“Pale su mnoge maske! Osvedočeni srbomrzitelji regrutuju svoje jurišnike, i što je najstrašnije, očigledno je da to rade po fakultetskim amfiteatrima. Baš onaj što ističe da je ponosan što se zove kao ustaša Dinko Šakić, vajni profesor Dinko Gruhonjić indokrinira svoje studente da mrze i vređaju državu u kojoj žive, i koja im je sve omogućila. Dinkova studentkinja i perjanica njegovog jurišnog odreda STAV, izvesna Mila Pajić, već poznata po nasilju u studentskom kampusu i pljuvanju Srba kao genocidnog naroda, sada je kao navodni ekološki aktivista isturena da ruši državu. I zar svim onim tobož patriotama koji navodno brane Srbiju od stranaca, ne smeta da ih predvodi osoba koja sve najgore iznosi na račun srpskog naroda i naše otadžbine? Da li je to patriotizam? Da li je to nasleđe Cerske bitke? Jadna li ste vi opozicija kad nemate bolje “studente” da ih isturite kao živi štit. Nikada nećemo dozvoliti da takvi otmu našu državu!”

Šta je ovo? Pamlet? Kleveta? Otrov? Opačina usmerena na pojedince u nacističkom maniru? Ko je autor  ove podlosti, koji bolesnik? Sve što je navedeno je to, a autor te sramote je  predsednik vlade Srbije Miloš Vučević.

Šta je razlog njegove podle eskapade usmerene na sugrađane – na studentkinju Milu Pajić i profesora novosadskog univerziteta Dinka Gruhonjića – nije teško odgonetnuti. Razlog je strah. Strah od aktuelne pobune masa (pokrenutih zbog litijuma), strah od gubitka kontrole nad masama, od gubitka moći i parazitskih privilegija. Strah je verovatno i od moguće osvete masa. O svemu tome predsednik vlade Srbije trebalo je da vodi računa tokom političke karijere i vršenja vlasti bilo na novosadskom, bilo sad na republičkom nivou. Strah mu ima osnova.

Zbog istih razloga – pobuna  masa i mogući gubitak moći i privilegija – u strahu je čitava Vučićeva vladajuća nomenklatura, od vrha do dna utemeljena na partijskom korumpiranom klijentalizmu. Otud  iz nomenlature – posebno iz njezinih vrhova, od Vučićevih najbližih pratilaca, od njegovih adoranata – slični besramni napadi usmereni na kritičare režima.

Teško je reći ko među Vučićevim adorantima prednjači u podlosti protiv časnih ljudi i građanskih udruženja, protiv onih koji  nisu prodali dušu đavolu, koji se ne mire sa lažima, nacionalističkim mržnjama  i pljačkama. Čas prednjači notorni Vulin, čas Ana Brnabić, čas Miloš Vučević, čas Vladimir P.(enthaus) Đukanović, čas Milenko Jovanov,  minister poljoprivrede Aleksandar Martinović…  Predug je spisak huškača. Šta tek reći za saslužiteljsku medijsku poslugu režima, koja od vlasti kreirane podlosti razrađuje, dograđuje i masovno šire crtajući mete na čelima časnih građana.

Zašto je skandaloznom objavom Vučević markirao nepotkupljivu studentkinju Milu Pajić – i njezine iste takve strudentske koleginice i kolege iz aktivističke grupe STAV – i istog takvog profesora novosadskog univerziteta i novinara Dinka Gruhonjića? 

Profesor Gruhonjić je odavno trn u oku kleronacionalističkoj vladajućoj  kasti, jer brutalno – kao retko ko ovde – bez cinculiranja razobličava njezina   nepočinstva, pogotovo njegovu ideologiju koja je strašnih 90-tih rezultirala ratovima i stravičnim zločinima i prema susednim, i prema srpskom narodu  vulgarno se kuneći u srpstvo sramoteći ga. Zbog toga, zbog istine koju kazuje, profesor Gruhonjić je odavno markiran kao arhineprijatelj Srba i Srbije, kao jelda ‘srbomrzac’, ustaša i strani plaćenik.

Nije međutim profesor Gruhonjić i studentska grupa STAV na čelu sa Milom Pajić, jedina meta režima. Cilj režima je širi, ambiciozniji. Koristeći satanizaciju Gruhonjića, Mile Pajić i grupe STAV, režim cilja na Filozofski fakultet NU, preciznije na njegovu katedru za medijske studije. Sa te katedre izlaze obrazovani hrabri novinari i medijski radnici, koji su svakoj autokratskoj i diktatorskoj vlasti noćna mora. To je razlog za ovako sramno istupanje predsednika vlade Srbije. 

Stavljanje Filozofskog fakulteta NU pod svoju šapu, razaranje katedre za medijske studije, potpuna okupacija univerziteta i izbacivanje nepotkupljivog profesora Gruhonjića sa univerziteta, zaslugom što sjajnih studenata, što isto takvog dela kolega profesora, što pobunjene građansle javnosti, režimu nisu uspeli. Za sada, što ne znači da će režim od namera odustati. Klevete i brutalne hajke na nepoćedne režimu ne samo imenovanih pojedincima i institucijama, neće izostajati.

Kako li će klevetnici – kako li će Miloš Vučević i njegov naslednik na mestu gradonačelnika Novog Sada Milan Đurić koji u klevetanju nepoćudnih građana ne zaostaje za svijim prethodnikom uzorom – prolaziti ulicama svoga grada, kad jednom – a i to će neminovno doći – budu izgubili vlast i moć? Hoće li pred sugrađana ići pognute glave  ili će i tada isijavati radikalsku bahatost i osionost? Misle li o tome kakva će slika o njima ostati u analima Novog Sada?

(Autonomija, karikatura: STUPS)