sreda, 2. novembar 2022.

Posle Osijeka ponovo pred javnošću, na književnoj večeri. Vladimir Gvozden me je propitkivao o romanu Neoplanta ili obećana zemlja i o drgim mojim romanima, zatim i o mom odnosu prema Novom Sadu. Došli su i neki znanci, razgovor je tekao u dobroj atmosferi, i veče sam završio s ovom „novosadskom” pričom. Podsećao sam prisutne na okolnosti otvaranja kafea Dornštedter 1911. godine. U to vreme je pokrenut i tramvajski saobraćaj, i tadašnji gradonačelnik je u svom svečanom govoru najavio da ćemo stići i prestići Budimpeštu. Gospodin Dornštedter je iz Slovačke dospeo u ovaj grad. U Beču je video čudesne kafe-poslastičarnice, i odlučio da i sam otvori jednu sličnu onim bečkim. Zašto ne bi Novi Sad po nečemu ličio na Beč? O njegovoj ulozi i njegovom mestu pisao sam u svom romanu Neoplanta, ili obećana zemlja. I o njenom nazivu! Istorija naziva kafe-poslastičarnice Dornštedter ujedno je i kratka istorija Novog Sada. Kafe je pre i posle Prvog svetskog rata bio omiljeno sastajalište novosadskog građanstva. Razlika je bila u tome da su ga do 1918. godine posećivali mađarski oficiri, a posle 1918. jugoslovenski oficiri. Vlasnik je skinuo sa zida fotografiju Franca Jozefa i na njegovo mesto okačio portret Petra Karađorđevića. U proleće 1941. ušla je mađarska vojska, gospodin Dornštedter je okačio fotografiju Mikloša Hortija. Kafe je sve do 1945. radio pod imenom Dornštedter, ali potom vlasnik nije bio u prilici da okači fotografiju maršala Tita, jer je osuđen na smrt kao kolaborant. Kako je glasila optužba? To što su i mađarski oficiri bili njegovi stalni gosti, okvalifikovano je kao saradnja s okupatorom. Gradski oci su posle dugih i temeljitih promišljanja odlučili da se kafe više ne može zvati Dornštedter. Evo tu je naš grad-pobratim, a to je – Moskva! Pa je sve do 1948. godine radio pod imenom Moskva, kad je po odlukama Informbiroa Jugoslavija izopštena iz bratske zajednice socijalističkih država a Tito nazvan besnim psetom kapitalizma. Gradski oci su se ponovo zabrinuli, jer se postavilo pitanje, ko je tada bio onaj sumnjivi elemenat koji je poslastičarnicu krstio imenom Moskve. Tako dalje ne može! Tu je pravi grad-pobratim, Zagreb! I ovaj gradski kafe je nosio taj naziv sve do rasplamsavanja srpsko-hrvatskog rata. Tada su gradski oci, preneraženi, i sa indignacijom!) promenili njegovu firmu i izabrali Atinu, u nadi da je pravoslavlje večno i nikad više neće biti potrebe promene naziva kafea. Zatim sam ovako nastavio priču pred publikom. Ovih dana sanjao sam Dornštedtera. Dobio je novo ime! Od sad će se zvati Moskva. Publika je znala o čemu je reč.

petak, 4. novembar 2022.

Juval Noa Harari, istoričar svetskog glasa, smatra smešnim ideje Viktora Orbana koje se odnose na zatvaranje kapija pred imigrantima, piše na sajtu Mandiner. „Ako si protiv stvari koje dolaze spolja, da li si onda protivan i hrišćanstvu? Hrišćanstvo nije nastalo u Mađarskoj, nego na Bliskom Istoku, primetio je Harari i nastavio: „Biblija koju gospodin Orban toliko voli, nije napisana u Mađarskoj, nije napisana u Budimpešti, niti na mađarskom jeziku. Pisali su je na hebrejskom i grčkom Jevreji koji su živeli na Bliskom Istoku. Zar Viktor Orban hoće da se oslobodi Biblije?”

subota, 5. novembar 2022.

Čitajući jednu Dekartovu rečenicu, klimnem glavom, i u tom trenutku obuzme me neko osećanje da sam zalutao na rđav put. Francuski filozof je, naime, ustvrdio da po pitanju istine većina glasova ništa ne vredi, jer je „mnogo verovatnije da je na istinu naišao jedan čovek, a ne čitav narod.” Među najgorkija iskustva mog života spada i to što sam bezbroj puta bio svedok zabrinjavajućih zabluda većine i po život opasnih laži masa. Pokušao sam da jednostavno ne primim to k znanju, kako ne bih izneverio svoju demokratsku hijerarhiju vrednosti. Nažalost, demokratski izabrane vođe počinjavaju iste one gadosti koje praktikuju i diktatori. Samo jedne nazivaju diktatorima, a druge demokratski izabranim autokratama. Da li je greška u meni? Da li sam postao malodušan? Ili je reč o tome, o čemu govori jedan Čehovljev literarni junak u jednom njegovom kratkom romanu? „… ranije sam mrzeo nasilje i samovolju, kao da su samo oni krivi, a ne i mi ostali, svi koji ne umemo da vaspitavamo jedni druge.” Borim se sa samim sobom kako se ne bih razočarao i u narod.

nedelja, 4. novembar 2022.

