Skip to main content

Novinske agencije u BiH i Srbiji: Fabrike i prodavnice vesti

Građani 02. feb 2024.
9 min čitanja

“Novinske agencije, one koje rade po pravilima zanata, su na poslednjoj liniji odbrane činjenica u novinarstvu”

Da li su demonstranti na protestima opozicione “Srbije protiv nasilja” u Beogradu 24. decembra 2023. godine, kada je došlo do sukoba sa policijom, pokušavali da preuzmu vlast (1) ili je na delu pokušaj “obojene revolucije”, zbog čega se upozorava na “gorku sudbinu” Ukrajine zbog njene “bezobzirno slepe odanosti prozapadnim snagama” (2)?

Zavisi koju agenciju čitate. Ono što su činjenice jeste da je “osam policajaca povređeno, a 38 osoba privedeno tokom i posle protesta opozicije zbog izbornih rezultata”, kako javlja agencija Rojters, pozivajući se na Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.

U toj zemlji su, posle vanrednih parlamentarnih i delom lokalnih izbora 17. decembra, zbog, prema ocenama stranih i domaćih posmatrača, velikih izbornih neregularnosti, narednih dana organizovani protesti opozicione “Srbije protiv nasilja”, a neki od čelnih ljudi su štrajkovali glađu.

Prvi deo vesti na početku teksta objavila je kineska agencija Xinhua, pozivajući se na MUP Srbije, a drugi ruska agencija TASS, citirajući jednog od političara, ponavljajući narativ koji se provlačio danima kroz izjave zvanične Moskve.

TASS je nakon 24. decembra intenzivno izveštavao o situaciji u Srbiji, citirajući ruskog ambasadora u Beogradu, zvaničnike Rusije i Srbije koji su “upozoravali” da je u Srbiji na sceni “pokušaj Majdana”, ukrajinske revolucije kojom je zbačen sa vlasti proruski predsednik u toj zemlji.

I Rojters, i Xinhua i TASS imaju servise na engleskom jeziku, deo njih i dopisništva ili dopisnike u Beogradu i Sarajevu i redovno izveštavaju o događajima u postjugoslovenskoj regiji.

S druge strane, turska državna agencija Anadolija ima i servis na BHSM-u, zbog čega je značajna za domaće regionalne medije, dok su pomenute tri agencije na prvom mestu u ovom slučaju važne zbog izveštavanja stranoj publici.

Centrala Anadolije je u Sarajevu, imaju dopisništvo u Beogradu i saradnike u Hrvatskoj i Crnoj Gori.

Samo bazično poređenje izveštavanja o jednom događaju pokazuje na koji način agencije oblikuju informacije sa aktuelnih događaja.

Novinske agencije su po definiciji moćni mediji jer je njihov servis namenjen pre svega drugim medijima pa tako potencijalno kada objavite jednu vest u agenciji, ona može da “plane” poput požara, jer će je preuzeti mnogi mediji, što nije slučaj niti sa jednom drugom vrstom medija, kaže profesor agencijskog novinarstva na Univerzitetu u Novom Sadu Dinko Gruhonjić.

“Njihova uloga je veoma nevidljiva i ujedno veoma moćna. Kada kažem ‘nevidljiva’ mislim pre svega na to da ‘obični građani’ vrlo često i ne znaju za postojanje novinskih agencija. Čak i danas, u vreme interneta i daleko raznolikije mogućnosti diseminacije informacija, veliki broj vesti koje ‘obični građani’ konzumiraju dolaze upravo putem drugih medija, koje oni preuzimaju putem pretplate od novinskih agencija”, pojašnjava Gruhonjić.

Novinske agencije su najmanje vidljivi deo medijske industrije, jer su mahom namenjene drugim medijima, ali su, s druge strane i najvažniji deo novinarstva jer predstavljaju njegovu samu srž – vest.

Samim tim, njihov značaj i uticaj na javno mnjenje su veliki, zbog čega je i važno da se vode profesionalnim pravilima i poštuju novinarski kodeks.

Veoma plastično pojašnjeno, kako će medij u Srbiji ili Bosni i Hercegovini izveštavati o glavnim regionalnim ili svetskim događajima, zavisi od toga na koji su servis pretplaćeni, jer je danas retkost da medijske kuće imaju svoje dopisnike širom sveta.

