Ako neko, ko ima gram sačuvanog razuma i zna za elementarni stid, kojim slučajem baci pogled na teletekst Vojvođanskog javnog medijskog servisa (RTV) – ako taj medij danas još ikog ozbiljno interesuje – pored uobičajenih slavodobitnih pohvala režimu, šlihtanja Crkvi (SPC), Putinu i putinizmu i vesti iz crne hronike, neće naći ništa ozbiljno, što zavređuje pažnju. Malo se čemu tu, što’no se kaže, bez ostatka može verovati, pa čak ni crnoj hronici i vremenskoj prognozi, da – zbog srozavanja tog bajagi javnog medijskog servisa u profesionalnu blamažu i sluganjstvo vladajućem režimu – stvar do kraja ogolimo. Slično beščašće i šminkanje truleži društva je i u mnogo većem i uticajnijem javnom medijskom servisu, RTS-u (princip je isti, ostalo su nijanse). Kriminal, neskriveni banditizam (pa šta?) i razorenost društva uzrokovani rđavom vlasti, ako se baš ne mogu ignorisati i prećutati, onda se na sve načine relativizuju, a ono što je kakvo-takvo dobro postignuće (po pravilu preskupo plaćeno) obilato se uzdiže u nebesa i obavezno vezuje za Njega i njegovu kriminalnu kamarilu. Svako valjda zna ko je On.

Elem mesecima, valjda od početka zločinačke Putinove agresije na Ukrajinu, na teletekstu RTV zločinačko razaranje Ukrajine se eufemistički naziva „Ukrajinska kriza“. Ništa rat, ništa agresija, ništa invazija, ništa ko je napadnut, ko je agresor, nego okruglo pa na ćoše pa nek čitaoci teleteksta nagađaju je li reč o ekonomskoj, energetskoj, zdravstvenoj, ekološkoj ili kakvoj drugog krizi, koja je l’da i nije nešto strašno. Uz tu blago je reći niskost, čitav informativni program ove medijske kuće je što implicitno, što eksplicitno vidno na strani je l’da razumevanja pravednosti Putinovog rata, jer je – po brojnim gostujućim „analitičarima“ – Rusija napadnuta od Zapada preko Ukrajine (sic!). Poruka koja se tako šalje javnosti lako se prima kod slabo informisanih masa, posebno kad proputinovskim medijima revnosno saslužuje crkva (SPC) sa svojim sveštenstvom. Pa je l’ onda čudno što se ovde masovno boluje od infantilnog rusofilstva, iza kojeg stoji apsolutno nepoznavanje realne Rusije i ruskog naroda.

Šta reći o urednicima navedenog teleteksta i onima koji na njemu uobličavaju tekstove? Šta reći o Programskom savetu te kuće medijske sramote? Svi se oni, kako se čini sada bez otpora, drže vladajućeg režima kao pijan plota, naslanjaju se na stavove režima, time i države Srbije, koja u slučaju tragedije Ukrajine nije položila civilizacijski ispit. Na sramotu svih nas.
Sraman slučaj „Ukrajinske krize“ na teletekstu RTV dakako nije usamljen. Ima on brojne zamajavajuće i zabašuravajuće ekvilalente i na mnogo većem i uticajnijem RTS-u (princip bežanja od profesionalizma i uvaljivanje u profesionalni kal i sramotu je isti, konkretni modaliteti su nijanse).

Pre nešto više od mesec dana, povodom obeležavanja godišnjice genocida u Srebrenici, u glavnim vestima RTS-a obeležavanje te srpske sramote – koja se u Srbiji i ne spominje, silom prilika je mediji ovde spominju jer je spominju skoro svi mediji, značajne institucije i vlade velike većine demokratskog sveta – gledaocima RTS dnevnika je skarabudženo kao „srebrenička događanja“. Pa nek gledaoci, kojima se sa ekrana te televizije šalju licemerne nacionalističke splačine, nagađaju o kakvim „srebreničkim događanjima“ je reč. O sportskim, umetničkim, ekološkim, planinarskim, privrednim, biciklističkim ili bog zna kakvim, a ne da se radi o srpskoj sramoti bez čijeg poštenog suočavanja sa njom Srbiji – i celom srpskom narodu – nema izlaska na zelene grane i povratka u civilizovan svet.

Da ne navodimo druge primere iz obilja beščašća onog što se bez pokrića naziva javni medijski servisi, daleko bi nas to odvelo. Antologiji naše sramote nema kraja.

(Autonomija, foto: Pixabay)