Skip to main content

LASLO VEGEL: Poslušni buntovnici

Autonomija 01. avg 2023.
5 min čitanja

Fragmenti iz dnevničkih beleški: Dekorativni element pročelja demokratije

sreda, 14. jun 2023.

Sad mi se čini da je to bilo veoma davno, 2019. godine, ili sasvim precizno, 12. jula 2019. na Domboš-festu, prilikom promocije moje knjige Nesahranjena prošlost, citirajući završno poglavlje romana, i ukazujući na značaj etosa negiranja, nijekanja, rekao sam da bismo u našim delima morali ponovo naučiti da kažemo NE, jer u ovom sve grubljem autokratskom svetu naš duh, nažalost, postaje sve više „plišani” i još uvek se ponašamo kao da smo deca „plišanih revolucija”. Ne primećujemo, ili nećemo da primetimo, da se sudbina sveta našla na krivom putu. Kucaju nam na vrata takva vremena iz kojih je odstranjena stvarnost, stupili smo u doba savršene potčinjenosti, u duševnim gasnim komorama ugušene su utopije, revolucije su disidirale, književnost je ponovo tiha, ponovo su raspisane poternice za nesahranjenim prošlostima, krajnje je vreme da se kaže ne, ne i ne, u nadi da ova pripovest neće ovako da se završi.

četvrtak, 15. jun 2023.

Poslepodne, u polusnu, na kratko gledam na televiziji direktni prenos iz Narodne skupštine. U pravu su oi koji tvrde da je to potpuno gubljenje vremena. Balint Pastor, predstavnik Saveza vojvođanskih Mađara s oduševljenjem je podržao politiku vlade Ane Brnabić, a naročito ministra za unutrašnje poslove Bratislava Gašića. To i nije bilo neočekivano, s obzirom na to da je Savez vojvođanskih Mađara organizovano slao svoje pristalice u Beograd, na miting podrške politici Aleksandra Vučića. Predstavnici vladajućih stranaka žestoko su kritikovali opozicione poslanike, naročito onu politiku koju su vodili od 2000. do 2010. godine. Predočavali su apokaliptične slike Srbije ako bi se opozicija dokopala vlasti. Zavladala bi neopisiva beda, siromaštvo, bezakonje. Tvrdili su da je sad sve u redu, da sistem dobro funkcioniše, niko ne može biti pozvan na odgovornost, narod je srećan. S druge strane, opozicioni poslanici žestoko kritikuju sadašnju politiku vlade. Lažete, lažete, orilo se i s jedne, i s druge strane. U parlamentu se stranke nadgornjavaju, dok se pod našim nogama trese zemlja. Ne znam kako da nazovem ovu situaciju. Krizna? Uobičajena? Mučna?
To je ono što je vidljivo, dok se u svetu odvijaju vrlo ozbiljne promene. Potamnelo je lice ovog razdoblja, forme življenja, ideali života prolaze kroz velike transformacije, vreme juri sa nama, neznano kuda, a pritom se kod nas u parlamentu poslanici zabavljaju vređajući se međusobno. Mislim da srpski parlamentarci nemaju pojma o vremenu i o prostoru u kojem žive.

petak, 23. jun 2023.

Pisao sam već više puta o tome da pripadam proćerdanoj generaciji. I sad mislim da nas je istorija žrtvovala, kao laboratorijske miševe. Postadosmo eksperimentalni miševi kleptokapitalizma, ali ne samo mi, rođeni u četrdesetim godinama, već i oni koji su se rodili deceniju-dve kasnije. Proćerdana generacija je, međutim, profućkala porodično nasleđe, jer je pre nas bila jedna generacija koja je u zrelo doba kročila u socijalizam, sklapajući sramne kompromise sa njim, ali je pri tom nešto i stvorila. Potom je usledila moja, i od moje mlađa generacija, koja je proćerdala sve što su njihovi očevi stvorili po cenu velikih poniženja. Mi smo ti koji su zaslepljeni idealima slobode, pristali da se javna dobra nađu u rukama nove kleptokapitalističke klase. Nismo kročili u liberalni kapitalizam, već u nakazni izrod izopačenog socijalizma. To se ne odnosi samo na Srbiju, već na celu istočno-srednju Evropu.

subota, 24. jun 2023.

