– Ustav Srbije sadrži desetak spornih rešenja, ali menjati najviši pravni akt države u vremenima krize bilo bi kontraproduktivno. Izmena Ustava mogla bi da dođe u obzir zajedno s nekim izborima.
Protivno važećem Ustavu bilo bi rešenje kojim bi Vojvodina mogla da donosi akte zakonske snage, a za DS je volja objektivnog prava iznad ličnih stavova, kaže za Danas Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Predsednik albanske PDD i narodni poslanik Riza Halimi nedavno je za naš list rekao da mu pripremate političku penziju. On navodi da nije bio pozvan na svečanost otvaranja deonice Koridora 10 kod Preševa, na kojoj su bile sve njegove kolege poslanici s juga Srbije.

– To što Halimi nije pozvan za mene je zaista politički veoma nekorektno i neozbiljno. Nisam bio organizator tog skupa. Mogu samo da uputim izvinjenje Halimiju, jer ne može da se dogodi da narodni poslanik iz tog kraja, koji je i predstavnik najznačajnije partije Albanaca koji žive u te dve opštine kroz koje prolazi autoput, ne bude pozvan na otvaranje. S obzirom na ovakav moj stav jasno je da ne razmišljam o tome da na bilo koji način utičem na političku budućnost gospodina Halimija. Podsetiću da smo upravo on i ja zajedničkim naporom došli do toga da se ponovo uspostavi Koordinaciono telo i da se potpiše Sporazum o principima rekonstrukcije Koordinacionog tela.
Halimi takođe kaže da ne sarađujete s njim iako je potpisao taj sporazum, već sa onima koji ga nisu potpisali.
– Gospodin Halimi je verovatno bio isprovociran ovim propustom oko deonice Koridora 10. Ne mogu da radim ovaj posao a da nemam saradnju s gospodinom Halimijem, ali i s ljudima u Preševu. To je takođe jedan od problema. Gospodin Halimi mora da razume da su predsednik opštine i predsednik Skupštine opštine Preševo legitimno izabrani i da su prema funkcijama članovi Koordinacionog tela. Moram i s njima da sarađujem, kao i s predsednikom opštine Bujanovac koji je član Halimijeve partije.
Predsednik DHSS Vladan Batić ima ideju da se članovi kabineta Zorana Đinđića povremeno konsultuju s članovima vlade Mirka Cvetkovića. Jeste li spremni na takvu saradnju?
– Kada sam postao predsednik Koordinacionog tela, imao sam sastanak na kojem sam pričao s Nebojšom Čovićem i Rasimom Ljajićem. Time sam pokazao da cenim njihov rad jer su oni radili u mnogo težim vremenima. U Koordinacionom telu su i sada ljudi koji su sarađivali s njima dvojicom, i to su moji najbliži saradnici. Normalno je i prirodno da razgovaram s prethodnicima kada za to ima potrebe. Kada je u pitanju državna uprava, imao sam kontakta s prethodnim ministrom Zoranom Lončarom. Pravni stavovi ministarstva su isti kao i prethodnih godina. Pomoćnici ministra su isti još iz doba ministra Rodoljuba Šabića, s kojim se viđam i privatno i poslovno.
Šta se dešava s Predlogom statuta Vojvodine i zakonom o nadležnostima?
– Koliko je meni poznato zakon je gotov, ali nisam direktno uključen u izradu tog akta.
Da li bi Vojvodina trebalo da donosi akte zakonske snage, na čemu će najverovatnije insistirati Liga socijaldemokrata Vojvodine, stranka koja u parlamentu podržava Vladu?

– Takvo rešenje bi bilo neustavno. Nije bitno šta ja mislim. Pravnik sam i ministar, a Ustav nameće nad svima nama volju objektivnog prava. To je najviša volja u jednom civilizovanom društvu, a pošto je ona takva nema puno mesta za razmišljanje. Kada se bude menjao Ustav, onda će se misliti o tome.
Da li to znači da je DS na stanovištu da Vojvodina ne bi trebalo da ima zakonodavne nadležnosti?
– DS stoji na poziciji da u ovoj državi sve mora biti u skladu s Ustavom i zakonom. Ustavne izmene su moguće kada za to postoji volja i kada se ispune uslovi za reviziju Ustava. U ovom momentu ne razmišljam o izmenama Ustava. Ona bi mogla da dođe u obzir zajedno s nekim izborima. Bilo bi potpuno kontraproduktivno menjati Ustav u vreme krize i tražiti od građana da se na referendumu o tome izjašnjavaju. Prema mom mišljenju, u Ustavu postoji desetak spornih stvari, a jedna od njih su i blanko ostavke narodnih poslanika.
(Danas)