Pobunjeni studenti su rekli i govore svoje. Za ono što su pokazali i pokazuju, svaka im čast! Brlog koji smo im mi starije generacije ostavili, pokušavaju da srede. Da očiste Augijeve štale. A čistiti Augijeve štale nije lako. Nije fer i nije humano ako ih mi stariji – krivci za đubre i smrad u kojem živimo decenijama – ostavimo da sami čiste. Sad se nekako – povod je jasan – formirao širok društveni i delom esnafski front da se đubre čisti. Da se konačno lišimo smrada koji nas ubija.

U frontu čistača višedecenijskog đubreta – nije svo đubre stvorio Vučić i SNS, ali su ga oni radikalski hipertrofirali – pored studenata ključno mesto imaju zaposlenici u prosveti, ponižena i marginalizovana uz zdravstvo najobrazovanija struktura društva. Ona koja ne samo obrazuje, nego i vaspitava mlade naraštaje. Ona koja ih uči da je ljudima pored sticanja praktičnih znanja, od ključne važnosti gajiti vrline ljudskosti, poštenja, dostojanstva, odgovornosti i solidarnosti. Prosvetari – vaspitači u vrtićima, učitelji, nastavnici, profesori – pored porodica ’prave ljude’, kako je nedavno pred Zmaj Jovinom gimnazijom u Novom Sadu rekla mudra penzionisana profesorica, koja se u ozbiljnim godinama priključila mladim čistačima Augijevih štala. Da im ako ne fizički, barem moralno pomogne u zahtevnom poslu kojeg su se mladi prihvatili.

Nisu samo prosvetni radnici, sa svojim brojnim većinskim i manjinskim sindikatima, uz studente ključni borci za dovođenje ojađene Srbije u elementarni red, u pristojno društvo. Tog velikog, u Srbiji odavno zapuštnog posla, moraju da se prihvate sve profesije kojima je stalo do uljudnog života – advokati sa svojim komorama, strukovna udruženja drugih profesija, poljoprivrednici i njihova udruženja, zaposlenici u zdravstvu, kulturi, državnim institucijama koji su do sada što zbog straha, što zbog komformizma držali povijene glave i kičme dok vlastodršci – da prostite – pišaju po njima i njihovom dostojanstvu.

Posla ima i za građane ’trećeg doba’. Za trećedobaše, penzionere. Ako ne zbog toga da bar malo okaju grehe svoga višedecenijskog nečinjenja kad se trebalo i moralo pametno činiti ili pogrešnog činjenja povijenih glava pred očiglednim gadostima, onda zbog toga da svom potomstvu koliko-toliko pomognu da saniraju štete uzrokovane našim brojnim gresima. Ako trećedobaši fizički ne mogu da pomognu mladima, neka im bar budu moralna podrška. Velika će pomoć mladima biti ako trećedobaši, penzioneri, ne dozvole da ih banda na vlasti korumpira licemernim laskanjem ’naše deke, naše bake’ i povremenim crkavicama veže za sebe. Kad to sebi dozvole, apsolutno rade protiv svoje dece i unučadi.

