Skip to main content

MILIVOJ BEŠLIN: Putinovom zločinačkom režimu balkanski front je potrebniji nego ikada

Izdvajamo 17. jan 2023.
10 min čitanja

Predsjednik Rusije Vladimir Putin nije jedini šef strane države kome je Milorad Dodik, u povodu obilježavanja neustavnog dana entiteta RS, dodijelio oreden. Prije šefa ruske države, to su odlikovanje dobili svi predsjednici Srbije, zatim patrijah državne crkve Srbije, kao i pet lica pravosnažno osuđenih za genocid i druge ratne zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Čime je ovog 9. januara agresor u Ukrajini zaslužio Dodikov orden? Time što podržava poziciju entiteta RS unutar Dejtonskog sporazuma, tvrdi darodavac.

Istoričar Milivoj Bešlin kaže, pak, da je Vladimir Putin odlikovanje koje je dobio od Milorada Dodika zaslužio prije svega „istrebljivačkim i, po svojoj suštini, genocidnim ratom u Ukrajini“.

„Genocid je, da podsetim, pitanje intencija, a ne brojeva“, kaže Bešlin za Autonomiju. „Ruski fašizam koji oličava Vladimir Putin – a to po svemu jeste ta ideologija – danas i ne krije da ima genocidne namere u Ukrajini. I zbog toga nije slučajno da lider entiteta, koji je, istorijski i pravno, nastao na jedinom potvrđenom genocidu u Evropi nakon Drugog svetskog rata, slavi sebi slične.
Nemam nikakvih dilema da rusifikovani srpski nacionalizam i fašizam danas tako gorljivo i na planeti neuporedivo podržavaju ruski imperijalizam i fašizam u Ukrajini, jer u srušenom Mariupolju oni vide “ispravnost” svoga “oslobađanja” do temelja srušenog Vukovara 1991; u masovnim grobnicama oko Buče ili Irpenja vide ispravnost svoga metoda, koji je u Bosni i Hercegovini posejao stotine masovnih grobnica. Uz to, Dodik je odavno u javnosti prepoznat kao proxy Putinovog režima na Balkanu, kao najlojalniji i najodaniji eksponent destruktivnog i toksičnog ruskog uticaja u našem regionu. Sve to ni sam ne krije, o tome otvoreno govore ruski propagandistički mediji. Takođe, ovo je i prst u oko političkom Zapadu, koji pokazuje neshvatljivu dozu indolentnosti i benevolencije prema neofašizmu koji ponovo preti da u krvlju natopljenoj bosanskoj zemlji još jednom otvori Pandorinu kutiju. Ovo je, takođe, i izazov svim sarajevskim ‘urama’ – a na bosanskom se ‘Ura’ kaže ‘Osmorka’ – i svima koji su zarad vlasti i privilegija državu Bosnu i Hercegovinu stavili u ruke ruskoj osovini Dodik – Čović.“

AUTONOMIJA: U kojoj mjeri, preko svojih ambasadora, Rusija utiče na unutrašnju i spoljnu politiku Srbije i BiH?

BEŠLIN: Dovoljno je videti samo javne izjave ruskih ambasadora u Beogradu i Sarajevu – Harčenka i Kalabuhova i sve je jasno. Oni iznose zahteve koji su u nesaglasju sa stvarnim državnim interesima Srbije i BiH; neretko prete, posebno Kalabuhov. Čitav njihov pseudodiplomatski angažman svodi se na provokacije i pritiske, na podršku svakog ekstremno-desničarskog poteza ili pokreta; najzad, otvoreno su protiv evropskog puta ove dve države. Podržavaju slavljenje ratnih zločina i zločinaca, podstiču nacionalne ili političke antagonizme, aktivno ohrabruju domaće aktere da ne ispunjavaju svoje međunarodne obaveze, čime utiču na razgradnju pravnog i institucionalnog poretka. Suštnski, ruska diplomatija, koristeći domaće aktere u Srbiji i u Bosni i Hercegovini, vrši konstantan i snažan pritisak kako bi fragilnu Bosnu i Hercegovinu što dublje destabilizovala, a autokratsku Srbiju, kao svog zastupnika u destabilizaciji Zapadnog Balkana, stavila pod potpunu kontrolu u funkciji predstraže režima u Kremlju.

