Prazno sedište firme, a poslovi nerealizovani. Građevinske firme „Rad 028“, u vlasništvu Radula Stevića, nema na adresi na Kosovu, na kojoj je registrovana u srpskom sistemu, utvrdio je Radio Slobodna Evropa (RSE). Ipak, to ne sprečava institucije Srbije da joj dodeljuju milionske ugovore za građevinske radove.

Stević i njegova firma su u poslednjih pet godina pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD), zbog veza sa Milanom Radoičićem i Zvonkom Veselinovićem i optužbi za organizovani kriminal i korupciju.

Na Kosovu je i na optužnici, jer je, kako tvrde vlasti u Prištini, umešan u oružani napad u Banjskoj.

Srpske institucije su sa Stevićevom firmom samo od početka 2026. sklopile deset ugovora, vrednih preko milion evra, iako firma do sada nije uspela da završi više od dvadeset ranije poverenih poslova u srpskim sredinama na Kosovu.

To pokazuje tenderska dokumentacija, u bazi javnih nabavki Srbije, koju je analizirao RSE.

A dok na terenu mašina i radnika nema, RSE nije uspeo da utvrdi da li je na svim lokacijama na Kosovu, gde se radovi zvanično vode kao „izvršeni“, njih zaista i bilo.

Prema kosovskoj optužnici za Banjsku, Stević je putem svojih firmi pomagao vođi oružane grupe, Milanu Radoičiću, da opere novac.

Zvanični Beograd, koji ne priznaje Kosovo kao državu, odbacuje te optužbe.

A dok se dva sistema međusobno ne priznaju, Stevićeva firma sa Srbijom nastavlja da posluje, iako je njen vlasnik, po zahtevu Prištine, na međunarodnoj poternici.

Nije poznato gde se Radule Stević nalazi, a policija i beogradsko tužilaštvo ne odgovaraju za RSE da li je u Srbiji i da li je pod istragom.

Na pitanja nije odgovorila ni Stevićeva firma, niti institucije Srbije koje sa njom sklapaju ugovore.

Renoviranje škola, bolnica, crkava i manastira u srpskim sredinama na Kosovu, kao i izgradnja kuća za socijalno ugrožene građane, samo su neki od poslova koji im se dodeljuju.

Zgrada firme ‘odavno prazna’

Kao sedište Stevićeve firme je, u poslovnom registru Srbije, upisana zgrada u centru Zvečana, na severu Kosova.

Ali, višespratnica na toj lokaciji je prazna, vrata su zaključana i nema nikakvog obeležja da tu posluje „Rad 028“.

„Odavno nema nikoga, prazno je“, rekla je za RSE jedna meštanka Zvečana, koja je insistirala da joj se ne otkriva identitet.

Građani Zvečana sa kojima je razgovarao RSE kažu da se firma preselila u Rašku, grad u Srbiji nadomak granice sa Kosovom.

RSE to nije mogao nezavisno da potvrdi.

A da li „Rad 028“ zaista gradi na Kosovu?

Ekipa RSE je obišla šest lokacija, gde je ugovorima, sklopljenim sa srpskim institucijama u proteklih godinu i po dana, predviđeno da ta firma izvodi građevinske radove.

Ni na jednoj lokaciji, u tom trenutku nije bilo radova, niti je postojala građevinska tabla sa podacima o investitoru i izvođaču radova.

Da li je radova bilo u proteklim mesecima i ko ih je izvodio, Radiju Slobodna Evropa nije poznato, dok firma na ta pitanja ne odgovara.

Sa kim radi ‘Rad 028’?

Stevićeva firma je najveći broj ugovora sklapala sa Privremenim opštinskim organima, osnovanim po zakonima Srbije.

Oni su na Kosovu, u srpskim sredinama, funkcionisali do 2024. godine.

Nakon toga su ih, zajedno sa drugim institucijama Srbije, kosovske vlasti zatvorile uz obrazloženje da su ilegalne.

Međutim, nastavili su svoj rad sa alternativnih lokacija u pograničnim gradovima u Srbiji.

Privremeni organi opština za RSE ne odgovaraju po kojim kriterijumima dodeljuju poslove Stevićevoj firmi i kako se ti projekti realizuju – budući da je „Rad 028“ na kosovskoj optužnici i pod međunarodnim sankcijama.

Na pitanja nisu odgovorili ni Vlada Srbije i njena kancelarija za Kosovo.