“Strane agencije veoma utiču na izveštavanje širom sveta. Pre svega, zbog toga što manje novinske agencije u najvećem broju slučajeva, zbog siromaštva, imaju skromne dopisničke mreže pa to nadoknađuju kroz razmenu sa globalnim agencijskim igračima. Tako do javnosti globalno zapravo često stižu iste vesti, fotografije, video zapisi…”, pojašnjava Gruhonjić.

U današnjem, digitalizovanom svetu, strane novinske agencije igraju veliku ulogu. Najznačajnija među njima je takozvana “velika trojka” – Reuters, Associated Press (AP) i Agence France-Presse (AFP).

Međutim, tu su i agencije velikih sila poput kineske Sinhue, turske Anadolije ili ruskih RIA i Itar -TASS.

U Srbiji su najveće agencije TANJUG, Beta i FoNet, dok su u Bosni i Hercegovini to FENA i SRNA.

Većina lokalnih agencija koristi servise nekih od agencija “velike trojke”, ali tu su i evropska EPA-EFE, kao i druge regionalne agencije, poput hrvatske HINA, slovenačke STA, crnogorske MINA itd.

Rad u državnom interesu

Glavni urednik nezavisne novinske agencije FoNet u Srbiji Zoran Sekulić pojašnjava da deo velikih agencija radi u interesu država koje su im osnivači i vlasnici. FoNet je osnovan 1994. godine, u vreme vlasti Slobodana Miloševića, kako bi se otvorio prostor za kontratežu državnoj agenciji TANJUG, koja je tada već bila propagandno glasilo režima.

“Ako su interesi država koji su vlasnici određenih agencija takvi da im izvesne promene u Srbiji ne odgovaraju ili da hoće da podrže određene strukture u Srbiji, oni će u skladu s tim i izveštavati. Ako pominjemo Tursku, Rusiju, Kinu, njihov interes nije demokratija, vladavina prava, ljudska prava, sloboda medija, njihov interes je prevashodno državni politički, geostrateški, ekonomski i oni će se u skladu s tim ponašati prema celoj stvari”, pojašnjava Sekulić.

Sličnog stave je i urednik Federalne novinske agencije FENA Dejan Jazvić koji kaže da mnoge agencije u državnom vlasništvu moguće da prate upute svojih vlada.

“Međutim, i najveće svjetske, globalne agencije ponikle u zapadnom demokratskom svijetu, ponašaju se tako da prilikom izvještavanja s najvećih svjetskih žarišta rade to uglavnom sukladno dominantnom političkom stavu na Zapadu. Ne bih njih, dakle, poistovjećivao s agencijama u državnom vlasništvu, ali želim reći da i tu postoje određene preferencije, makar u favoriziranju nečijih stavova, terminologije ili prešućivanja stavova onih drugih”, kaže Jazvić. 

Kada su u pitanju zapadne novinske agencije poput AP-a, AFP-a i Rojtersa, one posvećuju manje pažnje postjugoslovenskoj regiji, nego što je to ranije bio slučaj.

“Kontekst je takav da su apsolutno ruski napad na Ukrajini i rat na Bliskom istoku, Izraela protiv Hamasa zasenili sve ostale spoljnopolitičke teme koje dominiraju servisima agencija. Balkan, kao jedno potencijalno bure baruta, može da izbije u prvi plan samo ako napravi sebi i drugima novu glavobolju”, kaže Sekulić.

U Srbiji se strana dopisništva registruju pri Ministarstvu informisanja i telekomunikacija. Prema rečima Ane Vučetić iz Ministarstva, zadužene za strana dopisništva, upis i produžavanje upisa u Evidenciju predstavnika i dopisništava nisu zakonska obaveza, niti postoji sankcija ili obaveza da se pre isteka od godinu ili odmah posle smesta produži upis.

“Zato dopisništava ima bar dvostruko više, ali jednostavno datumski nisu produžavali upis u prethodnom godišnjem periodu”, pojasnila je, dodajući da je u 2023. godini registrovano sedam stranih dopisništava. Uvidom u spisak vidi se da su od sedam registrovanih stranih dopisništava, dve novinske agencije.