AUTONOMIJA: Pruža li predsjednik Vučić bilo ikakav otpor miješanju ambasadora Bocan-Harčenka u unutrašnja pitanja Srbije?

BEŠLIN: Zbog čega polazite od pretpostavke da Vučić uopšte želi da pruži bilo kakav otpor mešanju ruskog ambasadora u unutrašnja pitanja Srbije? Tačnije, odakle ideja da on strukturno može pružiti otpor celini čiji je i sam deo?!

AUTONOMIJA: Tako je, imate pravo.

BEŠLIIN: Pa, Putinov sistem je sam Vučić presađivao u Srbiju, na mnoštvo načina su njihovi interesi isprepleteni. Iako su Vojislav Koštunica i Boris Tadić započeli politiku prepuštanja Srbije Moskvi i kroz gubitak naše energetske nezavisnosti i postavili osnove za početak kraja srpske državne nezavisnosti, tek je Vučić od Srbije do kraja napravio onu čuvenu “crnu rupu na evropskom tepihu” i rusku guberniju. Uz to, Putina i Vučića povezuje identična ideološka legitimacija.

AUTONOMIJA: U kojem smislu?

BEŠLIN: Velikoruski i velikosrpski nacionalizmi imaju istu matricu i istu filozofiju; podudaraju se i prožimaju. Već sam rekao da se ideologija srpskog nacionalizma do kraja rusifikovala i da danas deluje kao predstraža ruskih interesa na Zapadnom Balkanu. Upravo zato, kao što niko nikada nije pobegao od sebe, tako ni Aleksandar Vučić ne može i neće pobeći od ruskih “namesnika” Srbije, kako oni sebe doživljavaju kada dođu u Beograd u diplomatsku misiju.

“Velikoruski i velikosrpski nacionalizmi imaju istu matricu”

Sa druge strane, svaki narativ o pritiscima ili Vučićevom navodnom otporu spin je za uši zapadnih, pre svega američkog ambasadora u Beogradu, koji na naivnim iluzijama gradi čitav svoj odnos prema Vučićevom režimu. Naravno, cenu tih zapadnih iluzija plaćaćemo mi, ceo region, a ne evropske metropole ili SAD. Naposletku, Aleksandar Vulin na čelu BIA-a?! Pa, treba li bolji lek za razbijanje zapadnih iluzija o Vučićevim stvarnim namerama?

AUTONOMIJA: S obzirom na stepen rusifikacije srpskog društva o kojem govorite, nadanja SAD da će predsjednika Vučića ”prebaciti na zapadnu stranu” nemaju osnova, to hoćete da kažete?

BEŠLIN: Možda je trebalo da prvo Vladimira Putina pokušaju da prebace na zapadnu stranu! Nisam samo ironičan, ali šta je drugo bila politika kancelarke Angele Merkel?

AUTONOMIJA: Šta je bila, dakle?

BEŠLIN: Skup površnih pokušaja reseta sa Putinom, pa red žmurenja pred realnošću, zatim red žrtvovanja strateških evropskih interesa na račun jeftinih ruskih energenata za nemačku privredu. Sve te zablude danas preskupo, krvlju svojih najboljih ljudi, plaća najveća evropska država – Ukrajina. Nadam se da će zablude i pogrešne procene aktuelne američke politike na Zapadnom Balkanu biti plaćane nižom cenom. I na kraju, šta bi značio nekakav “prozapadni Vučić” ako bi temelji njegovog poretka ostali represija, gaženje institucija, autokratija, korupcija i kriminal neuporedivi u regionu, ekstremni nacionalizam, razvaljivanje susednih država itd? To da li će Vučićeva autokratija imati ruski ili američki predznak prilično je irelevantno ako se temelji toga sistema i pogubne ideologije koja iza njega stoji, ne promene. A ne mogu se promeniti jer su oni sama suština „vučićizma“.


