Kosovo političarima, pogotovo onima na vlasti, služi isključivo kao distrakcija, kao tema za skretanje pažnje sa svakodnevnih problema građana, bez da oni na bilo koji način mogu da učestvuju u rešavanju tog progblema jer je prebačen u domen “visoke politike”, ocenjeno je danas u Novom Sadu.

Na trećoj po redu tribini Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) pod nazivom “Ma šta ti znaš”, u razgovoru sa studentima i mladima ocenjeno je i da se na problem Kosova u medijima i javnom govoru gleda iz ugla romansirane i lažne istorije, gde je jedini dozvoljeni diskurs onaj koji zastupa država Srbija.

Istoričar Aleksandar Radin, koji je radio na publikaciji Kosovka hronologija 2.0, ocenio je da je dominantan motiv u javnosti, odnosno u medijima, proizvodnja paralelne istorije veličanjem generala osuđenih u Haškom tribunalu zbog akcija na Kosovu, kao i negiranje zločina.

Podsetio je i da je istraživanje KOMS (Krovna organizacija mladih Srbije) pokazalo da 31,7 odsto mladih podržava ideju povratka kontrole nad Kosovom vojnim sredstvima.

“Niko nema odgovor na pitanje šta radimo dan posle, nakon što Kosovo vratimo vojnim putem. Samo je bitno da se ono vrati, da je to naše, a šta da radmo sa tim Kosovom i sa tih milion i po Albanaca, Srba i drugih manjina, kako da ih inkorporiramo u Srbiju, to niko ne zna”, naveo je Radin.

Ocenio je i da zbog stava većine niko neće javno da kaže da Kosovo nije Srbija i da neke stvari treba da se rade drugačije – i na političkom i na svakodnevnom nivou – jer to nije popularno, a svako ko izađe u javnost sa nekim drugačijim stavovima dobija pretnje. 

Kosovska hronologija 2.0 bavi se najrelevantnijim političkim i društvenim procesima u odnosima Srbije i Kosova od 1. januara 2018. do 31. decembra 2023. godine. 

Mentalna barijera ka Kosovu

Jasmina Lazović iz organizacije Hartefakt istakla je da političari i mediji predstavljaju samo jednostranu sliku, bez da nam omogućavaju da znamo šta se dešava sa druge strane.

“Mi imamo neke dve strane koje bi trebalo neki problem da reše, ali mi ne znamo ništa o toj drugoj strani. Ne znamo ništa o potrebama druge strane iako Kosovo koristimo za distrakciju od realnosti ovde”, istakla je Lazović.

Ona dodaje da o Kosovu treba pričati iako zaista u ovom trenutku postoje brojne druge stvari kojima bi se trebalo baviti, ali ne na način na koji se to inače radi.

“Mi ne znamo zašto je Jugoslavija bombardovana 1999. godine, šta se za vreme tog bombardovanja dešavalo, šta je ta famozna Rezolucija 1244. To su sve neki pojmovi koji vise u vazduhu, ljudi ih nose na tetovažama, u potpisima na tviteru i instagramu da bi se identifikovali sa odreženom ideologijom, ali šta to u realnosti znači, šta se desilo tog 10. i 11. juna kada je potpisan Kumanovski sporazum i ta rezolucija u Ujedinjenim nacijama, to ne znaju”, istakla je Lazović. 

Ocenila je i da je Kosovo blizu, ali da se čini da je „univerzumima daleko“, zbog čega većina ljudi u Srbiji, i to ne samo mladih, nikada nije bila na Kosovu. 

“Može da ode bilo ko i bilo kada, ali niko ne ide jer postoji određena vrsta mentalne barijere. Fizički barijere ne postoje”, rekla je Lazović.

Novi Sad jedina tema

Novinarka Ana Hegediš Lalić ocenila je da vlasti u Srbiji Kosovo služi za distrakciju, za spin i za skretanje pažnje, kao i da u ovom momentu ne treba pričati ni o čemu drugom osim o onome što se dogodilo i što se događa u Novom Sadu.

“Odluku, zaključak i sopstvenu emociju o tome šta je Kosovo za vas, šta treba da vam bude i šta će vam biti ne smete donositi iz medija. To nije način na koji se donose takve odluke koje, nažalost, mogu životno da vas opredele”, navela je Hegediš Lalić.

Ona je studentima rekla da svako od nas treba da donese individualni stav o Kosovu, da svako treba da stvara sopstveni odnos, sopstvenu budućnost, a na kraju i sopstvenu istoriju o Kosovu, imajući u vidu da je dominantni kosovski mit napravljen “na sentimentu možda herojske, ali činjenično izgubljene vojne bitke”, što nije poželjno reći uživo.

“Sve se svodi na jednu preromantizovanu priču koja se maksimalno zloupotrebljava i spinuje do iznemoglosti i besprizornosti”, ocenila je ona.

Ocenila je i da se tokom boravka tamo, među pripadnicima obe zajednice, nikada nije osećala neugodno, verovatno zahvaljujući i činjenici što fašisti i militantni “nedavači već 20 godina ne mogu da stignu do Prizrena”.

“To nipošto ne znači da ne treba da poznajete i poštujete svoju istoriju, ali ne falsifikovanu istoriju ili savremene medijske spinove, na šta trebate biti posebno oprezni. Istoričar Milivoje Bešlin je savršeno uspostavio dijagnozu odnosa Srbije ka Kosovu, rekavši da je u Srbiji “jedino neizvesnije od njene budućnosti – njena prošlost”, navela je Ana Hegediš Lalić.

YIHR je razgovore iz serijala “Ma šta ti znaš?”, u kojima mladi razmenjuju stavove i pokušavaju da odgovore na pitanje koliko nas se Kosovo tiče i zbog čega, tokom prethodne nedelje organizovao u Preševu i Nišu, a sutra će biti održan poslednji u ovom serijalu, u Beogradu. Zbog pretnji, tribina u Novom Sadu u poslednjem momentu održana je na lokaciji koja nije bila prvenstveno predviđena.

(Autonomija)