U Bosni i Hercegovini takav registar ne postoji, ali je u novinarskim krugovima poznato da su to sve pomenute agencije.

Generalna sekretarka Udruženja BH novinari Borka Rudić kaže da države mogu imati spisak stranih agencija koje u njima rade “ako sama država ima iste ili slične mehnanizme i pravne propise za sve druge domaće agencije i ostale domaće medije”.

“BiH kao država nema sveobuhvatan registar domaćih medija niti obavezu prijavljivanja vlasništva ili promjene vlasništva. Nametanje takvih propisa inozemnim agencijama bi bilo diskriminirajuće u ovom trenutku i ograničavalo bi pravo na slobodan rad i slobodan protok informacija. Budući da pojedinačne institucije imaju svoje procedure ulaska u te institucije ili sistem akreditovanja, mislim da je to sasvim dovoljna i proporcionalna mjera i za strane agencije”, pojašnjava Rudić.

Uticaj na domaće agencije

Rad novinskih agencija u poslednjih nekoliko decenija se značajno promenio. Osamdesetih godina prošlog veka, državna agencija Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, TANJUG, imala je u svetu više desetina dopisnika.

Prema rečima Zorana Sekulića, danas u Srbiji ne postoji nijedna lokalna novinska agencija sa dopisničkom mrežom u inostranstvu.

“Nemamo nijedan medij u Srbiji sa dopisničkom mrežom u inostranstvu. Imamo po nekoliko stringera u inostranstvu, koji su mahom u honorarnim aranžmanima. Samim tim se uloga dopisnika i izveštavanja iz prve ruke dramatično promenila. Zato se uloga stranih novinskih agencija ovde uvećava“, pojašnjava Sekulić.

Borka Rudić, iz perspektive nekadašnje ratne reporterke i urednice informativnog programa na Radiju BiH, dodaje da agencije imaju dobar uticaj na izvještavanje o globalnim događajima.

“Tada smo redovito koristili izvještaje Rojtersa, AP i AFP. Imali smo redovnu praksu, čak i u ratnim okolnostima, da smo o istom događaju objavljivali kratke vijesti sve tri rečene agencije jer su imali drugačije izvještaje sa različitim činjenicama o istom događaju. Dakle, nudili smo mogućnost da slušatelji dobiju tri izvora najmanje. Sada u bh. novinarstvu i medijima nemamo dovoljno urednika koji će na takav kritički i objektivan način tretirati vijesti (izvore informacija) stranih agencija”, rekla je.

Lokalne agencije plaćaju servise velikim svetskim agencijama kako bi imale pristup aktuelnim dešavanjima iz celog sveta. FoNet konkretno koristi servis AP-a.

“Nama su one dragocene jer iz prve ruke možemo da se informišemo šta se u svetu dešava, pri tome nemamo nikakvu profesionalnu rezervu prema autentičnosti i verodostojnosti onoga što se javlja. S druge strane, u servisima stranih agencija možemo da pronađemo onoliko medijskih sadržaja o tome kako razni centri moći u svetu gledaju i na Srbiju i na situaciju u ovom delu sveta, što mediji u Srbiji koji su pod kontrolom vlasti, u najvećoj meri prećutkuju”, pojašnjava sagovornik Mediacentra Sarajevo.

Međutim, prevođenje makar i najprofesionalnijih svetskih agencija povremeno ume da donese i određene narative ili nesavršene prevode, zbog čega se u javnosti „niotkuda“ nađu izrazi poput „ilegalni migranti“, “migrantska kriza” i slično, koji se kasnije samo kopiraju ili vesti bez konteksta koje se slabije razumeju.

Urednik FENA-e Dejan Jazvić kaže da kada se preuzimaju vesti drugih agencija onda je na nadležnom uredniku da prepozna eventualne „zamke“ koje su posledica njihove uređivačke politike ili vlasnika.

“Moj je dojam da samu terminologiju domaći mediji uglavnom nekritički preuzimaju, odnosno prevode i da ne preispituju ispravnost određenih termina ili sintagmi”, pojašnjava Jazvić.

Poslednjih nekoliko godina taj trend je vidljiviji nego ranije, smatra Borka Rudić i dodaje da “više nego ikada strane agencije i mediji (zapadni i ruski) postaju templejt za domaće medije ne samo terminološki, već činjenično, ideološki i politički”.