PROČITAJTE JOŠ: VIKTOR IVANČIĆ: “Srpski svet” je opasna i dosadna ideološka masturbacija


AUTONOMIJA: Gdje su danas glavni ruski punktovi u Srbiji?

BEŠLIN: Možda bi bolje bilo da pobrojimo punktove koji u Srbiji nisu u funkciji ruske politike i Putinovog režima. Bilo bi lakše. Ipak, ako bismo krenuli sa vrha, moramo početi od “Andrićevog venca”, preko šefa udbe, ministara u Vladi, svih režimskih medija, velikog dela intelektualne elite. Ako bih taj uticaj sistematizovao, možda su najopasniji ruski punktovi državna Crkva Srbije, duboka država, odnosno tajne službe i mediji.

Zaista mislim da su oni koji nisu u funkciji ruske politike ovde u manjini…

AUTONOMIJA: Ima li onih koji joj se aktivno protive?

BEŠLIN: Ima, ali su svedeni na marginu. Ta ekstremna rusifikacija društva direktna je posledica rada i propagande Vučićevog režima. I to se radilo sistematski, pa smo došli u situaciju da u Srbiji više niko ne primećuje dolazak najekstremnijih gebelsovskih temelja Putinove propagande, poput Sputnika i RT, jer se savršeno uklapaju u srbijanski medijski i vrednosni mejnstrim. Da ne pominjem neometano mobilisanje građana Srbije za odlazak u rat u Ukrajinu, što je prema našim zakonima kažnjivo, pa sve do neskrivenog prisustva nasilničkih ruskih agentura poput Vagner grupe, Noćnih vukova i ostalih paramiliratnih i kriminalnih grupa.

AUTONOMIJA: Grupe o kojima govorite vršljaju i po ostalim zemljama regiona, prema kojima se Srbija ponaša kao ”mala Rusija”

BEŠLIN: Nije nikakva tajna da Vučić Srbiju vidi kao hegemona na Zapadnom Balkanu i da veoma često govori o vojnoj sili Srbije u regionu. Malo impotentnije, to je bila i politika Borisa Tadića. Setite se njegovih komičnih izjava o Srbiji kao o “lideru u regionu”. Reč je o hegemonim pretenzijama i pretnjama koje region veoma dobro čita: pred njima se to ne može relativizovati. Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovu, u izvesnom smislu i Severnu Makedoniju, Vučić zaista doživljava – i tako se ponaša – kao provizorne države, kao privremene tvorevine. Vučić priznaje teritorijalni integritet, ali ne i suverenitet tih država. Suveren je narod, a pošto u ove tri države žive i Srbi u većem broju, Vučić, kao neko ko sebe doživljava i predstavlja kao lidera svih Srba u regionu, veruje da ima pravo da raspolaže suverenitetom Crne Gore, BiH i Kosova. Od takvih interpretacija do politika “denacifikacije” i “specijalnih operacija” samo je pola koraka.

“Abazović je podredio državne i društvene interese Crne Gore Vučićevom i Putinovom režimu”

Identičan stav prema okruženju ima i Putin. Uostalom, ruski režim je opravdanje za rat u Ukrajini prepisao od ratnih ciljeva Slobodana Miloševića iz devedesetih godina.

AUTONOMIJA: Kako u tom smislu vidite poziciju Vlade Dritana Abazovića? Koliko je ona zapravo – proruska?

