Ekološki front Novog Sada, u saradnji sa brojnim neformalnim inicijativama, pozvao je građane da od danas, na više punktova u gradu (vidi okvir) daju svoje potpise za primedbe na Nacrt Generalnog urbanističkog plana (GUP) Novog Sada do 2030. Potpisi će biti prikupljani na 13 lokacija širom grada, a tačne satnice u odnosu na lokacije biće najavljene na stranicama Ekološkog fronta Novog Sada i inicijativa Dunavac Šodroš, Svet i Dunav, Za zeleno Novo naselje, kao i u grupama Sačuvajmo Liman od betona, Sačuvajmo zelene površine – Telep Novi Sad, Dunavac Šodroš, Za zeleno Novo Naselje i Europolis.

Kako je najavljeno na sinoćnoj tribini, cilj je da se od gradskih čelnika kroz primedbe zatraži odbacivanje Nacrta GUP-a Novi Sad 2030. i krene u izradu novog, koji će biti u javnom interesu.

Bez vizije razvoja

„Nacrt GUP NS 2030 nema viziju razvoja grada; gura grad u velika zaduženja, budžetski novac se ulaže u nešto za čim nemamo potrebu kao zajednica, umesto da se usmeri ka unapređenju infrastrukture; neusklađen je sa pravilnicima i planovima višeg reda; struka sugeriše da je trebalo prvo uraditi Prostorni plan Novog Sada pa zatim GUP; ostavlja mogućnost za korupciju, jer zavisi samo od odnosa Grad – investitori, često na štetu građana koji nisu pitani“, istaknuto je između ostalog u razlozima za odbacivanje ovog plana.

Na tribini je ukazano na više ozbiljnih problema, na koje javnost ukazuje već mesecima, poput problematičnog izmeštanja odbrambenog nasipa zbog izgradnje „Novog Sada na vodi“, zatim manjka zelenila i viška betona, a kroz primedbe koje su ponuđene građanima na potpis predloženo je i da se povećaju minimalne veličine parcela, smanji visina i spratnost višeporodičnih stambenih objekata, zatim smanji stepen zauzetosti parcela na 30 odsto, kao i da se ne menja namena brojnih ranije planiranih sportskih parkova, te smanji površina planirana za opšte gradskih centara.

„Iza Spensa, tu gde su bazeni, može da se napravi jedan mali park, s obzirom na to da mi više nemamo u gradu gde da biramo gde želimo da nam se napravi park. Naš grad je izgrađen, Novi Sad je postao grad betona i ovo je sad jedinstvena šansa da, time što ćemo stalno govoriti o unapređenju zelenih površina i realizaciji novih parkova, da ćemo doći do toga da promenimo naše okruženje“, istakla je na tribini arhitektica Ana Ferik Ivanovič.

Potpisi na 13 lokacija

Građani će potpise za primedbe na GUP moći da daju u periodu od 29. januara do 4. februara na 13 lokacija širom Novog Sada. Od danas je potpise moguće dati na Limanskoj pijaci, u Limanskom parku, na Telepu kod pošte, na Futoškoj pijaci, u Zmaj Jovinoj ulici, Dunavskom parku, Parkiću kod muzeja, na Satelitskoj pijaci, kod Robne kuće na Novom Naselju i Crnoj kući (CK 13), na Bulevaru Evrope (kod Gomexa – od subote do četvrtka u periodu od 12-14 časova). Od ponedeljka 31. januara do srede 2. februara potpisi će biti prikupljani i u Mesnoj zajednici Liman (Drage Spasić 1, u periodu od 18-20 časova).

Ekolog Maksim Karanović, upozorio je da na teritoriji grada postoje područja koja pripadaju Ekološkoj mreži Srbije, na koja prilikom planiranja nije obraćena pažnja, poput najveće vodene površine u gradu – jezersko-močvarnog područja na naselju Klisa.

„Ovo je jedino jezero na ovoj strani obale reke koje možete videti bilo gde u blizini grada, to je jezersko-močvarno područje, neki bi rekli – bara. Močvarna područja kao takva i bivši meandri Dunava smatraju se prioritetnim područjima za zaštitu, a ovo područje se ’nekako izgubilo’ iz tog procesa proglašenja zaštićenih područja na teritoriji grada Novog Sada“, naveo je Karanović, napominjući da su na tom području evidentirana staništa strogo zaštićenih vrsta.

