Skip to main content

NATO rešen da Ukrajinu u budućnosti primi u članstvo

Planeta 29. nov 2022.
5 min čitanja

Najavljeno i povećanje pomoći

Ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO-a u utorak su najavili povećanje podrške Ukrajini i pomoć da popravi energetsku infrastrukturu u svetlu ruskih napada zbog kojih su milioni Ukrajinaca bez struje i grejanja.

“Milioni Ukrajinaca nemaju pristup osnovnim ljudskim uslugama zbog ruske agresije, uključujući stalne i nepravedne napade na ukrajinsku civilnu i energetsku infrastrukturu”, naveli su ministri u saopštenju posle prvog dana razgovora u Bukureštu.

Takođe su osudili, kako su naveli, okrutnost Rusije prema ukrajinskim civilima i obećali da će pomoći Ukrajini da popravi energetsku infrastrukturu.

“Nastavićemo i dodatno ćemo povećati političku i praktičnu podršku Ukrajini dok nastavlja da brani svoj suverenitet i teritorijalni integritete…i pružaćemo podršku dok god je potrebno”, navodi se u saopštenju.

Ministri su takođe potvrdili da će Ukrajina na kraju biti članica alijanse.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg prethodno je takođe ponovio posvećenost vojne alijanse Ukrajini, navodeći da će ta ratom razorena zemlja jednog dana biti članica najveće svetske bezbednosne organizacije.

“Vrata NATO-a su otvorena. Rusija nema pravo veta”, rekao je Stoltenberg na početku sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica alijanse, aludirajući na prethodno članstvo Severne Makedonije i Crne Gore.

Takođe je rekao da će ruski predsednik Vladimir Putin dovesti do skorog “članstva Finske i Švedske” u alijansi. Dve zemlje su u aprilu aplicirale za članstvo, zabrinute da bi mogle da budu sledeća meta Rusije.

“Ostajemo pri tome, takođe, kada je riječ o članstvu za Ukrajinu”, poručio je generalni sekretar NATO-a, koji je time u suštini ponovio obećanje NATO lidera na samitu u Bukureštu 2008. godine – na istom mestu gde se ministri spoljnih poslova okupljaju u utorak – da će Ukrajina i Gruzija jednog dana postati članice vojnog saveza.

“Predsednik Putin ne može da spreči suverene zemlje da donose suverene odluke koje nisu pretnja Rusiji. On se plaši demokratije i slobode, i to je za njega glavni izazov”, ocenio je Stoltenberg.

Uprkos tom obećanju, Ukrajina neće brzo postati članica NATO-a. Sa anektiranim poluostrvom Krim, te ruskim trupama i proruskim separatistima koji kontrolišu delove juga i istoka, nije jasno kako će izgledati granice Ukrajine, prenosi agencija Asošijeted pres.

Mnoge od 30 članica veruju da pažnja sada mora da bude usredsređena na to da se porazi Rusija i Stoltenberg naglašava da bi bilo koji potez ka članstvu Ukrajine mogao da ih podeli.

“U sred smo rata i zbog toga ne bi trebalo da uradimo ništa što može da podrije jedinstvo saveznika da se obezbedi vojna, humanitarna, finansijska podrška Ukrajini, zato što moramo da sprečimo predsednika Putina da pobedi”, naglasio je Stoltenberg.

Očekuje se da će na sastanku u Bukureštu biti obećana nova pomoć Ukrajini: gorivo, akumulatori, medicinske zalihe i zimska oprema. Članice NATO-a najavljuju povećanje podrške tokom veoma teške zime izazvane ruskim napadima na energetsku infrastrukturu.

Sjedinjene Države u utorak su najavile da će izdvojiti 53 miliona dolara za kupovinu opreme za ukrajinsku elektro-mrežu koja će, kako je saopšteno iz Stejt departmenta, hitno biti isporučena Ukrajini da bi se “Ukrajincima pomoglo da izdrže zimu”.

“Predsednik Putin koristi zimu kao ratno oružje”, rekao je Stoltenberg.

Slično je poručio i britanski šef dilplomatije Džejms Kliverli koji je Putina optužio da napada civilnu i energetsku infrastrukturu da bi “pokušao da naterao Ukrajince da se predaju”.

Rusija priznaje da napada ukrajinsku infrastrukturu, ali odbacuje optužbe da namerno povređuje civile.

Pojedinačne članice verovatno će najaviti slanje nove vojne opreme Ukrajini – uglavnom sisteme za protivvazdušnu odbranu – ali NATO, kao organizacija to neće učiniti, da bi izbegao da bude uvučen u širi rat sa nuklearno naoružanom Rusijom.

Ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba je na marginama sastanka u Bukureštu rekao da su Kijevu potrebno sistemi za protivvazdušnu odbranu da se zaštiti od ruskih raketnih napada i transformatori i agregati za energetske potrebe.

Jačanje podrške Ukrajini

Na konferenciji za novinare u ponedeljak, posle sastanka sa predsednikom Rumunije Klausom Johanisom, generalni sekretar NATO-a zatražio je od alijanse da pojača podršku u regionu.

