Posle 16 godina vlasti Viktora Orbana i sistematskog urušavanja medijskih sloboda, mađarski nezavisni mediji ulaze u novu političku eru sa jasnom porukom – promena vlasti neće promeniti njihov odnos prema politici.

Kritičko izveštavanje, kažu, ostaje isto bez obzira na to ko je na vlasti.

Novinari portala Teleks i Segeder , kao i drugi medijski radnici iz Mađarske, u razgovoru za Magločistač, čije su novinarke boravile u Mađarskoj radi uspostavljanja saradnje, govore o godinama pritisaka, propagande i finansijskog iscrpljivanja nezavisnih redakcija, ali i o očekivanjima od nove vlasti stranke Tisa, koja je na izborima održanim 12. aprila osvojila dvotrećinsku većinu u nacionalnom parlamentu.

Sagovornici ocenjuju da je Orbanov sistem opstajao zahvaljujući snažnoj propagandnoj mašineriji, kontroli najvećeg dela medijskog prostora i otežavanju rada nezavisnih medija, te veruju da bi naredni period mogao da donese ravnopravnije uslove za rad novinara, veću dostupnost informacija od javnog značaja i slobodniji medijski prostor.

Takođe, posebno naglašavaju značaj regionalne saradnje i potrebu da se događaji u Srbiji i u Vojvodini prate objektivno i – bez političkih filtera.

Salma Bakši: Teleks je nastao iz otpora političkom pritisku

Zamenik urednika Teleksa Ferenc Salma Bakši kaže da su novinari u Mađarskoj tokom proteklih 16 godina bili svedoci kontinuiranog urušavanja medijskih sloboda.

Priča o Teleksu, podseća on, počela je 2020. godine kada je osnivački tim kolektivno napustio portal Indeks, a nakon što su zaključili da više ne postoje garancije da redakcija može da funkcioniše bez političkog uticaja.

„Teleks smo gradili praktično od nule, uz ogromnu podršku čitalaca. Više od 40.000 ljudi podržalo nas je u veoma kratkom roku i upravo zahvaljujući njima uspeli smo da pokrenemo novi medij“, podseća Salma Bakši.

Nakon tog “prevrata”, Teleks je za manje od šest godina postao najčitaniji nezavisni portal u Mađarskoj.

„Postali smo jasna priča o uspehu. U aprilu, tokom izborne kampanje, oborili smo sve rekorde čitanosti uprkos brojnim pokušajima vlasti da nas oslabi, uključujući i predlog Zakona o transparentnosti u javnom životu koji je na kraju povučen iz procedure“, navodi on.

Iako je u Mađarskoj došlo do promene vlasti, Salma Bakši ističe da se odnos Teleksa prema akterima političke scene neće menjati.

„Našim čitaocima obećavamo da ćemo nastaviti da radimo u istom duhu i da ćemo ostati kritični prema svakoj vlasti“, poručuje on.

Govoreći o odnosu nove vlasti prema medijima, Ferenc Salma Bakši ističe da, za sada, iz redova stranke Tisa stižu različite poruke.

Kao primer navodi izjavu Petera Tota, šefa kampanje Tise, koji je rekao da političari mogu da komuniciraju sa biračima i bez „posrednika“, te ocenjujući da pitanja novinara građane – uglavnom ne zanimaju.

Sa druge strane, buduća poslanica iz redova ove političke stranke Viktorija Strompova izjavila je za Teleks da će nova vlast poštovati medije i njihove zahteve, naglašavajući da je posao novinara da objektivno informišu građane o radu političara.

Salma Bakši je istakao da će u narednom periodu biti posebno važna saradnja medija u regionu, naročito u sredinama gde živi mađarska zajednica.

„Redovno izveštavamo i o dešavanjima u Srbiji. Često angažujemo naše dopisnike iz Segedina za pojedine reportaže, ali pred nama je još mnogo posla. Zato stalno pratimo mogućnosti finansiranja kroz različite konkurse“, kaže on.

U pograničnim područjima, smatra Ferenc Salma Bakši, postoji mnogo tema koje zahtevaju ozbiljnije novinarsko istraživanje, od političkih i ekonomskih do kulturnih pitanja.

„Jedan od zadataka kritičkog novinarstva jeste da takve teme drži u fokusu, a za to je neophodna bliska saradnja“, zaključuje naš sagovornik.

Bodiš: Orbanov sistem počivao je na propagandi i medijskom mraku

Na sličan način aktuelnu situaciju opisuje i Gabor Bodiš, novinar iz Budimpešte, koji ocenjuje da je vlast Viktora Orbana opstajala zahvaljujući centralizovanom medijskom sistemu i snažnoj propagandnoj mreži.

