„Ljudi u institucijama moraju da imaju integritet, vrednosti, visoke standarde i petlju. I onda mora da se uradi nešto. Ako to izostane, onda plutamo po površini“, rekla je Marija Srdić na predstavljanju zbirke tekstova „Osvajanje medijskog prostora“ aktivistkinja/aktivista Ženske platforme 2021/2022, koja je večeras predstavljena u Novom Sadu.

Aktivistkinja Marija Srdić, koja je jedna od urednica i autorki zbirke, ocenila je i da, iako se žene nalaze u vlasti, od 2000. godine do danas razvoj u tom pogledu izgleda kao „korak napred – korak nazad“, odnosno nema pravolinijskog napretka.

„Kada pogledamo indeks ravnopravnosti, pozicija koji se odnosi na učešće žena u politici jeste visoko kotirana jer imamo značajan broj žena u parlamentu, ali je isto bitno znati iz kojih grupacija, političkih partija, dolaze, koje žene iz tih grupacija postaju direktorke preduzeća. Ako su one, što uglavnom jesu, poslušnice svojih lidera, teško je da će se tamo gde se zadese zalagati za promenu rodnih normi“, kazala je Marija Srdić.

Autorka i urednica Smiljana Milinkov, vanredna profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, smatra da su mnoge važne stvari u našem društvu urađene, ali da je to bio samo deo formalno zacrtane politike, što je bilo važno za pomenuti indeks ravnopravnosti.

„Zato što smo u Evropi prepoznati kao država koja se bori za rodnu ravnopravnost. Imamo premijerku, ministarke i sve je to urađeno ne zato što su onima koji donose odluke pomaci bitni, nego što formalno državi znači. Sa druge strane, ono što nas svakodnevno obeležava je broj femicida. To govori o realnom stanju u našem društvu, porast femicida i atmosfera nasilja koja je vrlo prisutna. Medijska slika održava to da su one žene koje su na pozicijama vlasti suštinski nevidljive i nemaju moć“, istakla je Smiljana Milinkov.

Osvrćući se na Zakon o rodnoj ravnopravnosti jedna od autorki tekstova Marijana Pajvančić, inače profesorkaa Pravnog fakulteta u penziji, kazala je da je taj akt dobar i da je dobro što je donet. Međutim, prema njenom mišljenju, time nemamo ništa jer je glavno pitanje da li imamo vladavinu prava.

„Zakon sam po sebi dobar ne znači vladavinu prava, značio bi ako poštujemo vladavinu prava. Problem je primena zakona. To se ne rešava u polju prava, već izvan tog polja, a za njegova rešenja postoje instrumenti kao što su sankcije. Mi ne živimo u pravnoj državi. Pravo je minimum, a pravda je maksimum“, rekla je Marijana Pajvančić.

„Ako imate partijsku državu, onda je pravo instrument pomoću kog se vlada. Nama, građanima jedino ostaje da koristimo instrumente, ako ih ne koristimo nego se isto tako ponašamo, ne verujemo institucijama. Verujte institucijama, one su jako važne, a ne veruje se pojedincima u tim institucijama. Menjamo pojedince u tim institucijama“, poručila je Marijana Pajvančić.

Aktivistkinja Danica Todorov, takođe jedna od autorki, osvrnula se na tekst „Danas LGBT, sutra mi“ koji je govorio o  pozivanju na zabranu manifestacije Evroprajd i osporavanje prava na javno okupljanje pripadnika LGTB zajednice.

„Mislim da je na tom ispitu pala država. Javno mnjenje sporo menja stavove. Najviši zvaničnici potpirivali su tu situaciju gde je širenje govora mržnje prošlo nekažnjeno i to je proizvelo nasilje u celoj zajednici, a ono povremeno dobija zabrinjavajuće razmere.  Ovde je reč o ljudskim pravima koja pripadaju svakom biću, a sloboda okupljanja je osnovno ljudsko pravo. Rekla bih da je zastrašujuće kako mi kao društvo prihvatamo političku volju“, naglasila je Danica Todorov.

Dodala da je i u institucijalnoj praksi jako malo urađeno.

„Imamo Poverenika za zaštitu rodne pravnopravnosti, ali ne vidimo rezultate tog postupanja. Premijerka, mi smo očekivali da iz te manjinske pozicije uradi nešto više. Ona je za sebe uradila puno i koristila privilegije da ostvari prava koje pripadnici LGBT+ inače ne mogu. Mi nemamo pristup pravdi ako vidimo šta premijerka može da uradi, a mi obični građani ne možemo“, ukazala je Danica Todorov.

Na pitanje koji mehanizmi su nam na raspolaganju da bismo stali na put medijskom izveštavanju poput intervjua Informera sa silovateljem, Smiljana Milinkov je rekla da su određene institucije nadležene za ovakve primere, ali očito ne reaguju ili ne žele da reaguju.

„Zakon o javnom informisanju izričito zabranjuje to što se dešava u dobrom delu medija. Nadležno Ministarstvo u najvećoj meri ćuti. Ono je nadležno da prati sporovođenje Zakona o javnom informaisanju i da reaguje kada se Zakon krši. Imamo Savet za štampu koji radi svoj posao ali nema mogućnost da izrekne sankcije“, navela je.

Smatra da, zarad svega onoga što se radilo, u budućnosti ne postoji luksuz da se samo isključi svetlo.

„Edukacija je jedan od načina u svakom slučaju, svaki nastup svih nas i ovo što lično možemo da doprinesemo, mislim da je to itekako važno. Možda ne hvata veliki krug ali sitni koraci su bitni“, zaključila je Smiljana Milinkov.

Publikacija „ Osvajanje medijskog prostora“ predstavlja zbornik tekstova koji su izlazili u poslednje dve godine (2021-2022) u vikend izdanju dnevnih novina „Danas“, u okviru „Rubrike iz ugla aktiviste/aktivistkinje Ženske platforme za razvoj Srbije“.

Ova publikacija je predstavljena je kao važan svedok vremena o položaju žena, ženskoj politici, politici za žene, angažmanu žena u Srbiji, kao i ženskog pogleda na svakodnevni život u Srbiji u politički nestabilnim i nesigurnim vremenima.

Publikacija je dostupna u onlajn izdanju na ovom linku.

Svetlana Paramentić (Autonomija)