Danas se navršava 29 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su počinili pripadnici snaga Vojske Republike Srpske (VRS) tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH).

Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da višegodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da je neprihvatljivo da institucije Srbije punih 29 godina odbijaju da porodicama žrtava pruže obeštećenje, podršku i priznanje.

U saopštenju tih organizacija navodi se da su na 22. oktobra 1992. godine, u mestu Mioče (BiH), pripadnici jedinice „Osvetnici” zaustavili autobus užičkog preduzeća „Raketa”, koji je saobraćao na redovnoj liniji od mesta Rudo (BiH) ka Priboju (Srbija). „Osvetnici”, koji su delovali u okviru VRS, legitimisali su sve putnike i zatim iz autobusa izveli 16 civila bošnjačke nacionalnosti. Oteti civili su vojnim kamionom odvezeni u motel „Vilina vlas” u Višegradu. Pripadnici „Osvetnika“ su ih tamo fizički zlostavljali, a potom ubili na obali Drine.

Ubijeni su: Melvida Koldžić, Mehmed Šebo, Zafer Hadžić, Medo Hodžić, Medredin Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Mithad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad Džihić, Idriz Gibović i Ramahudin Ćatović. Veče uoči ovog događaja, ispred porodične kuće u Sjeverinu otet je Sabahudin Ćatović, kojem se od tada gubi svaki trag.

U saopštenju se ukazuje i da je Okružni sud u Beogradu 2005. godine pravosnažno osudio četvoricu pripadnika jedinice „Osvetnici” na višegodišnje kazne zatvora. Međutim, napori da se pronađu posmrtni ostaci ubijenih Sjeverinaca su izostali. Tokom prethodnih 29 godina pronađeni su posmrtni ostaci jedne žrtve, Medredina Hodžića, dok se ostali i dalje vode kao nestala lica.

„Pored ignorisanja prava porodica da znaju istinu o sudbini njihovih najbližih, država Srbija uporno odbija da im prizna status članova porodica civilnih žrtava rata, koji bi im doneo skromnu, ali važnu simboličku i materijalnu podršku. Razlog za to su diskriminatorne odredbe kako prethodnog, tako i novousvojenog zakona koji reguliše prava članova porodica civilnih žrtava.  Naime, iako su žrtve iz Sjeverina bile državljani Srbije, zločin se dogodio na teritoriji BiH i počinili su ga pripadnici vojske koju Srbija ne smatra neprijateljskom. Iz tih razloga, oni u očima institucija Srbije nisu civilne žrtve rata“, ističe se u saopštenju.

Podseća se i da su porodice ubijenih Sjeverinaca bezuspešno pokušale da dobiju obeštećenje za ubistvo svojih najbližih, tuživši Republiku Srbiju 2007. godine, zbog podrške VRS i odgovornosti za nesprečavanje ovog zločina i obaveze da zaštiti građane pograničnog područja u vreme trajanja oružanog sukoba u susednoj BiH. Nakon više od šest godina suđenja, njihova tužba je odbijena s obrazloženjem da ne postoji veza države Srbije i zločina koji se dogodio. Evropski sud za ljudska prava je u februaru 2019. godine odbio da razmatra predstavku koju su mu članovi porodica uputili, s obrazloženjem da se zločin dogodio pre nego što je Srbija ratifikovala Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, čime su iscrpljene sve pravne instance kojima su porodice žrtava mogle da se obrate za ostvarenje svog prava na naknadu štete.

Kako se dodaje, jedini pozitivan korak učinila je opština Priboj, koja je pomogla u izgradnji spomen-obeležja otkrivenog u oktobru 2015. godine, „što predstavlja redak primer odgovornog odnosa institucija Srbije prema nesrpskim žrtvama“.

Tokom višegodišnje borbe za priznavanje prava žrtvama ratnih zločina, FHP, Žene u crnom i Sandžački odbor upozoravaju da svedoče kontinuiranom ignorisanju i diskriminaciji sjeverinskih žrtava od strane institucija Srbije, kako u pogledu pronalaženja posmrtnih ostataka stradalih, tako i u pogledu pravičnog obeštećenja.

„Zahtevamo od institucija Srbije da napuste politiku izbegavanja odgovornosti za zločine počinjene 1990-ih i konačno preduzmu smislene korake ka priznanju i pravičnom obeštećenju svih žrtava“, poručuju ove organizacije.

Žene u crnom su danas organizovale i mirovnu akciju „Pamtimo zločin u Sjeverinu”, u Knez Mihailovoj ulici (ispred „Ruskog cara”), u Beogradu, od 11h do 11.30h.

Inicijativa mladih za ljudska prava traži obeštećenje porodica žrtava otmice u Sjeverinu

Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR Srbija) tražila je danas od institucija Srbije, povodom 29. godišnjice otmice i ubistava u Sjeverinu, da priznaju i pronađu posmrtne ostatke žrtava tog zločina i pravično obeštete njihove porodice.

„Pripadnici srpske paravojne formacije „Osvetnici“ na čelu sa Milanom Lukićem, oteli su 22. oktobra 1992. godine iz autobusa na liniji Priboj – Rudo, u mestu Mioče, 15 muškaraca i jednu ženu, odveli ih u Višegrad, gde su ih zlostavljali, a potom ubili na obali Drine samo zato što su muslimani“, navodi se u saopštenju YIHR Srbija.

Inicijativa je od pravosuđa u Srbiji zatražila da pokrenu istragu protiv osoba koje su 10. oktobra ove godine u Beogradu na rukometnoj utakmici  Crvene zvezde i Novog Pazara nosile baner sa natpisom „Zemljom ovom ime tvoje večno će se oriti, protiv poturica roda svoga uvek ćemo se boriti“.

U četvrtak, 14. oktobra Upravni odbor RK Novi Pazar odlučio je da istupi iz Arkus lige, a Inicijativa to ocenjuje kao direktnu posledicu izostanka adekvatne reakcije pravosudne i izvršne vlasti.

„Dok institucije Srbije ćute već više od 10 dana, Ministarstvo inostranih poslova Turske je osudilo ovaj čin prošlog četvrtka“, dodaje se u saopštenju.

(Autonomija)