Priča je mogla da bude idilična. Kula je grad u Zapadnobačkom okrugu. Nalazi se na važnim putevima koji povezuju Sombor i Vrbas, a kroz samo mesto protiče Veliki bački kanal. U opštini Kula žive Srbi, Crnogorci, Rusini, Mađari i Ukrajinci. A onda je sa svih strana nagrnula varvarska naprednjačka rulja, bez stalnog mesta boravka.

U nekadašnjoj Jugoslaviji, Kula je bila idealna socijalna laboratorija oglednog bratstva i jedinstva. Svi su oni živeli, kako se tada govorilo „u ljubavi i slozi“. Iz nepoznatih razloga, broj žitelja u opštini Kula, od 2011. je u stalnom padu.

Danas je Kula simbol sukoba i borbe za građanske slobode, mesto procvata policijske paradržave, uz odsustvo mogućnosti da se bilo šta i bilo gde reši slobodnom izbornom voljom.

Na glasanju u tom gradu, koje je održano u okviru lokalnih izbora, (29. marta) odigrala se jedna od najdramatičnijih političkih borbi u novijoj istoriji Srbije. Tačno bi bilo da to nije bio sudar političkih ideja, nego divlja mafijaška najezda na jedan grad. Nastavak odsustva politike nasilnim sredstvima.

Izborni dan obeležile su tenzije, sukobi i masovne tuče na ulicama. Pravo ratno stanje u mirnoj Bačkoj. Kapuljaši su danima pre obilazili Kulu, pretili ljudima, dolazili na kućna vrata i unosili strah. Stvarana je atmosfera neizbežne pobede naprednjaka ili odmazde ako se to ne dogodi. Paralelno uz nasilnike svoj posao su radili „darodavci“. Ponižavajući pokloni podeljeni su onima koji su želeli da ih prime.

Predizborna podmićivanja sprovedena su otvoreno i bez srama. Ko je uzeo – uzeo je, Kuljani se poznaju u glavu. U najdužem danu tamo su došli odredi stranačke policije, kao dokaz odlučnosti da rezultat izbora može da bude samo jedan. Kabadahija je želeo pobedu „sa nulom“ i to je posluga morala da mu priušti.

Studenti i građani su tog 29. dana marta ipak pobedili u Kuli. Čak i pored svih legionara koji su zaposeli grad i izvršili nad njim sve okupatorske obrede.

Prema očekivanju tuđinskih snaga, naprednjaci su i pored poraza osvojili vlast. Razlika se sastojala samo u jednom mandatu, koji je „navučen“ nasilnim sabiranjem i oduzimanjem.

Taj jedan mandat doneo je sasvim novu etapu drame kod izbora za predsednika skupštine opštine Kula (juče, 5. maj ove godine). Kandidat „pobednika“ bio je izvesni Velibor Milojičić, lokalni naprednjački fanatik a nekadašnji demokrata, koga je govornica sa liste „Glas mladih opštiune Kula“ uvaljala u katran i perje. To se ovoga nije ticalo, takav je i došao na sednicu.

Na prvom glasanju Milojičić nije izabran, jer je dobio 17 glasova. Nedostajao je samo jedan. Što je značilo da je protiv njega glasao i jedan naprednjak.

Po poslovniku, glasanje je završeno, ali po pravilima gomile nije. U salu je ušla policija, stvorila se gužva i pometnja. Nešto je poremetilo savršen plan. Tragalo se za članom sekte koji se presaldumio i izdao huljinu stvar. Nije bilo drugog izlaza, nego da se glasanje ponovi. Pre toga svi radikali su bili podvrgnuti partijskoj i policijskoj istrazi i alko testovima. Onaj što je preleteo – morao je da se vrati, bez javnog saznanja da je uhvaćen u pokušaju bekstva. Na novom, kontrolisanom glasanju, Milojičić je dobio taj glas koji mu je falio. I koji je morao da dobije na bilo koji način.

Šta nam sve ovo kazuje? Pre svega, da su izbori u Srbiji besmisleni. Besciljnost izbora je višestruko dokazana, u svim slučajevim, bez izuzetka. Zabluda je da će na republičkom nivou biti drugačije, sada kada je naprednjački režim pri spontanom slomu iznutra. Taj izgledni sunovrat nosi opasnost od nemilosrdnih udara, kako bi se pokazala snaga agonije. A to znači, upotebiće svu moguću silu i sve oblike razbojništa da ne izgube izbore. Da niko ne sazna da su ih izgubili i da ne odu ako ih izgube.

Ne znam hoće li demokratska Srbija imati snage i uma da se tome odupre. U ovom času izgleda da ništa od toga nema. Niko se ozbiljnio ne sprema na takav ishod. Ovdašnji „politički analitičari“ neprirodnim salonskim gardom obraćaju se građanima kao da živimo u civilizovanoj državi, uz spekulativne (zamišljene) statističke parametre koji ostaju bez značaja.

Po načinu vladanja koje uporno trpi nad sobom, Srbija se vratila u vreme varvarstva i kozačkih zakona. Umesto akcije za spas, čekamo da se ova lešina od režima obruši od sebe i svoje truleži i propadne negde gde nema ljudi. Čak i pred tim lomom i tupavim nasilnicima koji seire nad nama, prestali smo da se opiremo. Držimo pognute glave i čekamo da tako mrtvi dođu po nas.

(N1/foto: Autonomija)