali su ’Bljesak’ i ’Oluju’.

Ovog avgusta srpsko državno teatralno obeležavanje godišnjice ’Oluje’ za zblanut mase planirano je za Prijedor. Šta reći o tom prkosu, tom inatu? Licemerno martirstvo, krokodilske suze i reči mržnje prema susedima – Hrvatima i Bošnjacima pre svih – širiće se baš iz Prijedora. Iz lepog bosanskog grada na Sani, na kojeg je do zla devedesetih asocirala prelepa sevdalinka „Oj Prijedore, pun si mi sevdaha…“. Posle orgija zla od 92. do 95. godine Prijedor je, umesto sevdalinke koja mu slavi ime, trajno markiran do danas neokajanim zločinima, koje je proizvelo srpsko zlo. Strašan je to srpski moralni sunuvrat, strašna hipoteka. I umesto da se zbog toga svi, a ne samo vladajuće elite kakve god da su – a katastrofalne su – zamislimo, odatle će se širiti prkos.

Dok je pesnik Matija Bećković iz beogradskog komfora ne samo Srbe u Hrvatskoj huškao otrovnicom o ’ostacima zaklanog naroda’ – što je u konačnici kao što znamo rezultiralo ’Bljeskom’, ’Olujom’ i žrtvama koje su platili uglavnom nedužni ljudi – dotle je izvikani otac nacije Dobrica Ćosić u službi đavoljeg kola, Srbima u BiH poručivao da se odvoje od ’neverne braće’ (pismo srpskim intelektualcima pre početka rata u BiH). Odvojiti se po etničkoj liniji u BiH, trajno razdvojiti (kakva bolesna i zla ideja, nije to što i doći kod komšije na kafu i kolače i reći ’komšija moramo se razdvojiti, ne možemo više zajedno’). Kao da je taj anticivilizacijski čin u BiH mogao proći bez potoka krvi.

Kako je teklo ’razdvajanje’ i ’odvajanje’ naroda BiH, zna možda ponajbolje Prijedor i njegova okolina. Iz ojađenog grada – markiranog sada za dugo srpskim zločinima – povodom godišnjice ’Oluje’ sledbenici đavoljeg kola će besramno, iz prkosa, licemerno lamentirati samo nad srpskim žrtvama. Ni jednom rečju – u to ne treba sumnjati – neće spomenuti tuđe žrtve i doprinos zloj sudbini žrtava zločinačke ideologije čiji su licemeri sledbenici bili i do danas ostali. Žrtve, taman i svog naroda, ih interesuju koliko i lanjski snegovi. Upravo zbog toga srpske žrtve ne zaslužuju da ih zbog svojih podlih ciljeva u usta uzimaju, da ih zloupotrebljavaju licemeri, jer je to sprdanje sa njima. Primer Jasenovca to potvrđuje. A da je i u poslednjem zlu itekako suludo stradao i srpski narod, uopšte nije sporno.

Da, i u početku svakog zla su reči, otrovne reči. One nisu u Boga, nego u zlim ljudima.

(Autonomija)