BEŠLIN: Način i metod, brzina i odlučnost sa kojom je škaljarski “brat Abaz” smenio šefa crnogorske Agencije za nacionalnu bezbjednost Sava Kenteru, čoveka koji je sa neverovatnom efikasnošću demontirao opasnu i destruktivnu rusku agenturnu mrežu u Crnoj Gori, govori na kojoj se vrednosnoj strani nalazi uzurpator na mestu premijera Crne Gore. Takođe, jedina dva nedvosmisleno prozapadna ministra u manjinskoj Vladi Dritana Abazovića, Raško Konjević i Ranko Krivokapić, „brat Abaz“ takođe je brutalno smenio, i to u trenutku kada je Vladi već bilo izglasano nepoverenje. S druge strane, ministri koji idu kod Milorada Dodika na neustavni dan kojim se proslavlja politika i praksa zločina i genocida, minstri koji iz prvog reda aplaudiraju novom ratu koji Dodik najavljuje, ministri koji u ime Crne Gore aplaudiraju ordenu za Putina – bivaju zaštićeni i dosta neuverljivo opravdavani od strane odlazaćeg premijera. Ovi primeri su dovoljni, a ima ih još mnoštvo, i svi ukazuju na to da je Abazović marioneta i Vučića i neskriveni ruski eksponent koga na tom položaju drže igrači Beograda i Moskve i njihova crkvena logistika na terenu. Ne treba Vam bolji argument do koje mere je Abazović podredio državne i društvene interese Crne Gore Vučićevom i Putinovom režimu od toga da je država koja je bila apsolutni šampion u evrointegracijama i kojoj je EU pre samo nekoliko meseci nudila jasne rokove za pridruživanje, danas faktički u blokadi i da joj je pregovarački proces de facto zaustavljen, a perspektiva pridruživanja gotovo izjednačena sa Srbijom.

AUTONOMIJA: Spekuliše se da Dritan Abazović kreće u još jednu akciju uvjeravanja Zapada da je, činjenicama uprkos, prozapadni političar. Dva puta je u tome uspio; očekujete li da uspije i sada?

BEŠLIN: Oni politički faktori u Crnoj Gori i van nje koji bi poverovali u još jednu spin konstrukciju o “prozapadnom” Abazoviću morali bi sebe da osude na moralnu, političku i intelektualnu insuficijenciju koja istinski ponižava.


PROČITAJTE JOŠ: SRĐAN ŠUŠNICA: Srbijansko društvo danas je kudikamo radikalnije nego krajem osamdesetih i početkom devedesetih


AUTONOMIJA: Šta je sa Kosovom? Na koji način je Rusija bila umiješana u posljednje konflikte na Kosovu?

BEŠLIN: Nakon što su ruski vojnici još 1999. napustili prištinski aerodrom, posle čega je Rusija povukla vojni kontigent sa Kosova, Moskva suštinski ne može da ima neposredan uticaj na kosovska zbivanja. Ipak, može da ostvari svoj uticaj preko posrednika, a to su srpske strukture koje se kontrolišu iz Beograda od strane Vučićevog režima. Ruski uticaj na kosovska zbivanja nije mali, ali je u potpunosti zavisan od toga koliko ih državne i obaveštajne strukture Srbije uključe. Najpreciznije, to je odnos snažne međuzavisnosti zasnovane na istovetnim geostrateškim interesima i idejno-političkim vrednostima.

AUTONOMIJA: Imate li utisak da su se posljednjih godina poklopili interesi i politike SAD i Rusije na Zapadnom Balkanu?

BEŠLIN: Poklapali su se prečesto i sa ozbiljnim posledicama po naše živote. Na prvi pogled kontroverzno, ali nigde američka diplomatija nije toliko pomogla i radila u korist ruskih interesa koliko na Zapadnom Balkanu – od podrške koruptivnom projektu Otvorenog Balkana, i to na račun Berlinskog procesa, do direktne podrške Aleksandru Vučiću i njegovom režimu. U ovom trenutku se obe zemlje bore za njegovu naklonost, s tim što je poniženje za Rusiju manje, jer je njegova politika njima očito bliža. Neki bi rekli – Vučić se Rusa više plaši. Ipak, postoji saglasnost da je Vučić najbolja opcija i za ruske i za američke interese u regionu.

AUTONOMIJA: Zašto?

BEŠLIN: Zato što veruju da bi sve drugo donelo neizvesnost, budući da je Srbija ostavljena bez jasne alternative. Sada se tek vidi koliko je bila opasna Vučićeva igra na ubijanju svake proevropske i levo-liberalne alternative. Ali da se vratim na Vaše pitanje: pored podrške Vučiću, najopasnije preklapanje ruskih i američkih interesa na Zapadnom Balkanu vidim u odnosu prema Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, pa i Kosovu. Politički potezi i izjave američkih ambasadora u regionu, posebno izaslanika Gabrijela Eskobara, kao i njegov uticaj na domaće političke aktere, prečesto su vodili odlukama koje su išle na štetu prozapadnih struktura i u korist Rusije i njenih zastupnika na Zapadnom Balkanu.