Tribini su prisustvovali brojni građani koji su iznosili i probleme iz njihovih delova grada, pa je tako kao nedopustiv ocenjen plan za izgradnju još dve benzinske pumpe na Telepu, pored već postojeće tri.

Ista meta, isto odstojanje

Dan ranije, organizovano je i sučeljavanje urbanista iz JP Zavod za urbanizam i predstavnika strukovnog udruženja Društva arhitekata Novog Sada, gde su ponovo izneti argumenti protiv brojnih rešenja u planu. Obe strane su ostale pri ranijim ocenama – urbanisti da je plan sjajan, a predstavnici DaNS-a da je u mnogim aspektima problematičan.

Direktor Urbanizma Dušan Miladinović, između ostalog, ukazao je da je izradi Nacrta GUP-a prethodila izrada 15 studija i nekoliko dodatnih analiza, poput hidrološke i saobraćajne. Ponovio je i da nije bila zakonska obaveza da se organizuje rani javni uvid, kao i da su usmeravajući parametri koje predviđa GUP vrlo restriktivni, te da im se „investitori neće obradovati“. Njegova zamenica Silvija Kacenberger ukazala je da GUP smanjuje indeks zauzetosti parcele sa postojećih 100 posto na maksimalno 50, kao i da su planirane površine za opšte gradske centre od oko 600 hektara, u odnosu na prethodni plan, povećane samo za 1,5 odsto.

Slobodan Jović iz DaNS-a ocenio je da je GUP zapravo zbirka planova generalne regulacije koji su bili vrlo problematični i na koji je u proteklom periodu bilo jako puno primedbi, a koji su sada kroz ovaj nacrt ’oprani’. Ponovio je sve zamerke koje se tiču opšte gradskih centara, odnosno na mogućnost koju GUP ostavlja Urbanizmu da sa investitorima pregovara oko gotovo svih parametara za izgradnju tih objekata.

„Imam ogroman problem, videli smo već šta se dešavalo na dosta lokacija po gradu gde su građeni objekti kao opštegradski centri, a koji se vide jednostavno kao ekscesi u prostoru. Pokušavamo vas da zaštitimo, pritisak investitora će uvek biti da dobije maksimalno koliko mu je dozvoljeno, mi smo prepušteni situaciji da sutra zavisimo od toga da li ćete vi tom pritisku podleći ili nećete podleći“, rekao je Jović.

Velika polemika vođena je i zbog brodogradilišta, odnosno planiranog pomeranja odbrambenog nasipa u Dunav, između ostalog i zbog toga što je nejasno koliko to košta i ko će taj iznos platiti, da bi nakon njegove izgradnje privatni investitor imao bezbednu lokaciju za izgradnju objekata na kojima će zaraditi ogroman profit.

Jedno od spornih rešenja iz GUP-a jeste vijadukt koji će se graditi na Bulevaru Evrope, kao prilaz novom mostu preko Dunava, zbog čega su građani tog dela grad sakupili potpise i zatražili zakazivanja zbora građana u Mesnoj zajednici Nikola Tesla, ne bi li i zvaničnim aktom iskazali svoje nezadovoljstvo planiranim rešenjem. Miladinović je rekao da će novi most rasteretiti saobraćaj na Mostu slobode i negirao da će vijadukt na bilo koji način biti problematičan.

„Bulevar Evrope nema zvučnu izolaciju, ali vijadukt je obavezan to da ima i biće bolja zvučna zaštita, jer će imati zvučnu barijeru okrenutu prema ostalim delovima. Brži saobraćaj će da bude uz daleko manje zadržavanje, jer je bolje preusmeravanje saobraćaja, biće mnogo brži protok, zato on i preskače tri kružna toka“, objasnio je Miladinović dodajući da su tu rađene ozbiljne studije u kojima je učestvovao Saobraćajni fakultet u Novom Sadu, ali i eksterne studije. Iz DaNS-a su izrazili bojazan da će, zbog većih brzina i boljeg protoka, vozači masovno koristiti ovaj novi putni pravac umesto Mosta slobode, te da će to izazvati nove gužve. I ovom prilikom urbanistima je poručeno da nacrt GUP-a vrate na dodatnu doradu i da prethodne tri javne rasprave posmatraju kao rani javni uvid na kojem su dobili reakcije struke i građana, a kada fobiju i primedbe uzmu sebi dodatno vreme i naprave novi nacrt.

Dalibor Stupar (Autonomija)