Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji (YIHR) izjavio je večeras da je Svetozar Andrić, za koga je rekao da je jedan od glavnih savetnika predsednika Privremenog organa Grada Beograda Aleksandra Šapića, osumnjičen da je kao general bivše Vojske Republike Srpske naredio otvaranje logora Sušica kod Vlasenice u Bosni i Hercegovini, kroz koji je prošlo između dve i dve i po hiljade nesrba i u kojem su zatočenici bili sistematski mučeni, silovani i likvidirani.

“To je još jedan dokaz da se krug nasilja nastavlja”, rekao je Milosavljević na tribini “Stradanje Roma u ratovima devedesetih“, u okviru „Festivala pomirenja“ u Novom Sadu.

Dodao je da su u logoru Sušica stradali i Romi i naveo da je stradanje Roma u ratovima u raspadu Jugoslavije u poslednjoj deceniji 20. veka bilo veliko, ali da ne postoje precizni podaci o broju romskih žrtrava.

On se založio da se ustanovi dan sećanja u Srbiji za Rome koji su stradali u tim ratovima.

Dodao je da je primer sela Skočić i masovne likvidacije Roma u tom mestu kod Zvornika u Bosni i Hercegovini u julu 1992. godine primer nekažnjivosti za počinjene zločine.

Prema njegovim rečima, presuda u tom slučaju se može nazvati primerom “četničke pravde”.

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je 2018. godine oslobađajuću presudu protiv pripadnika jedinice „Simini četnici“ za rušenje džamije i za ubistvo 27 romskih civila u selu Skočić, u Bosni i Hercegovini, u julu 1992. godine.

Apelacioni sud je Zorana Alića, Zorana Đurđevića i Tomislava Gavrića osudio zbog nečovečnog postupanja, narušavanja telesnog integriteta, seksualnog ponižavanja i silovanja zaštićenih svedokinja.

Gavrić i Đurđević osuđeni su na kazne zatvora od po 10 godina, dok je Alić osuđen na šestogodišnju zatvorsku kaznu.

“Ipak, za tako težak zločin kao što je ubistvo 27 romskih civila, među kojima je bilo i devetoro dece i jedna trudnica, ni jedan od pripadnika jedinice ‘Simini četnici’ nije osuđen”, saopštio je tada Fond za humanitarno pravo iz Beograda.

Zijo Ribić, koj je jedini od svoje mnogočlane familije preživeo masakr u selu Skočić kod Zvornika, rekao je da je na suđenju u Beogradu paravojnoj formaciji “Simini četnici” svedočio pod svojim imenom i prezimenom, jer je želeo da “svet čuje” njegovo svedočenje, pošto bi, da je tražio da bude zaštićen, suđenje bilo zatvoreno za javnost.

“Kada je Simo Bogdanović, taj Simo četnik, u sudnici stajao na metar-dva od mene, prošle su mi kroz glavu najružnije misli, ali sam uspio da se oduprem mržnji, iako je to čovjek koji mi je uzeo sve”, naveo je Ribić.

Dodao je da su mu “neki Srbi” pobili celu familiju, ali su mu isto tako neki Srbi pomogli da preživi.

“Nisam želio da svoju mržnju penesem na svoju djecu, jer bih bio isti kao oni koji su mi pobili porodicu. Ne mržnja, ne osveta, već oproštaj i pomirenje, ali ne smije se ni zaboraviti”, objasnio je Ribić.

Marko Milosavljević je podsetio i na slučaj ubistva američkih državljana, trojice braće Bitići, koji su likvidirani u Srbiji 1999. godine, u Petrovom Selu, nakon što su iz Prizrena od Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) spasili romsku porodicu Nikolić.

Braća Bitići su bili dobrovoljci koji su se iz SAD pridružili OVK, a po završetku rata su skinuli uniforme i uputili se ka Srbiji kako bi spasili porodicu Nikolić, koju je OVK htela da likvidira.

Oni su uhapšeni u Srbiji i zadržani u pritvoru 15 dana, nakon čega su likvidirani u bazi Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije, pod komandom Gorana Radosavljevića Gurija.

Frontmen benda Kal, muzičar Dragan Ristić rekao je da je “užasno” to što nema podataka o tome koliko Roma je stradalo tokom ratova na postjugoslovenskom prostoru devedesetih godina 20. veka.  

“A Romi su savest ove civilizacije, oni nikada nisu digli puške, već muzičke instrumente, a uvek su maltretirani i ubijani”, kazao je Ristić.

Novinar i autor dokumentarnih filmova Aleksandar Reljić rekao je da radi na filmu o stradanju Roma u sremskom selu Molovin, kada su ustaše u Drugom svetskom ratu deportovale u koncentracioni logor Jasenovac sve Rome iz tog sela, u kojem su živeli najpoznatiji romski tamburaši.

Prema njegovim rečima, u vreme tog ustaškog zločina nastala je i pesma “Ciganska je tuga pregolema”.

(Autonomija)