Skip to main content

Novi Sad pod okupacijom radikalske ‘estetike’

Autonomija 23. dec 2021.
2 min čitanja

Da je desnica – crna, radikalska, koja je da bi došla na vlast promenila ime ali ne i radikalsku ćud – uprostačila Novi Sad svodeći ga na radikalsku “etiku”, “estetiku” i nasilničku praksu… Na primitivno srbovanje kojeg se pristojni Srbi stide a nesrbi s razlogom plaše, na vulgarnu ćirilizaciju svega i svačega ne bi li ovaj po duhu i urbanitetu nekad srednjoevroposki multinacionalni, multiverski i multilingvistički grad skroz posrbili i u njemu zatrli drugost i sve što uz to osobeno bogatstvo ide, na šovinističku glorifikaciju mračne ideologije i mračnjaka iz starije i pogotovo najnovije istorije čega se pristojni Srbi takođe srame… Da kulturu, umetnost i urbanizam bezobzirno podvode pod radikalske kriterijume i korupcijske interese… Poznato je to i vidljivo svakom sa zrnom soli u glavi, ko zna šta je pre varvara nekad bio ovaj danas tužni grad.

Ipak, najveće zlo naneseno ovom gradu – uostalom kao i celoj Srbiji – je velika zatrovanost mladosti kleronacionalizmom kojim komanduju i koji u aktivizmu na terenu (murali, grafiti, plakati koji slave zlo; stadionsko huliganstvo i prebijački ispadi) – što iz senke, što otvoreno materijalno i organizaciono – pomažu vlasti, s njome povezani razobručeni kriminalni gangovi i crkva. Crkva, koja o zlu nacionalizma, šovinizma i ratnih zločina počinjenih sa srpske strane, decenijama reč nije progovorila. O glorifikaciji zločinačke ideologije i zločinaca, posebno iz poslednjih ratova, da i ne govorimo.

Ono malo razumnog građanstva koje se decenijama javno suprotstavlja kleronacionalističkom ludilu – pored velike većine što ludilom zatrovanih, što apatične i ravnodušne mase – ma koliko se trudili da čuvaju grad od propadanja i sramoćenja tome ne može stati u kraj.

No, što profašističke grupe našvrljaju po zidovima i fasadama – ne libeći se da to rade i po danu – bez straha slaveći zlo…

Dobro došli u Evropsku prestonicu kulture 2022.

… to antifašistička mladost – u kući naučena da razlikuje dobro od zla – po noći, na brzinu da ih profašističke bande ne napadnu, jer znaju da ih niko neće zaštititi, pokušavaju da uklone ili bar precrtaju, preškrabaju skaradne brljotine klerošovinista, dajući znak da ovde ipak nije baš sve otišlo dođavola.

Novi Sad ipak nije sasvim izgubio dušu.

(Autonomija)