Od početka širenja koronavirusa u Srbiji, mladi su bili okarakterisani kao jedna od najvećih pretnji po javno zdravlje, a posebno tokom letnjeg perioda, kada je medijska pažnja u kontinuitetu bila usmerena na njih i njihovo ponašanje.

Iskustva mnogih mladih govore i da kada god je vlastima potreban krivac za određene anomalije i greške, najlakše je pripisati ih mladima, jer oni nemaju dovoljno jak i artikulisan glas da se odbrane. Ovakav odnos doveo je do nekoliko procesa, koje je potrebno što pre preokrenuti – povećanjne njihovog nepoverenja u institucije sitema u kojem žive, i na kraju odlazak.

To su pokazali i podaci iz istraživanja “Život mladih u Srbiji: Uticaj KOVID19 pandemije”, koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS). Mladi su se posebno osećali zapostavljeno i usamljeno na samom početku pandemije u Srbiji.

“Što se tiče poverenja u institucije ono nije na zavidnom nivou. Mladi su najviše verovali lekarima, a u najmanjoj meri medijima i predsedniku republike. Razlog tog nepoverenja je upravo nedostatak komunikacije mladih i institucija. Ni u jednom momentu za vreme vanrednog stanja, koje je u Srbiji trajalo od marta do maja 2020. godine, Krizni štab se nije obratio direktno mladima, niti je uzimao u obzir položaj mladih. Tako i odluke koje su tada donete, poput iseljenja studenata iz domova, pokazuju da potrebe mladih nisu uzete u razmatranje”, kaže predstavnica KOMS Anja Jokić.

Međutim, ovaj osećaj “nevidljivosti” mlade prati i u drugim situacijama i aspektima života. Političari im se ne obraćaju u predizbornim kampanjama, niti ih državni funkcioneri uzimaju u obzir prilikom svojih aktivnosti, dok ih istovremeno koriste kao izgovor ili povod.

“Mladi ne veruju u politiku zato što su ih političari izneverili. Kada smo prešli u demokratsko društvo, očekivali smo da će taj višepartizam rešiti problem. Međutim, ne – svi ti političari ušli su u igru isključivo iz sopstvene koristi, i za sopstveno bogaćenje. Mi smo u svemo tome propustili da kontrolišemo one koje smo izabrali, da kontrolišemo kako troše budžete, a primer za to su i Kancelarije za mlade. U nekim sredinama odlično funkcionišu, a negde su samo mesto gde funkcioner dobija posao da ne radi ništa”, kaže mladi politikolog Velimir Milošev.

Sa druge strane, on kaže da mladi ipak jesu zainteresovani za politiku, ali da se učešće u njoj danas ispoljava na druge načine. Mnogi mladi su već postali aktivisti, volonteri ili vršnjački edukatori. “Oni se uključuju na različite načine u naše društvene procese gde pokušavaju da dobiju ono što žele i ostvare svoje interese. Mladi su vrlo idealistični i žele njabolje, a kada pogledaju kakvi su političari u ponudi vide cinizam”, dodaje Milošev.

KOMS istraživanje je pokazalo da mladi u velikoj meri zbog ovih problema žele da odu iz Srbije, a da je pandemija dodatno povećala statistike i da će one i dalje da rastu. “Statistike uvek pokazuju visok broj onih koji žele da odu iz države – Alternativni izveštaj kaže da je to oko 53 odsto mladih, a ovo istraživanje za nijansu manje. Ovaj deo koji želi da ode, još smatra da je pandemija dodatno uticala na tu njihovu želju”, kaže Anja Jokić iz KOMS-a.

Pandemija nije samo uticala na odlazak mladih, već i na njihovo školovanje, rad i saradnju sa vršnjacima iz drugih zemalja. Primer toga su i takozvani “Work and Travel” programi, a mnogi koji su uložili vreme i novac da apliciraju – ostali su kod kuće. Student Stefan Dimitrašinović kaže da se upravo u najjačem udaru pandemije našao u sred procesa odlaska u Ameriku, te da je sve propalo, jer su uveliko počele i promene na ekonomskom polju.

“Glavni razlog zašto nisam otišao je pretpostavka da ću se suočiti sa slabijom ekonomskom sezonom, zbog sveopšteg stanja tamo po pitanju pandemije. Povrh toga i zbog raznih poteškoća koje su me očekivale, poput recimo PCR testa koji je trebalo da kupim, pa zatim zbog karantina od 7 do 14 dana”, kaže Stefan.

Za razliku od ovakvih radnih programa, studiranje u inostranstvu je još uvek moguće. Program Evropske unije za razmenu nastavnika i studenata Erazmus plus, uprkos pandemiji i dalje funkcioniše, ali mlade širom Evrope ipak očekuju poteškoće i nesigurnost, pre svega zbog i dalje nepredvidivih epidemioloških mera u različitim državama.

“Čini mi se da sve te poteškoće moraju da iznesu sami studenti, posmatrano iz ugla institucije i iz ugla akademskog koordinatora. Nama zapravo nisu vidljivi ti problemi sa kojima se studenti suočavaju, a to je onlajn nastava koju moraju tamo da pohađaju, što nije lako kada odete u novu sredinu, promenite univerzitet, a onda još gubite i mogućnost kontakta”, kaže docentkinja i koordinatorka Erazmus plus programa Jelena Kleut.

Sa druge strane, razna iskustva studenata na razmeni govore da je i u novonsatalim okolnostima moguće upoznati drugu zemlju i nove ljude, a da istovremeno poštujemo i sve mere za sprečavanje širenja virusa. Studentkinja na razmeni u Belgiji Iva Gajić kaže da je oduševljena svojim boravkom u novom gradu i na novom univerzitetu, te da iako nema socijalnog života, uspeva da stekne prijateljstva u studentskom domu.

“Najvažniji deo razmene su druženja. Živim u domu i iako nema izlazaka, mi imamo neka zajednička okupljanja, gledanje filmova, serija ili igranja društvenih igara. Svima preporučujuem da iskoriste priliku iako je pandemija, jer ovo iskustvo ni sa čim ne mogu da zamenim”, kaže Iva.

Istraživanje pod nazivom “Život mladih u Srbiji: uticaj KOVID19 pandemije”, sprovedeno je od avgusta do oktobra 2020. i objavljeno je krajem te godine. Sadrži stavove mladih pre i posle vanrednog stanja, koje je u Srbiji trajalo od marta do maja 2020. godine. KOMS je rezultate pretvorio i u serijal od 5 video priča, u čijoj izdradi su učestvovali i novinari Nezavisnog društva novinara Vojvodine iz Novog Sada. Cela priča o migracijama i poverenju mladih u institucije nalazi se u videu.

Maja Leđenac, Svetlana Paramentić (Autonomija)