Ove nedelje Spoljnopolitički odbor EP raspravalja o izveštaju Tonina Picule o Srbiji. Na izveštaj je podneto više od 500 amandmana, a evroposlanik Gordan Bosanac, koji je imao uvid u njega, navodi za N1 da on nimalo nije povoljan za Srbiju i da konstuje nedostatak želje Beograda da se zemlja zaista integriše u EU.

Evroposlanik Gordan Bosanac kaže da se brojka od 500 amandmana na izveštaj Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta o Srbiji obično viđa kada se raspravlja o, npr. novom budžetu Evropske unije.

Sve grupe su pokazale veliki interes, ističući različite probleme, dodao je on.

Bosanac je, kaže, video nacrt izveštaja sa amandmanima, te ocenjuje da je to vrlo neugodan izveštaj za Srbiju.

„Nema tu ničega dobrog prema Srbiji. A i isto tako moramo biti svesni da je Evropski parlament institucija koja je nezavisna od Evropske komisije i Evropskog veća, i da ono što mi radimo u Evropskom parlamentu je možda najprogresivnije. Takvu vrstu kritike sigurno nećete čuti od Evropske komisije, ali isto tako Komisija, kada dobije ovaj izveštaj, ne može potpuno da ga ignoriše“, rekao je on, podsetivši da će o izveštaju konačno raspravljati u julu, na plenarnoj sednici.

Iako je ostavio Toninu Piculi da sutra detaljno predstavi izveštaj, Bosanac kaže da je opšti zakjučak da u Srbiji nema ni pomaka, ni iskrene volje da se ide prema Evropskoj uniji.

Mihailo Brkić, potpredsednik stranke SRCE i nekadašnji diplomata, smatra da na celu situaciju utiče geopolitički kontekst zbog koga u EU postoji tendencija za proširenjem.

Međutim, u Srbiji je ključni problem vladavina prava i taj se problem, smatra, poslednjih godina radikalizovao.

„Vladavina prava je odnos ne samo prema funkciji pravosuđa, nego uopšte prema funkciji demokratije, slobodnim izborima. I svima je jasno koliko je ovde veliko pitanje korupcije. Kad se to sve poveže u niz, onda ovde vladavina prava ne može da dobije pozitivnu ocenu. To zapravo govori da se zemlja ne kreće u pravcu evrointegracije, nego upravo kontra“, kazao je on.

Na pitanje kako se „mekši“ tonovi predstavnika Evropske komisije prema vlasti u Srbiji tumače u EP, Bosanac odgovara evroposlanici moraju da budu iskreniji jer su neka vrsta korektiva, dok EK dikretno pregovara sa legitinim predstavnicima jedne zemlje, i zato mora da taktizira.

„Komisija, ipak, mora da shvati da ne može doveka da taktizira. Kako nema primetne iskrene želje Srbije da dođe u EU, Komisija bi ipak morala dati neke oštre signale. I ja bih rekao da ih i daje“, naveo je on.

Pohvalu Marte Kos usvajanju tzv. Petrašinovićevih zakona ne vidi kao hvalospev.

„Ona se možda više nespretno izrazila, ali kada se nešto uradi, to onda mora i da se prizna, koliko god možda većini javnosti to u tom trenutku ne odgovara“, naveo je on.

Brkić je saglasan da je faza odnosa „dragi Aleksandre“ prošla.

„Ursula von der Lajen izjavila je to u Beogradu oktobra 2023, a građanski protesti su krenuli u novembru 2024. godine, kao posledica pada nadstrešnice. I u tih poslednjih godinu i po dana se situacija značajno promenila. Toga je i EK svesna, ali ona i dalje pokušava da ima neku vrstu mosta ka režimu u Srbiji, zato što je i geopolitički kontekst bitno promenjen. U međuvremenu je, recimo, Trampova administracija postavila nove izazove pred Evropsku uniju. Stoga čini mi se, i postoji neki signal da se toleriše nešto što se inače ne bi tolerisalo vlastima u Beogradu, da se ne bi izgubila kopča sa evrointegracijama Srbije“, naveo je on.

(N1, foto: N1 Zagreb)