Skip to main content

Nema članstva u EU dok god se negira genocid

Građani 09. dec 2021.
3 min čitanja

Učesnici konferencije “Kako stati na put poricanju genocida u Srebrenici?”, koja je danas održana u Beogradu, saglasili se da države sa Zapadnog Balkana u kojima se negira genocid u Srebrenici ne mogu da postanu članice Evropske unije.

Oni su pozvali EU da ekonomsku pomoć od 30 milijardi evra, koju nameravaju da usmere na Zapadni Balkan, uslovi poštovanjem vrednosti na kojima počiva Evropska unija.

Učesnici konferencije su kazali da jedini kriterijum po kojem EU i međunarodna zajednica podržavaju ili ne podržavaju političke elite na Zapadnom Balkanu ne sme da bude samo takozvana stabilokratija, odnosno da je dovoljno “da ovde ne bude rata”.

Takvim načinom razmišljanja međunarodna zajednica gasi progresivne snage u regionu, umesto da bude beskompromisna u zalaganju za evropske i civilizacijske vrednosti, protiv poricanja genocida, a za emancipaciju mladih, rečeno je na konferenciji.

Podsetili su da se takozvani Inckov zakon o zabrani negiranja genocida u Bosni i Hercegovini ne odnosi samo na kažnjavanje onih koji negiraju genocid u Srebrenici, kako se to iz političko-manipulativnih razloga potura javnosti, već svih genocida.

Pored domaćih političkih institucija, oštro su kritikovali i međunarodnu zajednicu zato što nije bezrezervno stala iza “Inckovog zakona”, jer bi to značilo i ozbiljnu promenu narativa i postepeni prestanak negiranja genocida i ratnih zločina.

Ocenjeno je da Srbija definitivno ima problem da prihvati koncept vladavine prava, a jedna od posledica je i činjenica da tužilaštvo nije nezavisno već je pod kontrolom izvršne vlasti, zbog čega nema nikakvog napretka ni u suđenjima za ratne zločine. Ocenjeno je i da dodatni problem u društvu u Srbiji predstavlja činjenica da i opozicione političke snage, sem retkih izuzetaka, ne žele da se bave temama kao što su poricanje genocida i slavljenje ratnih zločinaca.

Učesnici konferencije su se usaglasili da su se dosadašnje strategije civilnog društva u borbi protiv poricanja genocida poprilično iscrpele i da treba definisati nove učeći iz ranijih grešaka, ali i iz komparativnih iskustava drugih zemalja koje su imale ili još uvek imaju problem zbog odbijanja da se suoče sa prošlošću.

Istakli su da je potrebno graditi empatiju u društvu, posvetiti pažnju žrtvama ratnih zločina, edukovati mlade generacije i ne pristajati na podvalu da su dve sukobljene strane u društvu oni koji slave ratne zločince i negiraju genocid i oni koji se tome oštro suprotstavljaju.

Učesnici su poručili da je odnos prema pitanju suočavanja prema prošlošću zapravo ujedno i naš stav prema tome u kakvom društvu želimo da živimo. Što se kultura sećanja više neguje na iskren i ispravan način, utoliko je to društvo demokratičnije.

Učesnike konferencije “Kako stati na put poricanju genocida u Srebrenici?” na početku su pozdravili zamenica šefa misije Ambasade Nemačke Dorothea Gieselmann i programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava Ivan Đurić.

U okviru panela “Krivična odgovornost za negiranje genocida u Srebrenici” govorili su izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo iz Beograda Ivana Žanić, direktorka Akcije za ljudska prava iz Podgorice Tea Gorjanc Prelević, političarka iz Bosne i Hercegovine Sabina Ćudić i profesorica međunarodnog prava Ajla Škrbić.

Na panelu “Suprotstavljene prakse sećanja” govorio je kodirektor organizacije “Hafiza Merkezi” Murat Čelikan iz Turske, Nedim Jahić iz Memorijalnog centra Srebrenica, direktor Vojvođanskog građanskog centra Željko Stanetić i Slađana Lazić iz FHP-a.

U diskusijama su, između ostalih, učestvovali predstavnica Delegacije EU u Beogradu Mateja Norčić Štamcar, Semiha Kačar iz Sandžačkog odbora za ljudska prava, Nataša Govedarica iz Foruma ZfD, Nastasja Radović iz Žena u crnom, Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava, sociološkinja Janja Beč Nojman, Dinko Gruhonjić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Jovana Kolarić iz FHP-a i istoričarka Olga Manojlović Pintar.

Konferenciju su organizovali Inicijativa mladih za ljudska prava, organizacija forumZFD u Srbiji i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke. Konferencija je deo projekta “Zagovaranje, artivizam, obrazovanje – nema mesta poricanju genocida u Srebrenici”.

Konferencija je održana u znak sećanja na dan kada je 1948. godine usvojila Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

(Autonomija)