Značenje izraza

Plan. Misli se na izvršenje finansijskih planova budžeta AP Vojvodine.
Program. Misli se na program poslovanja JP Vojvodinašume.
Kakistokratija. Misli se na rukovodstvo i pokrajine i javnog preduzeća, a znači „vladavina najgorih“, najmanje stručnih, najmanje sposobnih i moralno najnedostojnijih (starogrčki kakistos najgori i kratos vladavina).

Peščara nije izgorela zato što novca nije bilo, nego zato što je novac preduzeća koje njome gazduje sistematski trošen mimo linije koja je trebalo da je zaštiti, po zakonu.

Odgovornost za to deli se na dve strane, ali ne podjednako. Prvo je pokrajinski budžet, koji je za zaštitu šuma od požara predvideo iznos toliko mali da njegovo neizvršavanje gotovo ne menja ništa u apsolutnom smislu, a ipak je i taj mali iznos, godinama unazad, ostajao neizvršen. Drugo je preduzeće koje gazduje samom šumom, koje nije zavisilo od tog budžeta da bi preživelo, jer posluje sa dobiti dovoljnom da tu istu meru finansira samostalno, a ipak nije. Veću odgovornost nosi Pokrajinska vlada jer prema ovom preduzeću nije samo davalac subvencije koja kasni, nego i njegov osnivač.

Budžet koji se ne troši

U izveštaju o izvršenju budžeta 2025. AP Vojvodine, program 0106, aktivnost 01061001, mera „Nabavka opreme za zaštitu šuma od požara i elementarnih nepogoda“, stoji sledeće. Za 2025. godinu planirano je 56.374.711 dinara, izvršeno 28.738.906,66 (60,98 odsto), i to gotovo isključivo kroz novu aktivnost, jer su preuzete obaveze iz ugovora iz 2024. ostale na nuli. Za prvu polovinu 2026, dakle za period neposredno pre požara, plan je iznosio 55,6 miliona dinara. Izvršenje: 4,7 miliona, (8,46 odsto) i to po prenetim obavezama iz prethodne godine. Nova aktivnost, planirana na 40 miliona, stoji na nuli. Obrazac se ponavlja iz godine u godinu. Ono što se ugovori u jednoj budžetskoj godini retko se realizuje u istoj, a ono što se prenese u sledeću često ostane, kao i 2024, zabeleženo na nuli. Upravo tu neodgovornost je za pokrajinskom skupštinskom govornicom kritikovala pokrajinska poslanica Zeleno-levog fronta Tamara Maksić.

Mera zaštite se ne sprovodi kao javna nabavka gde pokrajina bira izvođača radova ili dobavljača opreme, nego kao godišnji konkurs Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, na koji korisnici šuma sami konkurišu za sufinansiranje. Konkurs za 2024. raspisan je krajem marta te godine, sa 172 miliona dinara za celu šumarsku liniju. Konkurs za 2025. raspisan je tek 7. septembra, sa rokom do 29. septembra, za 273,6 miliona dinara. Konkurs za 2026. raspisan je 20. avgusta, u trenutku kad je Peščara već nedeljama gorela, sa rokom do 21. septembra. Rok koji je 2024. stizao na proleće, do 2026. je pomeren u jesen, usred ili posle požarne sezone. Sredstva za 2026. formalno nisu ni postojala u prvih sedam meseci, jer konkurs preko kojeg jedino mogu da se raspodele nije bio ni objavljen.

Veličina same stavke govori više od procenta izvršenja. Ukupan budžet AP Vojvodine za 2025. iznosio je 105,75 milijardi dinara. Šezdesetak miliona planiranih za zaštitu svih vojvođanskih šuma od požara čini 0,053 odsto toga. Agrarni budžet, u čijem okviru se mera nalazi, iznosio je oko 12 milijardi, a cela šumarska linija, uključujući pošumljavanje i puteve, dobila je 421,9 miliona, tri i po odsto agrarnog budžeta. Sama mera opreme za požare, i da je izvršena stopostotno, iznosila bi manje od pola odsto poljoprivrednog budžeta pokrajine. Neizvršavanje mere zato ne može da se objasni nedostatkom sredstava na nivou pokrajine, nego pomeranjem izvršenja mere do pred kraj godine.

Upravo ta veličina, premala da bi ugrozila bilo čiji budžet, premala da bi iko morao da je brani u skupštinskoj raspravi, čini je lakom za zanemarivanje sa obe strane. Za pokrajinu, 56 miliona se svodi na kusur, na nivo zaokruživanja u odnosu na 105,75 milijardi, stavka koju niko neće primetiti dok šteta ne postane neuporedivo veća od uštede. Za preduzeće, ista stavka je mnogo manja od njegove godišnje dobiti.

Dobit koja se ne koristi

Preduzeće koje bi trebalo da bude prvi korisnik mere zaštite od požara posluje profitabilno. JP Vojvodinašume je u 2025. ostvarilo ukupan prihod od 7,72 milijarde dinara i neto dobit od 82,2 miliona dinara ili oko 700.000 evra, uz bonitetnu ocenu A+. To nije preduzeće koje čeka pokrajinsku subvenciju da bi preživelo. Ta godišnja dobit veća je od celokupnog iznosa koji je pokrajina te iste godine planirala za zaštitu svih vojvođanskih šuma od požara, 56,4 miliona dinara. Preduzeće bi, dakle, moglo iz sopstvene dobiti jedne godine da finansira celu meru zaštite svih šuma, u punom iznosu, i da mu i dalje ostane višak.

