"Zna predsednik Srbije šta je najveći motivator, pa nije valjda bezrazložno delio onolike novce. On je stipsa samo kad pare treba da dobiju nepravoverni, njegova pastva su paroverni"
Nije bilo nikakve spektakularne najave. Nije bilo tri mudraca niti zvezde padalice da predskažu dolazak. Samo kajron u vrhu ekrana koji se besomučno, akcenat na mučno, vrteo po televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
Dobro, nije baš sin božiji ali je položajnik. Prva osoba koja je preko TV prijemnika malih ekrana ušla u svaku kuću da prodžara postizbornu vatru, spali umesto badnjaka mostove prema drugomislećim i najavi da, kol’ko žara u pljuvanju, tol’ko para u deljenju sebi i svojima.
Mnoge gradove nećemo moći da prepoznamo, rekao je tom prilikom predsednik Srbije, ali je po običaju (njegovom, ne pravoslavnom) više zvučalo kao pretnja umesto kao blagovest. Ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka, koje je pominjao na Badnji dan (ili predbadnji, ne sećam se jer je s njim svaki dan Badnji) zato što bez jake vojske nema jake države kao što bez jakog rudarenja litijuma i zlata nema razvoja Srbije (mada bi rudarile i pare odnele strane kompanije). Pomenuo je i predstojeće Olimpijske igre u Parizu, ali ne zbog toga što će one koštati mnogo manje nego nesportski EXPO u Surčinu, već zato što će Srbija još više odrešiti kesu za zlatne medalje (ne dajući pri tom ni pet para ne elaborate Ljube Živkova o takvom trošenju državnih a naših para).
Ali je zato govorio o jednom drugom elaboratu – onom koji će, umesto ranije najavljenog „pismena“ (naglasak kao u: temena), „celom svetu“ objasniti gde može da turi svoje zamerke na naše izbore. Pošto ih prethodno obesi mačku o rep, kako je to elokventno ponovio i Milorad Dodik govoreći o zamerkama američkog ambasadora u BiH. (Nastave li tako cele godine, trebaće nam veći mačak ili bar duži rep, bogami možda i mačak pod šljemom.)
Božićna poslanica političkog patrijarha dotakla se i para koje, po njegovoj proceni, jedino i zanimaju opoziciju i zbog kojih će ona prihvatiti poslaničke mandate. Jer zna predsednik Srbije šta je najveći motivator, pa nije valjda bezrazložno delio onolike novce. On je stipsa samo kad pare treba da dobiju nepravoverni, njegova pastva su paroverni.
Zato ih neće žaliti (i pare i nepravoverne) ni na beogradskim izborima koji će se, kako je nagovestio – ponoviti (ponoviti, ne poništiti!). Nije rekao da će se ponoviti i svi do sada već osvedočeni izborni marifetluci, ali ne mora ni da nam kaže, kaz’će nam se samo.
Za početak će se opoziciji oduzeti mogućnost da 13. januara organizuje proteste. Pa šta ste mislili, da nevernicima prepuste makar jedan praznik nevažećeg kalendara? Može ona taj plan nekom mačku u čizmama od sedam milja da okači o rep. Dobro, nije donedavni gradonačelnik Beograda baš tim rečima najavio doček „srpske“ Nove godine (jer rečima i nije vičan) ali ga jeste sa tim ciljem naprasno zakazao baš na trgu koji je opozicija bezecovala za svoje okupljanje tog dana.
Tako da i taj Mir Božiji izgleda već može mačku o rep.
(Peščanik, foto: Autonomija)