Vesti koje proizvodi “velika trojka” i čiji narativi, koji umeju da budu i ideološki pristrasni mada ne onoliko kakvi su bili u vreme Hladnog rata, automatski prelaze i u domaće narative, nadovezuje se Dinko Gruhonjić.

“Ideologizacija diskursa agencijskog novinarstva jeste nešto čega se mi naročito čuvamo, s obzirom da su naši klijenti veoma različitih ideoloških profila. Načelo objektivnosti je ‘sveto načelo’ u agencijskom novinarstvu, jer u suprotnom gubimo poverenje dela klijenata”, pojašnjava Gruhonjić, inače dugogodišnji novinar nezavisne agencije Beta u Srbiji.

Zbog toga je, podseća, pomenuta agencija TANJUG, u svoje vreme po svim parametrima među prvih deset u svetu, propala onog trenutka kada se svrstala na stranu ratne propagandne mašinerije režima Slobodana Miloševića.

Međutim, prema rečima Borke Rudić, postoji promena u narativima poslednjih godina, od invazije na Irak početkom dvehiljaditih do rata u Ukrajini i Pojasu Gaze.

“Shvatili smo da ni kvalitetne svjetske agencije nisu više objektivne niti na jednakoj distanci prema svim akterima na ratištima. Više nego ikada do sada, izvještači – strane agencije su birali strane. Ta podjela agencija posebno je karakteristično za izvještavanje o Izraelu, Palestini i ratu u Pojasu Gaze, gdje u zapadnim medijima ima jako malo informacija o brutalnom stradanju Palestinaca i pokušaju uništenja jednog naroda”, ocenjuje Rudić.

Rat u Ukrajini

U prvom delu smo pokušali da pokažemo kako se narativ invazije na Ukrajinu koristi u drugim situacijama, a sada ćemo pokazati kako su agencije izveštavale o ruskoj invaziji na Ukrajinu, koja je počela u februaru 2022. godine.

Dok deo agencija govori o sukobu ili ratu dve zemlje, drugi, pak, pišu o vojnoj operaciji Rusije u Ukrajini.

Kineska državna agencija Xinhua ili New China News Agency rat u Ukrajini uglavnom naziva konfliktom Rusije i Ukrajine, kao u članku objavljenom 11. januara na engleskom servisu u kom navodi da je italijanski parlament odobrio rezoluciju kojom potvrđuje nastavak podrške Ukrajini “u konfliktu te zemlje sa Rusijom“.

Al Jazeera English u aprilu 2022. godine objavila je kako se “Kina predstavlja neutralnom u ratu u Ukrajini, ali da poruke koje šalju domaćoj javnosti govore drugačiju priču”, dalje navodeći kako, “državna agencija Xinhua rat zove ‘specijalnom vojnom operacijom’, krizom između Rusije i Ukrajine, ali nikada invazijom.”

Specijalna vojna operacija je naziv koji koristi zvanična Moskva.

Agencija Rojters koristi izraze rat i ruska invazija na Ukrajinu, dok ruska državna agencija TASS, servis na engleskom jeziku, prati rusku zvaničnu politiku i koristi izraz SVO.

Agencija Anadolija je na dan početka ruske invazije na Ukrajinu, izvestila: “Rusija započela vojnu intervenciju na Ukrajinu, eksplozije odjekuju u Kijevu i drugim gradovima”, dok u članku od 12. januara 2024. godine taj izraz stavlja pod navodnike: “Od početka ruske ‘specijalne vojne operacije’ u februaru 2022. godine…” U analiziranom periodu, od 26. 11. 2023. do 13. 1. 2024. godine, Agencija Anadolija dominantno je koristila izraz „vojna operacija u Ukrajini”, koristeći navodnike.

Razlike u načinu izveštavanja ovih agencija vide se i na specifičnim primerima, kao što je refereiranje na gradove na Krimu i sam Krim, ukrajinsko poluostrvo koje je Rusija najpre okupirala, a zatim anektirala 2014. godine.