U svom „pozdravnom govoru” povodom 4. novembra, Dana nacionalnog jedinstva, predsednik Vladimir Putin je upozorio da su teritorije nekih zemalja, među njima Poljske, Mađarske i Rumunije, silom priključene Ukrajini. Neka Ukrajinci porazmisle o tome. Na to su reagovale Poljska i Rumunija. Energično su protestovale i vrlo jasno potvrdile da poštuju teritorijalni integritet Ukrajine. Mađarska vlada za sad nije reagovala. Izuzetno osetljivo pokretanje ovog pitanja od strane predsednika Putina, pobuđuje strasti koje vode do evropskog rata. Jao, samo da ne budemo ponovo pljačkaši leševa, strvoderi, najprljavija nacija, kako je Pal Teleki upozoravao Mađare.

utorak, 15. novembar 2022.

Sinoć je televizija ATV prekinula svoj program i pozivajući se na medije, saopštila da su na gradić Przedovov pale dve rakete i da su dve osobe poginule. Prve vesti su intonirane tako kao da je Rusija napala jednu zemlju članicu NATO pakta. Prema članu 5 tog pakta sve zemlje članice NATO-a dužne su da stanu u odbranu napadnute članice. Rusi protestuju, kažu da nisu oni ispalili te dve rakete, i da se radi o provokaciji. Moguće je, ali Rusima više niko ne veruje, čak i ako govore istinu. Gledam druge televizije. ATV je prilično suzdržana, HRT (hrvatska državna televizija) kao i srpska privatna televizija N1 objavljuju i detalje. Letonci i Estonci su odlučni. Zaseda poljska vlada. Jans Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, saopštava da s puno pažnje prate razvoj događaja i da države-članice usklađuju svoje stavove. Mislim da celi svet u napetoj tišini i veoma uznemiren čeka nove informacije. Preživeo sam nekoliko godina i meseci pod teškim ratnim uslovima. U devedesetim godinama u Vojvodini nije bilo rata, već samo ratne atmosfere, u kojoj sam prvi put osetio, u Evropi danas već sveprisutni populizam i autokratiju. Moja knjiga Wittgensteinov razboj govori o ovim izdancima, koji su se do danas u postsocijalističkim zemljama redom rascvetali. Tada sam to shvatio samo kao specifičnu srpsku pojavu. Zatim su usledili vazdušni udari NATO-a, i tada sam već u knjizi Exterritorium, predočavao mehanizam populističkih ideala i autokratskog režima. Sa Anikom sam sjurio sa sedmog sprata dole na ulicu, gde je masa srdito negodovala protiv akcija NATO-alijanse. O Miloševiću je duboko ćutala. Nisam neki obožavalac NATO-a, ali mislim da oni koji ćute o Miloševićevim kosovskim gresima, najbolje će učiniti ako budu ćutali i o NATO-gresima. Od tada se svet oko mene nije promenio. Mase psuju NATO i ćute o Miloševiću. Sad već ne priželjkujem ništa više već samo to da televizija ne prekine svoj redovni program.

petak, 18. novembar 2022.

U Ukrajini je pao prvi sneg. Nekih deset miliona ljudi je ostalo bez struje, jer Rusi raketama atakuju na elektrocentrale.
Preostalo je svega još nekoliko dana da se nađe neki privremeni kompromis u srpsko-kosovskom konfliktu. I dalje ne verujem da će još u ovom desetleću postojati trajnije rešenje, ali ne isključujem ni prelazno gašenje požara. Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, je sinoć na televiziji N1 primetio da Albanci na jugu Srbije traže ista ona prava koja zahtevaju Srbi na severnom delu Kosova. Ovim se situacija dodatno komplikuje. Prema srpskim političarima srpski zakon o manjinama može da bude uzor za celu Evropu. I mađarska vlada hvali ovaj zakon, i smatra da je bolji od manjinskih zakona mnogih zemalja članica Evropske unije. Savez vojvođanskih Mađara je takođe zadovoljan. Naposletku se postavlja pitanje zbog čega kosovski Srbi ne traže ista ona prava s kojima raspolažu vojvođanski Mađari (Hrvati, Rusini, Slovaci, Rumuni). Nije se to desilo, nego bi srbijanski Albanci voleli da žive s pravima kosovskih Srba.

nedelja, 20. novembar 2022.

Još da mi neko kaže da fudbal nije politika! Viktor Orban je odao ko će u Kataru da pobedi u finalu Svetskog prvenstva u fudbalu. Srbija.

Preveo Arpad Vicko