Naredni pokrajinski izbori biće održani u skladu s danas usvojenom Odlukom o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine, ali i dalje nema zvaničnih potvrda o tome da će glasanje i za poslanike u toj skupštini biti 17. decembra.

S obzirom na nedavnu izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi 17. decembra mogli biti održani i izbori za Skupštinu AP Vojvodine, novinare je danas u tom zdanju, logično, najviše interesovalo da čuju da li će izbora biti ili ne, i ako ih bude kako će skupština biti raspuštena.

Umesto svega toga, poslanici SNS istrajno su nastojali da ubede novinare, ali i ostale poslanike, da je nova izborna odluka – koju je na kraju podržalo 90 poslanika i to samo iz redova vladajuće koalicije (SNS, SPS, SVM) – rezultat pre svega potrebe da se uređivanje i organizacija pokrajinskih izbora uskladi s paketom izbornih zakona donetih u Skupštini Srbije, ali i s ishodom međustranačkog dijaloga iz 2021. godine.

U pitanju su tehničke izmene koje ne zadiru u suštinu izbornog postupka, ali bez nekih ključnih izmena ne bi bilo moguće da sprovedemo naredne pokrajinske izbore, rekao je novinarima Dmitar Stanišić, šef poslaničkog kluba SNS-a u Skupštini Vojvodine.

Pitanje tajminga usvajanja nove izborne odluke za šefa naprednjačkih poslanika je – puki sticaj okolnosti, prosto sad se ukazala prilika za njeno usvajanje, nije to skopčano isključivo s mogućim izborima. Ima smisla u tome što kaže Stanišić. Skupština Vojvodine imala je očito dosta svojih obaveza, radilo se pun gas, je li, pa u proteklih 20 meseci nije stigla da svoju izbornu odluku upodobi s paketom izbornih zakona, usvojenih u Skupštini Srbije 4. februara prošle godine. Tek je sada, eto, taj akt stigao na dnevni red.

U Skupštini Vojvodine postoji ritam donošenja odluka, na kolegijumu se odlučuje šta kad dolazi na dnevni red i danas je predlog te odluke pred poslanicima. Da li je moglo i ranije? Moguće je da je moglo, naveo je Stošić trudeći se da kod novinara razbije pretpostavku da se svo to čini zbog  mogućih vanrednih pokrajinskih izbora.

Opozicija nije podržala usvajanje odluke, a jedan od razloga je onaj čuveni – da se u izbornoj godini ne menjaju izborna pravila.

Međutim, čitava istorija višestranačke Skupštine AP Vojvodine živi je dokaz da to nepisano pravilo zapravo nikad nije ni bilo uvažavano.

Evo, ista vladajuća većina kao danas u prethodnom je sazivu usvojila izbornu odluku 7. maja 2020, a izbori su održani 21. juna iste godine.

Ondašnja dosovska većina je izbornu odluku, kojom je uveden kombinovani izborni sistem, usvojio 10. avgusta 2004, dok su izbori održani 19. septembra.

SPS je tokom devedesetih dva puta menjao izbornu odluku ali i izborni sistem – prvi put 1. novembra 1992. uoči izbora održanih 20. decembra iste godine. Četiri godine kasnije, 25. septembra 1996. uveden je novi izborni sistem („tri kandidata u drugom krugu“) za izbore održane 3. novembra te godine.

Da li je stranka tako privržena tradiciji kadra da se baš ovoj tradiciji odupre?

Ništa se, dakako, o mogućim skorašnjim pokrajinskim izborima nije moglo čuti ni tokom skupštinske rasprave. Kazavši za novu izbornu odluku – gotovo mamutsku, sa čak 107 odredbi više od prethodne! – da donosi prevashodno „tehničke izmene“, Damir Zobenica, realno prvi naprednjak u vojvođanskoj skupštini, i njen potpredsednik, dodao je i da nova odluka „ide na štetu SNS-a „i da predstavlja „ustupak opoziciji“.

Odgovarajući na spekulacije opozicionih poslanika o tome da će izbori biti u decembru, Zobenica je poručio da o „izborima odlučuju građani Vojvodine koji su nam na prošlim izborima dali ogromno poverenje u vidu 77 poslanika (sad ih je 78)“. Drugim rečima, odlučiće SNS u ime tih građana i o tome da li će izbori biti u decembru, možda nešto kasnije, ili pak u junu, kad im je redovni termin.

Ustupak o kojem Zobenica govori odnosi se pre svega na smanjen broj potrebnih potpisa za podržavanje izborne liste – sa 6000 na 4000, odnosno sa 3000 na 2000 za manjinske izborne liste.