Rojters ne koristi izraz okupirani ili anektirani Krim, ali za grad Sevastopol, najveći grad na Krimu, pišu “okupirani Sevastopol”. Agencija Anadolija 23. 12. 2019. godine je izvestila da je “Ruski predsjednik Vladimir Putin danas svečano otvorio željezničku liniju preko kontraverznog mosta koji spaja rusko kopno sa Krimom koji je pod ruskom aneksijom”.

U članku od 19. 3. 2023. Anadolija na kraju teksta o posjeti Vladimira Putina okupiranom Mariupolju navodi da je posetio i Krim te dodaje: “Dan ranije, Putin je otputovao u grad Sevastopolj na Krimu, povodom devete godišnjice aneksije ukrajinskog poluostrva, što je potez koji međunarodna zajednica, uključujući Turkiye i Generalnu skupštinu UN-a, smatra nezakonitim.”

Dakle, uz stav UN-a, Agencija Anadolija izdvojila je stav Turske, čija je ona državna novinska agencija.

Ruska novinska agencija TASS ne koristi izraze okupirani ili anektirani kada izveštava o Krimu i njegovim gradovima, a na isti način piše i kineska novinska agencija Xinhua.

Digitalna era

Novinske agencije kakve pamtimo, danas više ne postoje, kaže Zoran Sekulić iz FoNeta. Ranije je bilo nezamislivo da novinske agencije imaju video, danas je nezamislivo da ga nemaju. Multimedijalni sadržaji postali su sastavni deo načina rada i izveštavanja.

Internet i društvene mreže donele su velike promene u načinu na koji javnosti percipira informacije. Za novinske agencije doneli su i finansijske probleme, jer su ljudi navikli da besplatno čitaju vesti.

“Samim tim, mi kao fabrike i prodavnice vesti kojima je to glavni biznis model imamo ogromnih problema. Počev od toga da, kada govorimo o vestima, ni kod nas, a uglavnom ni globalno nije regulisano pitanje poštovanja autorskih prava”, pojašnjava Gruhonjić.

Navodi primere krađe vesti, kada veći mediji, koji su pretplatnici agencijskih servisa, objave vesti na svojim portalima a potom ih manji mediji preuzimaju bez nadoknade, često i bez navođenja izvora, što potom završava na društvenim mrežama.

“Mi veoma teško možemo nadoknaditi tolike gubitke u poslovanju jer novinske agencije nemaju klasičan marketing kao druge vrste medija. To otuda što mi izbegavamo bilo koju vrstu pristrasnosti pa i klasično oglašavanje jer možemo ostaviti utisak da smo blagonakloni u izveštavanju o, na primer, nekoj kompaniji ukoliko objavljujemo njihove oglase i reklame”, zaključuje Gruhonjić.

Kredibilitet novinskih agencija je najsnažnije oruđe koje imaju, naglašava sagovornik Medicentra Sarajevo.

“Jednu agencijsku vest najčešće pregledaju najmanje tri novinara/urednika pre nego što bude objavljena na našem servisu. To je zbog toga što moramo smanjiti mogućnost greške na najmanji mogući nivo, jer što manje grešimo – to nam je kredibilitet veći, a samim tim potencijalno ćemo imati više ‘mušterija’ za kupovinu naših servisa, od čega novinske agencije prevashodno žive”, rekao je Dinko Gruhonjić.

Lažna vest o ubijenim vukovarskim bebama, koju je objavila agencija Rojters 1991. godine, a prenela tadašnja Radio-televizija Beograd, tokom napada Jugoslovenske narodne armije i paravojnih snaga iz Srbije na taj grad u Hrvatskoj, brzo je povučena nakon demantija Instituta za sudsku medicine iz Beograda.

Međutim, šteta je već bila učinjena i ona je postala deo narativa koji je doprineo propagandi na ovim prostorima u vreme raspada i rata u SFRJ.

Nijedna agencija nije imuna na greške, ali je ono što ih razlikuje jeste priznanje i ispravka te iste greške ili namerno guranje narativa određenih politika. Tako će novinske agencije za svoje korisnike uvek objaviti ispravku, demanti ili ako se određena vest povlači iz bilo kog razloga. 

“Novinske agencije, one koje rade po pravilima zanata, su na poslednjoj liniji odbrane činjenica u novinarstvu”, zaključuje Zoran Sekulić iz agencije FoNet.

Žarka Radoja, Haris Buljubašić (media.ba, foto: Pixabay)