Radikalština na vlasti, u panici zbog osvešćenih studentskih i građanskih masa na ulicama i trgovima Srbije, koristi sve da razbije jedinstvo studenata, prosvetnih radnika, poljoprivrednika, ekoloških i bilo kojih režemu nepoćudnih građanskih aktivista. I dakako ono malo slobodnih medija. Sve prljavštine i gadosti su u igri – pokušaji korumpiranja, ucenjivanje, pretnje, hapšenja, najprljavije moguće kampanje protiv časnih studenata, profesora, građanskih aktivista, profesionalnih novinara, poljoprivrednika – koji pred bandom ne povijaju leđa. Skandalozne pogromaške hajke – očito planirane u vrhovnoj kancelariji zla po uzoru na Putinove metode satiranja duše Rusije – monstrumi provode protiv za bandu nepoćudnih pojedinaca, grupa i udruženja. Kad banda padne sa vlasti, a jednom će pasti, biće neoprostiv greh ako se ne identifikuju i pravdi ne privedu svi tvorci zločinačkih kampanja protiv časnih ljudi. Onih u vrhovnoj kancelariji zla gde se gadosti planiraju, kao i oni koji preko tabloidnog elektronskog i štampanog đubreta gadosti nemilice šire. Bez namirivanja pravde u tom sektoru, pogromaškom atakovanju na ljude, čišćenje Augijevih štala neće biti moguće. Ono što se bar delimično očisti, biće uzaludno. Valjda se toliko naučilo iz silnih grešaka postmiloševićevskih vlasti Srbije. Trovači Miloševićevog režima koji su nemilice širili nacionalizam, šovinizam, podjarivali mržnju i najniže strasti, posle Petog oktobra prošli su skoro neokrznuto. Pa sada divljaju isto ako ne i gore, nego što su divljali devedesetih.

Režim panično traži naslabiju kariku u objedinjenom frontu pobune, u kojem bez sumnje ima svoje ubačene igrače za prljave zadatke. Traži moguću moralnu trulež, kako bi je iskoristio na oprobani način – korumpiranjem sitnih duša crkavicama – i tako napravio po mogućnosti što veću brešu. Breše vode do raspada fronta. Zato su svi učesnici fronta pobune sad na moralnom ispitu. Prodati se za male crkavice, ukaljati obraz i obesmisliti za dugo, dugo vremena bilo kakvu građansku pobunu u Srbiji ili istrajati u pobuni, ne nasedati na šibicarske trikove đubreta te ga naterati da se uruši?

Na posebnom moralnom ispitu su prosvetari, bez sumnje jedan od ključnih aktera široke pobune protiv truleži društva. Režim se nada da će ih mizernom crkavicom korumpirati i izvući iz objednjineg lanca pobune. Na prosvetarima je, na verodostojnosti njihovih sidikata, da vidimo pravi li banda na vlasti račun bez krčmara. Pokazaće se i to koliko je verodostojno ushićenje prosvetara kad govore o pobuni studenata i maturanata srednjih škola, s pravom kažu dobrim delom plodu njihovog vaspitnog rada. Je li to ushićenje čvrsto, nepotkupljivo, ili se radi o glazuri koja puca pred koruptivnom crkavicom koju ponudi banda. Test njihovog ushićenja lako je proveriti.

Ukoliko se banda čvrsto obaveže da će ispuniti odavno poznate zahteve kao uslov za obustavu štrajka s početkom drugog polugodišta, sindikati imaju mogućnost da pored ispunjenja materijalnih zahteva sačuvaju i obraz. „Prihvatamo ponuđeno povećanje plata i po tom osnovu više nema razloga za produžetak štrajka. Nove okolnosti su nas međutim dovele u situaciju da mimo materijalnih zahteva koje smo usaglasili, postoji neotklonjiv moralni razlog da se štrajk nastavi. Naša moralna obaveza je da podržimo zahteve studenata koji su blokirali fakultete, jer sudenti time na delu pokazuju vrednosti slobodno mislećih građana kojima smo ih učili, te s tim u vezi ostajemo s njima u solidarnom štraku do ispunjenja njihovih zahteva. Kad se studentski zahtevi za prekid blokada fakulteta ispune, prestaće i razlog našeg daljeg štrajka u prosveti“. Ovaj moralni razlog da nastave štrajk uprkos usaglašenih zahteva materijalnog karaktera, nema nikakve posledice po budžet Srbije, a njegovim ispunjenjem prosvetari na delu potvrđuju moralnu podršku svojim bivšim đacima. To je onda zaista verodostojna moralnost zaposlenika u prosveti.

Šta će biti, videćemo.

Svako je valjda čuo onu uzrečicu dečaraca kad se igraju – ko izda, p….

(Autonomija)