Vlasti u Prištini su u prethodne tri godine obustavile građevinske projekte koje finansira Beograd, uz obrazloženje da nemaju dozvole kosovskih institucija.

Od deset ugovora, sklopljenih sa firmom „Rad 028“ od početka 2026, samo dva se u bazi javnih nabavki vode kao realizovana – što bi značilo da je posao obavljen.

Jedan od njih je nabavka novogodišnjih paketića za đake osnovnih škola na Kosovu.

A tokom 2025. godine, sa ovom firmom je sklopljeno više od 30 ugovora, vrednih više od 6,4 miliona evra – od izgradnje kuća za socijalno ugrožene u nekoliko opština na Kosovu, do renoviranja škola, vrtića, bolnica.

Obrazovne i zdravstvene institucije u mestima sa srpskom većinom i dalje funkcionišu pod okriljem zvaničnog Beograda.

Od poslova, ugovorenih u 2025. godini, zvanični podaci pokazuju da je njih 20 i dalje nerealizovano.

A među 11 ugovora, koji se vode kao „izvršeni“, su izgradnja kuća za građane, renoviranje javnih objekata.

RSE nije mogao da utvrdi da li su svi ovi radovi zaista gotovi na terenu – odnosno, da li su sve kuće izgrađene, a objekti renovirani.

Finansijski izveštaji firme „Rad 028“, dostupni u poslovnom registru Srbije, pokazuju da je ona u 2025. imala svega devet zaposlenih i prihode koji su premašili 8,7 miliona evra.

Izveštaji ne otkrivaju mnogo drugih detalja – na primer, da li je i koga firma angažovala kao saradnike, kako bi im pomogli da ispune ugovorne obaveze sa državnim institucijama.

Tenderska dokumentacija koju je analizirao RSE, pokazuje da je „Rad 028“ tokom godina sarađivao sa nekoliko firmi koje se pominju u kosovskoj optužnici za Banjsku – kao deo šeme „pranja novca“.

Stiže li novac iz budžeta Srbije do srpskih sredina na Kosovu?

Milija Biševac, opozicioni odbornik u opštini Zubin Potok, ocenjuje za RSE da značajan deo novca, kojeg Srbija iz budžeta izdvaja za Kosovo, ne stiže do građana.

Tvrdi da je trošenje tog novca pod kontrolom funkcionera Srpske liste – partije koja vodi opštine sa srpskom većinom na Kosovu i koja je pod kontrolom zvaničnog Beograda.

„Posledice takve politike najbolje se vide na terenu. Uprkos milionskim iznosima koji se godinama izdvajaju za projekte, srpske sredine se i dalje se suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom osnovne infrastrukture“, navodi on.

Dok su, kako kaže Biševac, kosovske vlasti stopirale veliki broj projekata iz budžeta Srbije, oni se i dalje pojavljuju kroz dokumentaciju – iako „nikada nisu u potpunosti realizovani, ne funkcionišu ili su ostali samo na papiru“.

Srpska lista nije odgovorila na pitanja RSE u vezi sa ovim navodima.

Na čelu te partije je danas Zlatan Elek, dok je do oružanog napada u Banjskoj 2023. potpredsednik Srpske liste bio Milan Radoičić.

„Rad 028 je samo jedna od firmi koja se pojavljuje u takvim poslovima. Međutim, suština problema nije u jednoj kompaniji, već u čitavom sistemu u kojem se ogroman novac usmerava ka odabranim izvođačima, dok javnost nema uvid šta je zaista izgrađeno i predato građanima na korišćenje“, poručuje on.

Upravo zato je, kako kaže, neophodno utvrditi gde je novac završio i ko snosi odgovornost.

Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose u izjavi za RSE ocenjuje da se godinama unazad „krađa preko Kosova skriva iza patriotizma“, te da se politika „potkupljivanja ljudi da bi živeli tamo gde su rođeni povezala sa organizovanim kriminalom“.

Lokacija 1: Bolnica u Lapljem Selu

U Lapljem Selu, firmi Radula Stevića poverena je rekonstrukcija krova i krečenje levog krila kliničko-bolničkog centra.

Posao, vredan oko 200 hiljada evra, dodelio im je Privremeni organ Prištine.

Kliničko bolnički centar, koji radi u sistemu Srbije, izmešten je iz Prištine u Gračanicu i Laplje Selo nakon rata na Kosovu 1999.