“Ulaganje u našu odbranu je od suštinskog značaja jer se suočavamo sa najvećom bezbednosnom krizom u ovoj generaciji”, rekao je on.

Kao odgovor na agresiju Rusije na Ukrajinu, rekao je Stoltenberg, NATO pojačava svoje prisustvo od Baltika do regiona Crnog mora.

Prvi čovek alijanse je takođe rekao da su formirane nove borbene grupe, uključujući onu koju predvodi Francuska u Rumuniji. Borbeni avioni iz Kanade pomažu da se “očuva naše nebo”, dok američke rakete Patriot jačaju odbranu NATO.

“Učinićemo sve što je neophodno da zaštitimo odbranu svih naših saveznika”, dodao je on.

Stoltenberg je takođe istakao podršku drugih partnera koji se suočavaju sa ruskim pritiskom, kao što su Bosna i Hercegovina, Gruzija i Moldavija.

Rumunski predsednik Klaus Johanis rekao je da odluka doneta na samitu u Madridu o pojačavanju trupa i vojne opreme NATO na istočnom krilu alijanse treba da stupi na snagu što je pre moguće.

Stoltenberg je ponovio posvećenost NATO-a da odobri članstvo Švedskoj i Finskoj, čime bi se proširio istočni bok alijanse.

Stoltenberg je rekao da Rusija zimu pretvara u oružje tako što pogađa kritičnu elektroenergetsku infrastrukturu Ukrajine i ostavlja civile bez struje, grejanja ili vode na niskim temperaturama.

“Ne možemo da dozvolimo Putinu da pobedi”, rekao je Stoltenberg. “Ovo bi pokazalo autoritarnim liderima širom sveta da mogu da ostvare svoje ciljeve upotrebom vojne sile – i učinilo bi svet opasnijim mestom za sve nas. Dakle, u našem je bezbednosnom interesu da podržimo Ukrajinu”.

“Moramo biti spremni za još napada”, dodao je generalni sekratar NATO-a. “Zbog toga je NATO pojačao svoju podršku Ukrajini dodatnim sistemima protivvazdušne odbrane, kao što su… dronovi, krstareće i balističke rakete”.

U međuvremenu, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba dočekao je u Kijevu svoje nordijske i baltičke kolege iz Estonije, Finske, Islanda, Letonije, Litvanije, Norveške i Švedske.

“Najjača poruka ove posete je: Ukrajina treba da pobedi u ovom ratu i stoga… podrška Zapada treba da bude snažnija; više teškog naoružanja bez ikakvih političkih upozorenja, uključujući i rakete velikog dometa”, rekao je estonski ministar spoljnih poslova Urmas Reinsalu za Rojters.

Reinsalu se obavezao da će obezbediti električne generatore, toplu odeću i hranu kako bi Ukrajincima pomogao da se izbore sa zimom.

Predstavnici sedam baltičkih i nordijskih zemalja su najveća strana delegacija koja je posetila Ukrajinu otkako je Rusija pokrenula svoj sveobuhvatni rat.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da ruske trupe spremaju nove udare i sastao se sa visokim vladinim zvaničnicima kako bi razgovarali o tome šta da preduzmu.

Ukrajina je u ponedeljak saopštila da je bila primorana da uvede redovna havarijska isključenja struje u oblastima širom zemlje posle neuspeha u trci da popravI energetsku infrastrukturu, pogođenu ruskim raketnim udarima.

Energetske jedinice u nekoliko elektrana morale su da izvrše vanredno isključenje, a potražnja za električnom energijom raste kako snežno zimsko vreme vlada u prestonici i drugde, navodi se u saopštenju nacionalnog operatera mreže Ukrenergo.

“Kada se otklone uzroci vanrednog isključenja, blokovi će se vratiti u rad, što će smanjiti deficit u elektroenergetskom sistemu i smanjiti količinu ograničenja za potrošače”, navodi se u saopštenju.

DTEK, najveći privatni proizvođač električne energije u Ukrajini, saopštio je da će smanjiti snabdevanje električnom energijom za 60 odsto za svoje potrošače u Kijevu, gde se temperature kreću oko nula stepeni Celzijusa.

“Činimo sve što je moguće da obezbedimo struju svakom potrošaču 2-3 sata dva puta dnevno”, napisala je filijala DTEK-a u Kijevu na Fejsbuku.

U svom noćnom video obraćanju u ponedeljak, Zelenski je rekao da je Rusija granatirala Herson i druga mesta u regionu. Za nedelju dana, rekao je Zelenski, Rusija je “pucala 258 puta na 30 naselja naše Hersonske oblasti”.

On je takođe rekao da su ruske snage oštetile crpnu stanicu koja je snabdevala vodom Mikolajev.

Zelenski je rekao da jedino za šta su ruske snage sposobne je da nanose pustoš civilima i civilnoj infrastrukturi.

“To je sve što ostavljaju iza sebe”, rekao je. Rusi se “osvete za to što su se Ukrajinci branili od njih”.

(Glas Amerike)