“SAD i EU su odgovorne za veoma loše stanje na Zapadnom Balkanu”

Pogrešna američka politika prema našem regionu ne predstavlja samo ugrožavanje strateških evropskih interesa, već i gubitak kredibiliteta po same SAD. Ako sebe dovedete u poziciju da se dodvoravate jednom proruskom autokrati koji vrši najtemeljniju destrukciju regionalne stabilnosti za koju u prvom redu Amerika snosi odgovornost, onda je ta pozicija krajnje defanzivna i ponižavajuća. Ona je i dokaz koliko politička korupcija, koja je u Vašingtonu legalizovana kao “lobiranje”, može da navede čitavu jednu administraciju na pogrešne odluke. I to u delu sveta koji je kabinet predsednika Bajdena determinisao kao jednu od svojih šest strateških tačaka globalne politike. Nadam se da su u ostalih pet bili kredibilniji.

AUTONOMIJA: Posledice takve politike su, kažete…

BEŠLIN: Posledice živimo svakog dana. Crna Gora je u najvećoj institucionalnoj krizi u poslednjih pola veka i duže. Ruske i srpske službe kontrolišu procese u njoj; medijski je okupirana, ekonomski devastirana i nekadašnja najprozapadnija i najevropskija država Zapadnog Balkana polako se pretvara u beznadežnu mešavinu Vučićeve Srbije i Dodikovog entiteta. U BiH situacija je veoma neizvesna, a bezmalo kompletna američka, ali i evropska politika je sebe iscrpljivala u pokušajima da se zadovolji jedan od najdestruktivnijih korupcionaša i Putinovih zastupnika u regionu – Dragan Čović i kriminalne strukture oko njega. Suštinski, čitav Zapadni Balkan je danas dalje nego ikada od evropske perspektive, dalje nego ikada u poslednjih četvrt veka od uspostavljanja demokratskog konsenzusa i poštovanja ljudskih i građankih prava. Zamislite situaciju u delu Evrope u kojem je perspektiva pridruživanja gotovo nezamisliva, a novi sukobi možda ne izgledni, ali sasvim zamislivi. I hoće li neko da mi kaže da to nije i posledica nesposobnosti evropskih vlada i naročito jedine super-sile čija Pax Americana je najodgovornija za dejtonsko-kumanovski poredak za Zapadnom Balkanu. 

AUTONOMIJA: Razumjela sam da, suprotno tvrdnjama pojedinih ruskih medija, isključujete mogućnost oružanih sukoba na Zapadnom Balkanu?

BEŠLIN: Od 19. veka, Rusiji je Balkan potreban kao rezervni front na kome se, bez posledica po svoje strateške interese, ona odmeravala sa Zapadom. Danas je Putinovom zločinačkom režimu, i zvanično proglašenom za teroristički, balkanski front potrebniji nego ikada…

AUTONOMIJA: Zbog čega?

BEŠLIN: Zato što pažnju svetskih medija i političara treba odvratiti od strašnih ruskih zločina u Ukrajini i prekinuti podršku njenoj odbrani. Iako su odnosi u Bosni i Hercegovini napeti, iako je Crna Gora institucionalno razorena, a njen suverenitet opasno ugožen, iako su odnosi Srbije i Kosova veoma tenzični, ne mislim da ima potencijala i mogućnosti za neki novi balkanski sukob. Tako će biti dok Putin bude poražen u Ukrajini, a njegove mogućnosti i njegova agentura u našem regionu u povlačenju. Ako se, pak, odnos snaga u Ukrajini promeni, mogući su veoma loši raspleti i ovde. Ukratko, poraz ruskog sveta biće poraz i Vučićevog srpskog sveta.

Tamara Nikčević (Autonomija, foto: Gradski portal)

Tekst je deo projekta “Analiza antizapadnih narativa u Srbiji” koji sprovode Nezavisno društvo novinara Vojvodine i portal Autonomija. Projekat je podržala Ambasada SAD u Srbiji.