I danas funkcioniše uglavnom u limenim kontejnerima, dok su neki delovi godinama dograđivani.

RSE na terenu nije uspeo da utvrdi da li je od novembra rekonstruisan krov i da li je krečeno levo krilo, a potvrdu radova, do objave teksta, nisu dobili ni iz Kliničko-bolničkog centra.

Vlada Srbije je još 2018. godine najavila da će izdvojiti novac za izgradnju nove bolnice u Gračanici, ali ti radovi do danas nisu počeli.

Kliničko-bolnički centar u Lapljem Selu, foto: RSE

Lokacija 2: Studentski centar u Severnoj Mitrovici

Kompanija „Rad 028“ je u julu 2025. osvojila tri tendera u jednom danu, vredna oko 250 hiljada evra.

Sva tri ugovora dodelio im je Studentski centar „Priština“ u Severnoj Mitrovici, za radove na njihovim objektima – od krečenja, gletovanja i izrade fasade, do zamene krova, oluka i prozora.

Na portalu javnih nabavki, kojeg je analizirao RSE, tvrdi se da se da su ovi ugovori „izvršeni“ u oktobru i novembru 2025 – odnosno, da su radovi gotovi.

RSE, međutim, na terenu nije mogao da utvrdi šta je urađeno.

Na ta pitanja ne odgovara ni Studentski centar, koji funkcioniše u obrazovnom sistemu Srbije.

Centar ima studentske domove, menzu, polikliniku i druge sadržaje namenjene studentima.

Njegovi korisnici su studenti Univerziteta u Prištini, izmeštenog u Severnu Mitrovicu nakon 1999.

A preko puta Studentskog centra u tom gradu, nalazi se i nedovršena zgrada Univerziteta.

Novac za nju je izdvojila Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije.

Ali, jula 2023, kosovske vlasti obustavljaju radove, uz obrazloženje da ne postoje dozvole za gradnju.

I ovu zgradu je gradila firma Radula Stevića.

RSE je pitao Ministarstvo lokalne samouprave na Kosovu imaju li saznanja o projektima koje plaćaju i realizuju srpski organi.

Odgovor do objave teksta nije stigao.

Bez odgovora je ostalo i pitanje da li kontrolišu te radove i da li su, nakon optužnice protiv Stevića, stopirani svi projekti njegove firme u srpskim sredinama na Kosovu.

Lokacija 3: Škola u Zvečanu

Deo krova i renoviranje toaleta osnovne škole u Zvečanu koštali su oko 40 hiljada evra.

U bazi javnih nabavki, ovaj se posao ne vodi kao završen.

Prema ugovoru, zaključenom u decembru 2025, rok za završetak radova je godinu dana.

RSE, međutim, na terenu nije zatekao nikakve radove ili tablu sa informacijama da se ovaj posao sprovodi.

Lokacija 4: Crkva u Žerovnici

U Žerovnici, nadomak Zvečana, firmi „Rad 028“ su u januaru 2026. povereni radovi na seoskoj crkvi.

Ugovoreno je da „Rad 028“ dobije 120 hiljada evra za sanaciju i dogradnju crkve, kapele i pomoćnog objekta.

Posao im je dodelio Privremeni organ Zvečana, sa rokom za završetak radova od godinu dana.

RSE, međutim, na terenu nije mogao da ustanovi da li je i šta do sada rađeno – odnosno, da li su radovi uopšte počeli.

Objekat preko puta crkve je nedavno obnovljen ili dograđen, ali nema potvrde da su to radovi iz ugovora.

Da li je i šta rađeno, ali i ko izvodi radove, RSE je pitao Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) na Kosovu.

Do objave teksta, odgovor nije stigao.

Eparhija raško-prizrenska SPC tako nije odgovorila ni da li su upoznati sa činjenicom da je za radove na verskim objektima u njihovoj nadležnosti zadužena firma koja je na Kosovu optužena za pranje novca.

Jer crkva u Žerovnici nije jedina gde bi trebalo da se pojave mašine i radnici „Rada 028“.

Poverena im je i rekonstrukcija objekta u porti crkve u Banovom Dolu kod Zvečana, vredna oko 60 hiljada evra, kao i izgradnja etno sela u blizini manastira „Draganac“ kod Gnjilana, na istoku Kosova.

Predviđeno je da Stevićeva firma za radove u etno selu dobije više od 1,2 miliona evra.

Ugovor je sklopljen u junu 2025, sa trajanjem od godinu dana, ali se i dalje ne vodi kao završen.

