Skip to main content

Najavom o proterivanju zapadnih ambasadora Erdogan skreće gnev domaće javnosti

Planeta 25. okt 2021.
3 min čitanja

Nalog Redžepa Tajipa Erdogana da se 10 ambasadora, koji su ukazali na nepravilnosti u slučaju zatvorenog biznismena, proglase nepoželjnim osobama mogao bi eskalirati tenzije Ankare sa zapadnim saveznicima, pišu svetski mediji uz ocene analitičara da je posredi pokušaj turskog predsednika da skrene gnev javnosti zbog posrnule ekonomije pred naredne predsedničke izbore, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE).

Predsednik Turske naredio je da se ambasadori 10 zemalja, uključujući iz SAD, Francuske i Nemačke, proglase “personom non grata” što je pre moguće, pošto su izaslanici pozvali na puštanje zatvorenog turskog biznismena i filantropa Osmana Kavale, ističe CNN.

Ako ministarstvo spoljnih poslova Turske prihvati nalog, može da nastavi s procesom bez daljeg odobrenja što bi, kako ističe CNN, moglo da otvori put za njihovo proterivanje.

Taj potez je usledio nekoliko dana posle zajedničke izjave ambasadora SAD, Nemačke, Francuske, Kanade, Danske, Holandije, Finske, Novog Zelanda, Norveške i Švedske u kojoj se poziva na oslobađanje Kavale koji je četiri godine u pritvoru uprkos tome što nije osuđen.

Kavala je, ukazuje Asošiejted pres, prošle godine oslobođen optužbi povezanih s antivladinim protestima 2013, ali je presuda poništena i zamenjena novim optužbama u vezi s pokušajem državnog udara 2016.

Evropski sud za ljudska prava pozvao je na oslobađanje Kavale 2019. godine, rekavši da je njegovo zatvaranje imalo za cilj da bude ućutkan, kao i da nije potkrepljeno dokazima o prekršaju.

Savet Evrope, koji nadzire primenu odluka Evropskog suda za ljudska prava, saopštio je da će u slučaju da Kavala ne bude oslobođen ponovo pokrenuti postupak za povredu prava u Turskoj krajem novembra.

Međunarodni posmatrači i grupe za ljudska prava više puta su pozivale na oslobađanje Kavale i kurdskog političara Selahatina Demirtasa, koji je u zatvoru od 2016. Oni kažu da je njihovo zatvaranje zasnovano na političkim razlozima, što Ankara negira.

Kavalina duga pravna odiseja koja uključuje optužbe koje su grupe za ljudska prava opisale kao farsu, postala je simbol Erdoanove kontinuirane represije nad opozicionim ličnostima i disidentima u godinama posle neuspelog puča protiv njegove vlade 2016, ističe Vašington post.

Optužnica protiv Kavale delom ga je teretila za dosluh s milijarderom filantropom Džordžom Sorošem, kako bi podstakao proteste 2013. protiv Erdoanove vlade.

I Kavala i Soroš su odbacili optužbe, a Kavalu je turski sud oslobodio prošle godine naloživši njegovo puštanje na slobodu. Umesto toga, tužioci su pripremili nove optužbe za pokušaj rušenja vlade i na osnovu kojih, dodaje list, Kavali preti doživotni zatvor.

Erdoganov napad na ambasadore, među kojima je i nekoliko saveznika iz NATO-a, ugrožavaju napore Ankare da poboljša odnose sa SAD i Evropom s ciljem popravka posrnule turske ekonomije i stabilizacije turske lire, što je, kako ističe vašingtonski list, ozbiljno narušilo popularnost i predsednika i njegove vladajuće stranke uoči predsedničkih izbora 2023.

Čini se da Erdoganova pretnja o proterivanju 10 ambasadora ukazuje na povratak na mračne odnose Turske sa Zapadom, piše Njujork tajms, naglasivši da diplomatama u Turskoj nije odmah određen rok za odlazak pa je nejasno da li će oni zaista biti proterani.

Poslednjih godina, dodaje list, Erdogan je često bio u sukobu sa zapadnim zemljama, navodno njegovim saveznicima u NATO-u.

Najistaknutija je njegova svađa s Vašingtonom zbog američke podrške kurdskoj grupi u Siriji koju Turska smatra terorističkom organizacijom. On se takođe sukobio sa SAD zbog približavanja Rusiji od koje je Turska kupila ruski napredni sistem protivvazdušne odbrane.

Turski predsednik je tek u poslednje vreme ublažio svoj stav prema Zapadu u pokušaju da spasi posrnulu ekonomiju.

Međutim, ukazuje Njujork tajms na ocene analitičara, preteći proterivanjem diplomata, Erdogan je izgleda odustao od tog gambita i prekinuo odnose na način koji bi mu omogućio da okrivi Zapad za ekonomsku krizu.

Erdogan veruje da su svi pozivi za oslobađanje Kavale direktno usmereni na njega samog i otuda njegov oštar odgovor na zajedničku izjavu zapadnih izaslanika pošto je Savjet Evrope dao Turskoj poslednje upozorenje da oslobodi aktivistu do suđenja, ocenjuje BBC.

Turski zvaničnici tvrde da ne znaju kada bi suđenje Kavali trebalo da počne. Ali ako se to desi, naglašava britanski javni servis, može se očekivati odgovor zemalja koje se sada izjašnjavaju, a to će imati posledice po tursku ekonomiju, naročito jer su neke od tih zemalja najveći trgovinski partneri Turske.

Ipak, ovo je veoma odvažan potez i verovatno pokazivanje snage, posebno za unutrašnju politiku godinu i po dana pred izbore.

Neki analitičari smatraju da je to retorika za domaću upotrebu, ali drugi tvrde da je Erdoan možda ozbiljan u sprovođenju ovog naloga što, zaključuje BBC u svojoj analizi, ostaje da se vidi.

(Beta)