Berlin i Pariz preduzimaju mere za borbu protiv očekivanih manipulacija onlajn informacijama iz inostranstva sa približavanjem ključnih izbora u Nemačkoj, u septembru, i Francuskoj, sledeće godine.

Početkom juna Francuska je najavila da će u septembru, na manje od godinu dana od predsedničkih izbora, pokrenuti agenciju za borbu protiv stranih dezinformacija i lažnih vesti.

Francuska poslanica Letisija Avia (Republika u pokretu) pozdravila je tu najavu i istakla komplementarnost agencije, koja će se fokusirati na poreklo pretnji, i zakona, koji će tražiti načine za ublažavanje njhovih posledica.

„Znamo da postoje strane sile koje investiraju milione evra u dezinformacije i bili bi naivni da na to ne reagujemo“, rekla je ona.

Za vreme francuskih predsedničkih izbora 2017. grupe povezane sa Rusijom već su optužene za velike hakerske napade na kandidata tada nove partije Emanuela Makrona.

„Imamo pravo da budemo zabrinuti, rekao je za EURACTIV evroposlanik Sandro Goci iz grupe Obnovimo Evropu, član Specijalnog odbora Evropskog parlamenta za strano mešanje.

„Nije reč samo o borbi protiv mešanja, već i o tome da se osigura integritet naših demokratija i demokratskih procesa“, rekao je Goci.

Međutim, kako je rekao, „izazovi 2022. nisu isti kao 2017. godine“.

U Francuskoj nova agencija

Nova francuska agencija „ne služi za ispravljanje ili obnavljanje istine“, rekao je francuskim poslanicima generalni sekretar za odbranu i nacionalnu bezbednost u vladi Stefan Bujon. On je istakao da će agencija biti „u stanju da otkriva napade kada dolaze iz inostranstva, da ih karakteriše i tako odgovori na pravi način“.

To znači, kako je rekao, da pomogne „političarima, diplomatama, pravosuđu i medijima da shvate da od 400.000 tvitova u ovoj ili onoj vrsti vesti, 200.000 dolazi sa ‘farmi botova’ iz inostranstva ili da određena debata dolazi sa ‘farme trolova“.

Na nivou EU, to neće biti prva takva agencija. Naime, 2015. je osnovana Radna grupa EU Istočni Stratkom (East Stratcom Task Force) nakon što je Evropski savet „istakao potrebu da se odgovori na ruske kampanje dezinformisanja“.

Međutim, specijalni izveštaj Evropskog revizorskog suda objavljen ranije u junu ukazao je na nedostatak koordinacije i dugoročnog finansiranja i ocenio akcioni plan EU za borbu protiv dezinformacija kao „nekompletan“.

U Nemačkoj zakonodavni koraci

Bujon je rekao i da će francuska nacionalna bezbednost pomno pratiti nemačke parlamentarne izbore u septembru.

Nemačke vlasti uveliko se spremaju za borbu protiv kampanja dezinformacija i lažnih vesti. U uslovima pandemije koronavirusa i ubrzanja digitalizacije, očekuje se da izbori budu posebno osetljivi na te pretnje.

Izveštaj Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) objavljen u martu upozorio je na sistemske kampanje protiv Nemačke.

„Nijedna članica EU se ne napada dezinformacijama žešće od Nemačke“, navodi se u izveštaju. U bazi podataka EUvsDisinfo je više od 700 dezonformacija kojima je cilj Nemačka prema 300 u slučaju Francuske.

„Kampanje dezinformacija i lažnih vesti su ozbiljna pretnja demokratiji„, rekao je za EURACTIV zamenik predsednika odbora za digitalizaciju u Bundestagu Hansjerg Durc (CSU).

Ali, propisi u toj oblasti su problematični zbog kompromisa između borbe protiv dezinformacija i osnovnih prava, poput slobode govora.

Goci to naziva sivom zonom – „zonom koja je na diskrecionoj proceni i koja se očigledno mora staviti pod krajnji nadzor javnih vlasti“.

Međutim, nemački zakonodavci nedavno su preduzeli mere da reše taj problem, posebno usvajanjem zakona NetzDG koji za cilj ima da suzbije govor mržnje na mreži i lažne vesti i „postavi jasna pravila u vezi sa krivično kažnjivim opaskama na društvenim mrežama„, istakao je Durc.

Pored toga, od velikih onlajn platformi zahtevaju se redovni izveštaji o tome koja oruđa i procedure koriste za automatsko otkrivanje i brisanje dezinformacija. „To čini Nemačku jednom od onih koje prednjače u promociji veće transparentnosti društvenih mreža“, rekao je Durc.

Francuski parlament će razmotriti uvođenje sličnih obaveza u nacionalni zakon krajem juna. Vlada je 2018. usvojila „anti fejk njuz“ zakon koji uključuje mogućnost da sud naloži uklanjanje sadržaja koji je označen kao takav u roku od 48 časova.

(EURACTIV)