Skip to main content

Nemački stručnjak za Balkan: „Kosovo primiti u NATO“

Jugoslavija 05. avg 2022.
4 min čitanja

"Osnovna postavka iz 1999. jeste stvaranje mirnog okruženja i slobode kretanja unutar Kosova"

Kosovo bi ulaskom u NATO imalo bezbednosne garancije. Tada više ne bi bilo neophodno da ga Srbija zvanično prizna, kaže u intervjuu za DW nemački stručnjak za Balkan Konrad Kleving.

DW: Gospodine Kleving, tokom vikenda je ponovo došlo do napetosti na granici između Srbije i Kosova. To je izazvalo zabrinutost širom sveta. Okidač je bila namera vlade Kosova da primeni nova „ulazno-izlazna pravila“ koja propisuju da svi oni koji sa ispravama i automobilskim tablicama Srbije ulaze na Kosovo, moraju dobiti i poseban kosovski dokumenat. Vlada u Prištini se tako poziva na princip reciprociteta, jer Srbija ne priznaje dokumente Republike Kosovo i traži da se (nalepnicama) prelepe kosovske registarske tablice. Vlada Kosova sada je odložila sprovođenje novih pravila do 1. septembra, čime je za sada izbegla eskalaciju. Da li smatrate da je povećanu pretnja po bezbednost na Kosovu i u regionu Zapadnog Balkana?

Konrad Kleving: Kratkoročno gledano, nema neke posebne pretnje, jer je KFOR, kao vojna misija pod vođstvom NATO, svakako u stanju da stabilizuje situaciju. Ali vidim veliki problem u tome što opis zadataka KFOR-a, koji proizilazi iz rezolucije UN iz 1999, ne uključuje odbranu nacionalne bezbednosti Kosova (aktivnosti koje za cilj imaju zaštitu opstanka i suvereniteta države, prim.aut).

Osnovna postavka iz 1999. jeste stvaranje mirnog okruženja i slobode kretanja unutar Kosova. Dugoročno, međutim, te dve tačke nisu dovoljne da se reši mogući sukob između Srbije i Kosova i zato bi trebalo nastojati da se pronađe istinski duboko i stabilno rešenje za potrebe nacionalne bezbednosti Kosova, a to vidim samo u perspektivi, koju daje članstvo Kosova u NATO.

Nemačka je do sada davala podršku perspektivi učlanjenja svih zemalja Zapadnog Balkan u EU, što takođe zahteva rešavanje konflikta među zemljama-susedima. Da li je ta perspektiva i da li je dijalog Srbije i Kosova uz posredovanje EU, dovoljan da se trajno reši sukob između dve zemlje?

– Za razliku od NATO, Evropska unija ne osigurava bezbednosni sistem za svoje članice. Smatram da dijalog između Srbije i Kosova koji koordinira EU nije prikladna mera za trajno rešavanje spora između dve zemlje. Pitanje da li Srbija sme da negira i da se bori protiv postojanja kosovske države je pitanje bezbednosne politike. Ili: da li Kosovo sme da sprovodi granične kontrole i da zahtevati od svojih građana (Srba, prim.red.) da prihvate, koriste i poseduju kosovske dokumente barem onda kada se radi o odnosu prema državi? Mislim da taj zahtev nije nerealan, niti da je pogrešan.

Nemačka vlada i EU žele međutim da se te mere sprovode u dogovoru sa Srbijom. Da li je to realno?

– Mislim da je to naivno. To temeljno pitanje ne može se rešiti sporazumno između Srbije i Kosova, sve dok Srbija ne želi da prizna Kosovo. Kao matična država kosovskih Srba ili kao sila zaštitnica kosovskih Srba, Srbija ima pravo da obezbedi da kosovska država ne ugrozi postojanje kosovskih Srba. Ali ono što Kosovo u ovom slučaju želi da sprovede nije pretnja opstanku Srba. A Srbija to tako predstavlja.

U Srbiji se u štampi već nedeljama vodi velika kampanja. Tema broj jedan u medijima bila je da se Kosovo navodno priprema da 1. avgusta počne proterivanje kosovskih Srba. To je groteskna optužba i iz toga se, između ostalog, vidi da Srbiju zaista ne bi trebalo tretirati kao demokratsku državu, već da to mnogo više liči na odnose kakvi vladaju u Rusiji i njenom javnom prostoru, ali i s tim da državne strukture Rusije operišu lažima. To stvara paniku među kosovskim Srbima. Njih koriste s ciljem da budu poslušni vladi u Srbiji. Situacija ovog vikenda stvarno bi trebalo da bude znak upozorenja za nemačku vladu, da se ne vraća na stare pozicije, onda kada stvari nije uzimala ozbiljno i kao opasnost.

Da li to znači da Nemačka – analogno konfliktu Rusije i Ukrajine – pokazuje previše obzira prema interesima Srbije?

– Nemačka i Zapad u celini uhvaćeni su u neku vrstu pustih želja, prema kojima revizionističke tvrdnje – u ovom slučaju Srbije protiv Kosova ili Rusije protiv Ukrajine – ne treba uzimati preozbiljno. A ako se ikako i razmatraju, one se, kako se mislilo, odnose na manje teritorije, poput Krima kada je u pitanju Ukrajina ili severnog Kosova u slučaju Kosova. I upravo se na toj osnovi stalno zalagalo da se Srbiji dodeli centralna uloga na Balkanu. Mislim da je takva politika naivna i da bi je trebalo pod hitno menjati.

A da li bi učlanjenje Kosova u NATO dovelo do toga da se stanovništvo Srbije, koje je uglavnom skeptično prema Zapadu, još više okrene svojoj nezvaničnoj sili zaštitnici – Rusiji?

– Ne vidim veliku opasnost za tako nešto ako Srbija i dalje bude imala perspektivu za učlanjenje u EU, ili možda čak i veću nego ranije. Prema mom scenariju, Kosovo bi ulaskom u NATO imalo bezbednosne garancije u odnosu na Srbiju. Pod tom pretpostavkom više ne bi bilo neophodno da Srbija zvanično prizna Kosovo. To se verovatno ne bi ni dogodilo, jer Srbija tada ionako ne bi mogla da preduzme ništa nezvanično ili bezbednosno što bi ugrozilo postojanje Kosova. Ako bi se Srbiji i regionu ponudila iskrena EU-perspektiva, mislim da ni u jednom srpskom interesu ne bi moglo da bude nedvosmisleno opredeljenje za Rusiju.

Dr Konrad Kleving je stručnjak za Balkan na Lajbnic-institutu za studije istočne i jugoistočne Evrope iz Regensburga. Od 1986. do 1992. studirao je istoriju i ekonomiju u Minhenu, Beču i Zagrebu. Od 2006. do kraja 2011. bio je zamenik direktora Instituta za jugoistočnu Evropu(SOI). Od 2006, zajedno sa direktorom Instituta, izdavač je časopisa „Southeast Research“ i „Southeast European Works“, a od 2010. i suizdavač Priručnika za istoriju jugoistočne Evrope.

(DW, foto: Pixabay)