Opozicija pak SNS-u ne veruje ni kad ustupke čini, iako će mnogim strankama iz tog korpusa ta nova odredba sigurno dobro doći, već tek kao nameru da se na izborima pojavi veliki broj svakojakih lista i da se tako slude birači.

U pogledu suštine izbora, sve ostaje po starom – izbori će biti održani po proporcionalnom sistemu, izborni prag je 3% dok za manjinske liste važi prirodni prag.

Ono što je novina, a za šta se uhvatila (upecala?) opozicija, jeste odredba po kojoj je moguće da nosilac izborne liste nema prebivalište u Vojvodini. Činjenica da ni prethodne izborne odluke nisu zabranjivale da nosioci lista ne budu Vojvođani po mestu stanovanja, što su mnoge stranke i koalicije štedro koristile, ali je isto tako činjenica da je iz nekog razloga – možda baš da bi se neko „upecao“? – to ovaj put eksplicitno navedeno.

Na argument „normiranja prakse“ naprednjaci su pozivaju i kod još jedne nove a nekima takođe sporne odredbe – da nije moguće praviti koaliciju političkih stranaka i grupa građana.

Ranije je to bilo moguće, ali to pravo nikad, ni na jednim izborima do sada, niko nije iskoristio, naveo je Damir Zobenica u obraćanju poslanicima. Pa, ko veli, kad niko do sada nije hteo da to pravo iskoristi, e pa ubuduće neće ni moći!

U javnosti se moglo čuti, a i Autonomiji su pojedini sagovornici nezvanično rekli, da tom zabranom naprednjaci pokušavaju zapravo da iz izborne trke isključe razne aktivističke organizacije koje su se proteklih godina pokazale kao dostojniji suparnik SNS-u od samih opozicionih stranaka. Poput aktivista koji su branili Šodroš.

No, ta zabrana ne bi mogla da spreči iste te aktiviste, od kojih neki možda i ne žele da budu poslanici, te razne pokrete i inicijative da se aktivno uključe u izbornu kampanju, u kojoj bi podržali sebi ideološki bliske stranke.

U novoj odluci, koja, toliko obimna, gotovo „u sitna crevca“ detaljiše postupak kandidovanja, rad Pokrajinske izborne komisije i ostale segmente izborne procedure, značajna novina je definisanje uloge pokrajinskog javnog servisa (Radio-televizije Vojvodine) u „nepristrasnom i uravnoteženom“ predstavljanju izbornih lista, kao i osnivanje Nadzornog odbora koji bi, uz druge predizborne aktivnosti, pratio i kako RTV ispunjava te obaveze.

Umesto dosadašnjih radnih tela po lokalnim samoupravama, kojima je Pokrajinska izborna komisija poveravala određene poslove za sprovođenje pokrajinskih izbora, taj posao će ubuduće obavljati lokalne izborne komisije i one će biti zadužene za formiranje biračkih odbora, određivanje biračkih mesta, o odlučivanju o određenim pravnim sredstvima i ostalo.   

Nije od presudne važnosti za održavanje pokrajinskih izbora, ali svejedno treba istaći da su odredbom nove odluke preciznije navedeni razlozi za prevremeni prestanak mandata Skupštine i raspisivanje novih izbora. Autonomija je nedavno ukazala upravo da je ta odredba u prethodnoj odluci prilično nesrećno sročena, što je, posledično, kod nekih analitičara stvorilo zabunu u pogledu uslova da 17. decembra budu održani i pokrajinski izbori.

Sad ta odredba glasi: Odluka o raspisivanju izbora donosi se 90 dana pre isteka mandata Skupštine. Predsednik Skupštine raspisuje izbore i pre roka utvrđenog u stavu 1. ovog člana, u slučajevima prevremenog prestanka mandata odlukom Skupštine na predlog jedne trećine poslanika; kada se u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Pokrajinska vlada; kada Skupština ne izabere novi sastav Pokrajinske vlade u roku od 60 dana od dana razrešenja, odnosno od dana konstatacije ostavke predsednika Pokrajinske vlade, u skladu sa Statutom Autonomne pokrajine Vojvodine. Predsednik Skupštine raspisuje izbore u roku od 30 dana od dana nastupanja slučaja iz stava 2. ovog člana. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proći manje od 30 ni više od 60 dana.

Da bi Skupština Vojvodine pre vremena skratila sebi mandat, i tako omogućila da se na pokrajinske izbore ide tog 17. decembra, potrebno je da takvu inicijativu uputi trećina poslanika. Usvajanje nove izborne odluke iniciralo je 82 poslanika. Sasvim dovoljno da samo deo od njih prepoznaju od je ovom, Devetom sazivu Skupštine AP Vojvodine, i pre vremena odzvonilo. 

Denis Kolundžija (Autonomija)