Kako kaže, takozvano „ministarstvo propagande“, na čijem je čelu bio Antal Rogan, svakodnevno je određivalo teme i pravce izveštavanja provladinih medija.

„Osamdeset odsto medija u Mađarskoj emitovalo je isti sadržaj – propagandu koja nema nikakve veze sa novinarstvom“, kaže Bodiš.

Prema njegovim rečima, ozbiljan istraživački rad opstao je uglavnom u nezavisnim redakcijama.

„Tokom poslednjih meseci kampanje, profesionalni novinari pravili su vrhunske članke, dokumentarce i ozbiljna istraživanja“, navodi.

Bodiš očekuje da će političke promene u zemlji doneti i promene u medijskom prostoru: pre svega, reformu javnog servisa, smanjenje državnog finansiranja provladinih televizija i ravnopravnije uslove na tržištu reklama, gde su nezavisni mediji godinama bili u podređenom položaju.

„Predviđam značajno poboljšanje, naročito kada je reč o finansijskoj situaciji nezavisnih medija“, ocenjuje on.

Govoreći o Srbiji, Bodiš kaže da su mađarski mediji o dešavanjima u susednoj zemlji uglavnom izveštavali u skladu sa interesima vlasti u Budimpešti i Beogradu.

„Studentske pobune i demonstracije bile su minimizovane, osim u nekoliko nezavisnih medija“, navodi.

On smatra i da bi promene u Mađarskoj mogle da utiču na demokratizaciju medijskog prostora među Mađarima u Vojvodini.

„Režimski mediji širili su i Orbanovu i Vučićevu propagandu. Gubljenjem jednog od glavnih političkih oslonaca, sada počinje prilagođavanje novim političkim vetrovima iz Budimpešte“, zaključuje Gabor Bodiš.

Sič: Posle godina pritisaka, očekujemo ravnopravnije uslove

O pritiscima sa kojima su se u prethodnom periodu suočavali nezavisni mediji u Mađarskoj, govori i Daniel Sič, glavni i odgovorni urednik portala Segeder, navodeći da su njihovi novinari tokom devet godina rada tog medija konstantno nailazili na zatvorene institucije, otežan pristup informacijama i političke pritiske.

„Često smo slušali glasine do kojih je bilo gotovo nemoguće doći jer ljudi nisu želeli javno da govore, a nas su optuživali da zastupamo interese stranaca ili da smo strani plaćenici“, priča Sič.

Takva atmosfera je, kaže on, postala deo političke kulture tokom vladavine Fidesa, te podseća na prošlogodišnji predlog zakona kojim bi rad nezavisnih medija bio praktično onemogućen.

„Nijedna firma ne bi mogla da se reklamira na našem portalu, a čak bi i donacije građana bile otežane“, objašnjava Sič šta bi se desilo da je taj zakon bio usvojen.

Takav zakon, dodaje, značio bi i uskraćivanje mogućnosti pristuoa fondovima Evropske unije, namenjenim razvoju medija i nabavci opreme.

Iako ovaj sporan zakon na kraju nije bio usvojen, Sič smatra da nova vlast ne bi smela da ponovi metode prethodnog režima:

„Tisa ne bi smela da radi iste stvari kao Fides, jer mora da sačuva sposobnost da upravlja državom na način za koji je dobila podršku građana“.

On očekuje da će nova vlast pokušati da uspostavi ravnopravniji sistem finansiranja medija.

„Iz tima budućeg premijera Petera Mađara rečeno je da žele da lokalnim medijima koji su opstali pruže nove mogućnosti“, navodi Sič.

Što se tiče izveštavanja medija u Mađarskoj o dešavanjima u Srbiji, Sič ističe da interesovanje postoji, tim pre što se između Orbanovog i Vučićevog režima mogu povući brojne paralele:

“Inspiraciju za mnoge odluke crpeli su jedan od drugog“, ocenjuje on, dodajući da mađarski mediji intenzivno prate događaje u Srbiji, uključujući studentske proteste i bezbednosne incidente za koje postoje ozbiljne sumnje u umešanost državnih struktura.

Govoreći o radu Segedera, Sič kaže da je taj portal od svog osnivanja bio usmeren i na praćenje tema koje se tiču Mađara van granica Mađarske, pre svega u Vojvodini i Rumuniji.

„Potreba postoji i takve tekstove naši čitaoci rado čitaju. Važno je da pišemo o temama van granica i da sarađujemo sa medijima iz susednih država, što može biti samo prednost“, zaključuje Daniel Sič, glavni i odgovorni urednik portal Segeder iz Segedina. 

(Magločistač)