Skip to main content

NUNS predstavio istraživanja: Perfidniji napadi na medije, slap tužbe i onlajn pretnje

Info 25. okt 2022.
2 min čitanja

Napadi na novinare su postali puno perfidniji, u odnosu na fizičke, trend su slap tužbe i onlajn pretnje, ali je lepeza represije široka, rečeno je danas na predstavljanju istraživanja Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Predstavljeni su Indeks bezbednosti novinara za 2021. godnu i alternativni izveštaj o sprovođenju revidiranog Akcinog plana za poglavlje 23 u pristupanju Evropskoj uniji (EU), u delu posvećenom zaštiti novinara i medijskog zakonodavstva, a oba istraživanja biće dostavljena državnim telima.

Pravnik NUNS-a Rade Đurić, koji je predstavio Indeks bezbednosti novinara za 2021. godinu, rekao je da je povećan broj napada na medijske kuće, pominjući kao mete TV N1, Krik, Birn, uglavnom od političara, naročito u kriznim situacijama kako bi se pažnja skrenula sa nekog problema ili zbog objavljenih priloga, prvenstveno istraživačkih.

Prema njegovim rečima, neki političari su već redovni kao podnosioci slap tužbi, što koriste i privatna preduzeća, čime se napadnuti mediji iscrpljuju finansijski, oduzima im se i vreme.

Govoreći o metodama represije prema novinarima, on je podsetio da su tokom građanskih protesta, krajem prošle godine, podnošene prekršajne prijave protiv novinara, ili im je policija dolazila kući kako bi uzela izjavu jer su označeni kao njihovi organizatori.

Upozorio je da onlaj pretnje novinarima ostaju neotkrivene, dok se takve usmerene na predsednika države reše “za tri dana”, što znači da je počinioca moguće otkriti.

Đurić je pohvalio policiju za postupanje prilikom Evroprajda, navodeći da je puštala novinare da prođu tamo gde je osigurala bezbednost, dodajući da će Indeks bezbednosti novinara za 2021. godinu dostaviti policiji i tužilaštvu.

Pravnica NUNS-a Marija Babić rekla je da će alternativni izveštaj o sprovođenju revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, u delu posvećenom zaštiti novinara i medijskog zakondavstva, dostaviti ministarstvu informisanja i drugim državnim telima, ali ne očekuje mnogo, jer je to rađeno i prilikom ranijih alternativnih izveštaja, ali nije imalo efekta.

“Alternativni izveštaj ukazuje da se naše mišljenje i stavovi kako se ostvaruju neke aktivnosti u procesu pristupanja EU, kada su u pitanju slobode medija i bezbednosti novinara, ne poklapaju sa onim kako to vide nadležne institucije”, rekla je Babić.

Prema njenim rečima, u viđenju tih institucija aktivnost je postavljena tako da “ako je potpisan sporazum smatra se da je ta aktivnost ispunjena, mada mi smatramo se mora gledati kakav to efekat ima, što znači – kako postupaju institucije i kakav uticaj ima na slobodu izražavanja”.

“Dosta tih aktivnosti nije ni započeto u smislu unapređenja, kao što je Regulatorno telo za elektronske medije gde smatramo da uopše nije bilo napretka, a došli smo i do nekih novih problema, kod dodele dozvola za nacionalne frekvencije. Isto tako je i sa sufinansiranjem medijskih sadržaja”, navela je Babić.

(Beta)