Okrugli sto „Kuda ide naša nafta“, posvećen energetskom aranžmanu sa Rusijom, održan je juče u Skupštini Vojvodine. Da ovaj skup nije deo protokolarnih rasprava i da ima veće pretenzije, pokazala je najava predsednika Pokrajinske skupštine Bojana Kostreša da će ova diskusija poslužiti za pripremu sednice parlamenta u Novom Sadu, te da će se poslanici o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS) izjasniti već 17. ili 18. marta.

On je istakao da je prodaja naftne kompanije izuzetno važno pitanje za Vojvodinu. Kada je početkom devedesetih prošlog veka stvaran NIS, „Naftagas“ je činio 92 odsto nove firme, a „Jugopetrol“ i Fabrika maziva u Kruševcu prostalih osam procenata. Sva nalazišta nafte i gasa nalaze se u Vojvodini i obe rafinerije smeštene su na teritoriji pokrajine. Niko ne spori, dodao je Kostreš, da je privatizacija neophodna, ali postavljamo pitanje zašto se stvari rade na ovaj način i šta je tu dobro za Vojvodinu i Vojvođane?

NIS je nastao u vreme opšte centralizacije u Srbiji, rekao je nekadašnji predsednik Upravnog odbora Branislav Pomoriški. Cilj je bio da se najznačajnijom kompanijom upravlja sa jednog mesta. Dobili smo samo veštačku i neefikasnu tvorevinu. Sa rekordnog proizvodnog nivoa od milion tona nafte i pola milijarde tona gasa godišnje, stiglo se od 650.000 tona nafte i 230 miliona tona gasa. U opštem osiromašenju NIS-a najgore je prošao njegov najznačajniji deo – Naftagas. On je ostao uskraćen za nove koncesije i novu opremu i u njega su premešteni svi socijalni problemi ovog privrednog sistema. Neefikasnost je pokretalo državno vlasništvo u NIS-u, zaključio je Pomoriški i dodao da nam se sada, pod formom privatizacije, nudi prodaja „Gaspromu“, koji je, takođe, državna firma. Da li to znači da će našu neefikasnost lečiti ruska neefikasnost?

Nekadašnji generalni direktor NIS-a Dimitrije Vukčević ukazao je na činjenicu da je pre nekoliko godina kompanija imala deset organizacionih delova. Svi su bili u gubicima, osim osnovne delatnosti u „Naftagasu“. Ako je NIS prošle godine imao devet milijardi dinara profita (oko 160 miliona dolara), a iz vojvođanskih nalazišta je izvadio 650.000 tona nafte, koja mu je plaćana po ceni koja je tek četvrtina svetske, postavlja se pitanje gde je otišla razlika od 400 miliona dolara? Proćerdali su je drugi delovi NIS-a, zaključio je Vukčević.

Za novinara Dimitrija Boarova sporne su tri stvari. Ne može se poslovni odnos „Gasproma“ i NIS-a graditi na dva aršina. Za ono što mi kupujemo važi svetska cena, dok je ono što prodajemo predmet direktne pogodbe. Neshvatljivo je zašto je u energetski aranžman unesena vezana trgovina i zašto NIS mora da ide u paketu sa gasovodom. Treća i najvažnija zamerka odnosi se na prepuštanje mineralnih resursa ruskom partneru. Ako sada vadimo 5,2 miliona barela godišnje, primetio je Boarov, i ako se na takav nivo eksploatacije može računati barem još 30 godina, onda je lako izračunati koliko se pri sadašljim cenama petroleja gubi.

Tokom rasprave iskristalisale su se tri inicijative. Prva je ona koja se zasniva na izdvajanju NIS-a iz vezanog aranžmana sa Rusima. Druga polazi od toga da bi, ako je nemoguće izvaditi kompletan NIS, dobro bilo izvući bar osnovnu delatnost „Naftagasa“ iz te priče. Predsednik parlamenta Kostreš naglasio je da postoji način da se dokaže da je „Naftagas“ vlasništvo Vojvodine. U trećoj varijanti predviđa se izdvajanje mineralnih resursa iz sporazuma i njihovo davanje u koncesiju, uz naplatu realne rudne rente. Iza koje od ovih inicijativa će stati Skupština Vojvodine i da li će uopšte stati, pokazaće najavljeno zasedanje sredinom marta.

V. Harak, Dnevnik