Skip to main content

Panel: Mladima približiti kulturu sećanja

Građani 17. jun 2022.
2 min čitanja

"Treba da im objasnimo da Holokaust nije bio daleko od njih"

Digitalizacija kulture sećanja na Holokaust i stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu predstavlja dug i ozbiljan proces koji sa sobom nosi veliki broj izazova, ali jeste jedan od najboljih načina da se mladima približi ova tema, zaključak je panel diskusije „Budućnost sećanja“, održane u novosadskom Kulturnom centru Svilara.

Profesorka na Odeljenju za medije umetnost i humanistiku Univerziteta Suseks iz Brajtona Viktorija Valden kaže da je veliki problem to što države ne ulažu u razvoj medijske i digitalne pismenosti kod mladih, te dolazi do problema da mladi često usvajaju dezinformacije kao potpunu istinu.

„Moramo biti u korak s vremenom, kako ne bismo izgubili zainteresovanost mladih za ove teme, koja je već mala. Ne možemo uvek kriviti obrazovni sistem. Jednostavno, tema kao što je Holokaust ne utiče na svakodnevni život mladih, pa je i zainteresovanost za nju manja. Pitanje Holokausta treba da vežemo za lokalne zajednice, objasnimo mladima da Holokaust nije bio daleko od njih, kao i da su naše komšije odlazile na put bez povratka. Na taj način možemo mladima približiti ovako bolnu temu“, kazala je Valdenova.

Istoričarka Atinskog jevrejskog muzeja Aleksandra Patriku smatra da najveći posao sledi institucijama, koje treba da povežu istoriju i sećanje svih onih koji su doživeli i preživeli užase Holokausta.

„Mladi ne znaju da smo mi izgubili komšije, prijatelje… U Grčkoj je ostalo jako malo Jevreja. Ne smemo biti puki posmatrači i prenosioci informacija, već moramo iskoristiti sve svoje napore da ih prenesmo na pravi način. Moramo promovisati kritičko mišljenje kako bismo postigli neke uspehe. Mi ne možemo bez sećanja. Jednog dana, nadam se da će kolektivno sećanje zbližiti ljude i pretvoriti se u zajedničku istoriju“, kazala je ona.

Govoreći o tome kako mladima približiti kulturu sećanja, Helge Tejl iz nemačke Fondacija Sećanje, odgovornost i budućnost ocenio je da rešenje leži u kombinaciji modernih tehnologija i tradicionalnih prenosilaca znanja, kao što su muzeji, knjige i slično.

„Bitno je da čujemo mlade ljude i da ih pitamo šta oni uopšte žele, jer mi često zaključujemo nešto, a da ih ni ne pitamo ništa. Moramo da pokušamo da nađemo način da ‘prevarimo’ mlade, odnosno da nađemo način kako da na zabavan način upijaju znanja o tako teškoj temi kao što je Holokaust, a to možemo jedino putem modernih tehnologija“, kazao je on.

Direktor međunarodnog odeljenja Kuće Ane Frank Jan Erik Dubelman zaključio je da nas digitalizacija kulture sećanja generalno vodi u budućnost, ali da je pitanje koje svi treba da postavimo sebi: da li smo mi spremni da je prihvatimo.

Nakon panel diskusije, Dubelman i predstavnica Ministarstva obrazovanja Austrije Martina Maške otvorili su izložbu „Ester – grafička novela u edukaciji o Holokaustu”, koja predstavlja niz ljudskih priča kreiranih sa edukativnom svrhom da mlađim generacijama približe temu Holokausta.

Izložba i panel diskusija deo su programa ”Od Racije do Aušvica – Novi Sad grad kulture sećanja”, koji je realizovala organizacija posvećena edukaciji o temi Holokausta Teraforming.

Aleksandar Bugarin (Autonomija)