Zakon o šumama ne ostavlja dilemu ko je dužan da održava protivpožarnu infrastrukturu na državnim šumama. To je korisnik šuma, u ovom slučaju samo preduzeće, iz sopstvenih sredstava, nezavisno od toga da li je pokrajinski konkurs raspisan na vreme ili ne. Vojvodinašume ne moraju da čekaju septembarski rok da bi očistili zaraslo zemljište oko proseka već odmah na proleće i dalje tokom leta. Mogu to da urade iz dobiti koju svake godine prijavljuju APR-u u sličnom iznosu, 82,2 miliona 2025., 89,9 miliona 2024., 68,3 miliona 2023., 78,4 miliona 2022.

Ali obaveza preduzeća ne oslobađa pokrajinu njene odgovornosti. Osnivač JP Vojvodinašume, sa celokupnim kapitalom preduzeća, jeste Autonomna Pokrajina Vojvodina. Kao osnivač, pokrajinska vlada imenuje i razrešava upravu i nadzorni odbor preduzeća, i daje saglasnost na njegov godišnji program poslovanja i finansijski plan. Dakle i na to na šta preduzeće troši osamdesetak miliona dinara dobiti svake godine.

Da je pokrajina tu funkciju koristila i da je u saglasnosti na program poslovanja tražila da deo dobiti ide na održavanje preko 800 kilometara proseka, pitanje da li će mreža biti u propisanom stanju ne bi zavisilo od toga da li će se preduzeće prijaviti na konkurs u septembru i u koje svrhe će dobijena sredstva iz budžeta iskoristiti. Za preventivu su sami svake godine mogli da izdvajaju dovoljno finansijskih sredstava. Ali nisu, niti ih je iko ikad pitao zašto nisu. Pokrajinska vlada se prema Peščari, u ovom delu, ponašala kao da nije njen osnivač, nego samo jedna od više institucija koja povremeno doniraju.

Isti zakon, posle požara, uvodi dva sopstvena roka. Preduzeće mora da dostavi izveštaj o nastaloj šteti najkasnije 30 dana od dana zvaničnog gašenja požara. Plan zaštite šuma od požara mora se izmeniti najkasnije tri meseca od bitne promene stanja šuma za koju je taj plan i donet. Kad ti rokovi isteknu, u izveštaju i u planu naći će se dva konkretna, proverljiva broja, koliko je šteta koštala i koliko će tek da košta obnova po novom planu.

Osamsto kilometara proseka

Na području Peščare postoji 873,6 kilometara protivpožarnih pruga i proseka, uz još 420 kilometara mekih i 35,6 kilometara asfaltnih puteva, projektovane širine od šest do deset metara. Rezervat je podeljen na pravougaone parcele dimenzija 948 sa 607 metara, svaka od njih oko 57,5 hektara. Ta mreža protivpožarne zaštite mora se redovno održavati obradom zemljišta, naročito u vreme najvećeg rizika, da bi uopšte bila delotvorna protiv prizemnih požara. Širina od šest do deset metara dovoljna je da zaustavi vatru dok gori nisko, u travi i niskom rastinju, a gubi svrhu čim se požar digne u krošnje i počne da baca varnice preko takvog pojasa, naročito u delu sa crnogoričnom šumom.

Kada je požar 5. avgusta izmakao kontroli, ta mreža nije zaustavila vatru. Hitno je, u dvadesetčetvoročasovnom radu teške mehanizacije, proširena van standarda na 30 do 100 metara, u dužini od oko 67 kilometara. Drugim rečima, 873,6 kilometara postojeće mreže nije bilo dovoljno, pa je sedamdesetak kilometara moralo da se pravi usred katastrofe, umesto da postoji pre nje, u stanju u kakvom treba da bude radi kontrole širenja vatrene stihije.

Dve institucije, Pokrajinska vlada i JP Vojvodinašume, nemaju podjednaku odgovornost. Preduzeće je propustilo da iz sopstvene dobiti finansira svoju zakonsku obavezu. Pokrajina je propustila nešto veće, da kao osnivač iskoristi vlasničku funkciju koju ima nad tim preduzećem i tu obavezu, kroz sopstvenu upravu i nadzorni odbor, iznudi, uslovi, smeni direktora, bilo šta umesto da se ponaša kao da je Peščara nadležnost nekog drugog, a ne njena sopstvena. Kakistokratija iz naslova nije stilska figura, nego tužna istina. Pokrajina je osnovala preduzeće i postavila mu upravu. Preduzeće je sedelo na velikoj dobiti i puštalo proseke da zarastaju u korov. Pokrajina je to gledala i ćutala.

Autor je diplomirani ekonomista u penziji i odbornik Zeleno-levog fronta u Skupštini gradske opštine Čukarica

(Autonomija/foto: Mašina)