Lokacija 5: Hladnjača u Gračanici

U aprilu 2025. godine, firma Radula Stevića dobija ugovor vredan oko 280 hiljada evra – da, u roku od šest meseci, izgradi protivpožarne saobraćajnice i nadstrešnicu za mašine oko hladnjače u Badovcu, kod Gračanice.

Posao im dodeljuje Privremeni organ Prištine.

Još dva tendera u prvoj polovini 2025, vredna oko 300 hiljada evra, predviđala su još radova oko hladnjače, poput izgradnje trafostanice i rezervoara za stajsko đubrivo.

Hladnjača i drugi objekti se nalaze na imanju u vlasništvu Eparhije raško-prizrenske.

Neasfaltiran put do hladnjača na imanju manastira Gračanica, foto: RSE

Na tom posedu, manastir Gračanica upravlja ekonomijom u čijem su sastavu farme goveda i živine, objekti za preradu mleka, mesa, voća i povrća.

Farma živine pak, prema saznanjima RSE, još uvek nije funkcionalna.

Na terenu se vidi i da put iznad glavnog dela ekonomije, koji vodi ka hladnjači i farmi živine, ne postoji.

A tri ugovora, kojima bi trebalo da budu izgrađeni put i nadstrešnica, ne vode se kao završeni, iako je rok istekao.

Lokacija 6: Putevi u Badovcu

Za obnovu makadamskog puta u Badovcu, „Rad 028“ je novembra prošle godine dobio oko 187 hiljada evra.

Ugovor je potpisan na tri meseca, a posao se i dalje ne vodi kao sproveden.

Dragan iz Badovca je za RSE rekao da on „ne zna“ za tu investiciju, a da su nedavno asfaltirane dve ulice, duge svega oko 200 metara. Ne zna ko ih je asfaltirao.

„Rađena je i vodovodna mreža, ali ni to nisu dovršili“, kaže on.

Da li su upoznati sa ugovorima firme „Rad 028“ u Gračanici i okolini, RSE je pitao rukovodstvo te opštine.

Do objave teksta odgovor nije stigao.

Ko je Radule Stević?

Stević je svoje firme registrovao i u kosovskom i u srpskom sistemu.

Putem tendera je godinama dobijao unosne ugovore milionskih vrednosti – i iz Beograda i iz Prištine.

Dok je Kosovo prestalo da mu dodeljuje poslove nakon američkih sankcija, tenderi iz Srbije su se nastavili.

Kosovska optužnica navodi da je Stević, putem svojih firmi, pomagao Milanu Radoičiću da „prihode stečene kriminalnim aktivnostima pretvori u imovinu“ i da „prikrije njihovo poreklo“.

Za pranje novca, koje se Steviću stavlja na teret, na Kosovu je zaprećena kazna do deset godina zatvora.

Optužnicom su obuhvaćene i Stevićeve firme na Kosovu i u Srbiji.

Navodi se da je o poslovanju Stevićevih firmi odlučivao Milan Radoičić, koji je pranjem novca dobio veliku moć i kontrolisao sever Kosova kroz kriminalne aktivnosti.

A Radoičić, koji je po sopstvenom priznanju organizovao napad na kosovsku policiju u selu Banjska u septembru 2023, na Kosovu se tereti za terorizam i teška dela protiv ustavnog poretka.

Odnosno, da je „šef terorističke grupe“ koja je pokušala da sever Kosova, naseljen srpskom većinom, nasilno i pod teškim naoružanjem pripoji Srbiji.

U napadu u Banjskoj je ubijen jedan kosovski policajac, a potom su u razmeni vatre ubijena i trojica napadača srpske nacionalnosti.

Na Kosovu je 24. aprila stigla i prva presuda za Banjsku – dvojica optuženih su dobili doživotni zatvor, a jedan je dobio kaznu od 30 godina zatvora.

Više od 40 ostalih optuženih nisu dostupni kosovskom pravosuđu.

Srpske vlasti tu presudu i optužnicu ignorišu, a na međunarodne sankcije protiv Radoičića, Veselinovića i njihovih saradnika se ne obaziru.

Radoičić je u Srbiji, gde ima zabranu napuštanja zemlje, a optužnica beogradskog tužilaštva za Banjsku, iako najavljivana, još nije podignuta.

Nevena Bogdanović, Sandra Cvetković (tekst i foto: Radio Slobodna Evropa)