Kurir, Večernje novosti i Blic, perjanice svesrpske dominacije, mučki su i bez objave rata, u združenoj akciji, napali autonomiju Vojvodine, kroz tekstove kojima je cilj isključivo diskreditacija vojvođanskih političara i omalovažavanje vojvođanskih simbola
Najeksplicitnija poruga, pravi šamar u lice vojvođanskom identitetu, tekst je Večernjih novosti, zlurado naslovljen „Pao mrak na zvezde“. Već na samom početku teksta autor slavodobitno zaključuje da ni sedam godina od usvajanja vojvođanski simboli nisu zaživeli u Pokrajini, živopisno to ilustrujući činjenicom da se od 45 opština u Vojvodini, u 35 ne vijori zastava sa tri zvezdice.
Cereći se Ustavu i Statutu Vojvodine u lice, Večernje novosti sa puno razumevanja zaključuju da izuzev Lige socijaldemokrata Vojvodine, za koju se pretpostavlja da je čitaoci prepoznaju kao izdajničku stranku, ostale članice vladajuće koalicije „Za evropsku Vojvodinu“ ne dižu preveliku prašinu u vezi sa zanemarivanjem vojvođanskih simbola.

Pominju se i neke od „patriotskih“ opština: Apatin, Bačka Palanka, Subotica, Sremska Mitrovica, Srbobran, Odžaci, Titel, Žitište… uz objašnjenje da većina čelnika ovih opština ima „prečih troškova od izdvajanja sredstava na vojvođanska znamenja“.

„Verujte, ne sećam se ni da smo dobili odluku SAPV o pokrajinskoj zastavi i grbu. Kada je ta odluka usvojena, nisam bio pokrajinski poslanik, pa mi je zato, valjda, i promakla. Ali zato uredno imamo istaknute simbole Srbije – busa se u patriotske grudi predsednik SO Apatin Živorad Smiljanić.

Ipak, vrhunac antivojvođanske histerije u Večernjim novostima kulminirao je kroz izjavu heraldičara Dragoljuba Acovića koji mudro zaključuje da problemi sa poštovanjem vojvođanskih zastave ne čude, jer je i postupak njenog usvajanja bio skandalozan.

„Državni i drugi simboli ne nameću se silom. Oni imaju smisla samo ako ih građani prihvataju i doživljavaju kao svoje. Zastava Vojvodine osmišljena je da bi pokazala nesrpski karakter pokrajine. Čelnici gradova koji je odbijaju, iako formalno čine prekršaj, imaju moralno pravo da tako postupaju“, pravda i bodri Acović prestupnike zaboravljajući „sitnicu“ da na grbu Srbije potpuno neopravdano stoji kruna iako Srbija nije monarhija, i ako je zdravog razuma, neće ni biti.

Blicov doprinos antivojvođanskom raspoloženju sastoji se u skandaloznoj, spinovanoj opremi inače sasvim korektnog intervjua sa Šandorom Egerešijem, predsednikom Skupštine Vojvodine. U želji da kod čitalaca u centralnoj Srbiji izazove bes spram vojvođanskih političara za koje se pretpostavlja da su viđeni kao secesionisti, Blicov tekst je naslovljen „Znam da su nam plate visoke za srpske prilike“. Korist je bila dvostruka: ne samo da su čitaoci bili gnevni jer su  političari isuviše dobro plaćeni, već ti političari, koristeći pridev „srpske“ jasno stavljaju do znanja Srbiju ne osećaju kao svoju zemlju. Tek u sredini teksta vidi se da je Egereši umesto sintagme „srpske prilike“ koristio izraz „u našoj zemlji“. Patriotski raspoloženi komentatori prepoznali su taj urednički mig, pa priča o ukidanju Vojvodine, nije izostala.

Konačno, kako i dolikuje pravovernim borcima za svetu srpsku stvar, Kurir je spojio lepo sa korisnim pa je izjava Ištvana Pastora da je za njegov Savez vojvođanskih Mađara (SVM) neprihvatljivo ograničenje koje iz procesa restitucije isključuje pripadnike takozvanih okupacionih snaga pretočena u pompezan naslov: „Pastor: Vratite imovinu okupatorima!“. Posle takvog sva Pastorova objašnjenja bila su uzaludna.

„Da podsetim, 1941. bački deo Vojvodine okupirala je mađarska vojska. Dok ta vojska kao okupaciona nije proterana, ona je regrutovala vojnike i sa ovih teritorija. Formalno-pravno svi ti ljudi su isključeni iz restitucije samo zato što su morali da se odazovu vojnom pozivu“, objasnio je Pastor i podsetio da to ne znači da su ti vojnici bili počinioci bilo kakvih zlodela.

SVM, piše u Kurirovom tekstu, predlaže da se gde god se pominje reč „okupator“ i „okupacija“ koristi skraćenicu „tzv.“

„Generalna definicija, kakva je stavljena u zakon, neprihvatljiva je. I nije to samo mađarsko pitanje. Mora se ići na pojedinačna rešenja i dokazivati za svakog pojedinca da li je, kao pripadnik tih jedinica, bio počinilac zlodela“, objasnio je Pastor.

Srpske interese koje ugrožavaju stari neprijatelji Mađari oličeni u Pastoru, u Kurirovom tekstu, kratko ali efektno, kako samo on to ume, odbranio je Božidar Đelić.

„Zakon je jasan! Imovina se ne vraća okupatorima i njihovim saradnicima. Vraćanje imovine fašistima, koji su naneli ogromnu štetu našem narodu, bilo bi nemoralno“, bio je jasan Đelić.

(e-novine)