Sve sam očekivao, ali ovo ne. Jevgenij Prigožin, vođa plaćeničke vojske Vagner, sinoć je rekao da treba naučiti redu rusko ministarstvo odbrane, i zato će sa svojim vojnicima s oružjem ustati protiv ministra Šojgua. Nešto se dešava u Rusiji, pristižu vesti da su u većem broju velikih ruskih gradova na ulice izašla borbena vozila, a u državnim organima zavedeno je vanredno stanje. Pripadnici grupacije Vagner krenuli put Moskve. Vladimir Putin ih je optužio za veleizdaju rekavši da su vagnerovci naumili da zabiju nož u leđa države i da dovedu Rusiju u smrtnu opasnost. Video-snimci dokazuju da je u Rostovu došlo do okršaja između pripadnika grupe Vagner i snaga ruske vlade. Naravno, ovi događaji imaju svoje predistorije. Prigožin već mesecima kritikuje korumpirani ruski vojni vrh. Nedavno je govorio i o tome da je Rusija lagala u vezi sa čitavim ovim ratom. Izjavio je da Ukrajina nije nameravala da uz podršku NATO-bloka napadne Rusiju. Pojavila su se borbena vozila i u centru Moskve. Vladine zgrade su pod zaštitom oružanih snaga. Otkazane su sve manifestacije na otvorenim prostorima, preduzete su antiterorističke mere, Nacionalna garda je izašla na ulice. Istovremeno, prema izveštaju Stiva Rozenberga, moskovskog dopisnika BBC-a, atmosfera u glavnom gradu Rusije je opuštena, šetajući se moskovskim ulicama za sad se ne čini da Rusija tone u građanski rat, ljudi su mirni i opušteni. Ekspert za Rusiju Jan Garnet je za Politikon izjavio: „Prigožin je bacio kocku i sad će država da se pobrine za njega.” Kako? Krvavim obračunom? Nije isključeno, samo što bi Putinu u ovom trenutku to bilo najmanje potrebno, jer bi time posejao seme jedne buduće pobune. Patriotskim kompromisom? To bi u sadašnjoj ruskoj situaciji bilo racionalno, ali bi umnogome naškodilo Putinovoj harizmi. Za sada čitam samo o tome da su Vagnerovi plaćenici uništili jedno tuce ruskih helikoptera. Ili je i to lažna vest?

sreda, 28. jun 2023.

S pravom je Adorno upozorio da moramo biti oprezni u „radu na prošlosti”. Rad na prošlosti ne znači uvek da se prošlost ozbiljno obrađuje, da bi se iz njenog začaranog kruga moglo izaći zahvaljujući izoštrenoj svesti. Naprotiv, postoji želja da se podvuče crta, da se prošlost po mogućstvu izbriše iz sećanja. Istina je i to, doduše, da je kod nas i rad na prošlosti u početnoj fazi, ili se crta podvlači da bi je izbrisali iz sećanja. Svedok sam rata protiv sećanja. Nejasna sećanja karakterišu i komentare o Kosovu. Čak se i opozicioni političari plaše, ili neće da se prisete šta se sve dešavalo na Kosovu za nešto više od poslednjih sto godina. Ili baš u bliskoj prošlosti, recimo, 1989. godine. Ideju nezavisnog Kosova pripremili su oni koji su (kosovski) Gordijev čvor pokušali mačem da preseku. Kosovo je, međutim, samo fragment u haosu ideja ovog doba. Nerazrešivo kosovsko pitanje i ukrajinski rat ovih meseci i godina prikrivaju one neofašističke trendove koji tinjaju u celoj Evropi, a naročito u srednje-istočnoj Evropi i na Balkanu. Adorno je blagovremeno, dakle, još 1960. godine upozoravao na žilavost nacional-socijalizma. Oživljavanje nacionalsocijalizma u demokratiji – pisao je Adorno u znamenitoj studiji pod nalovom Šta znači: rad na prošlosti – potencijalno je veća pretnja od daljeg života fašističkih tendencija protiv demokratije. Na kraju je postavio preciznu epikrizu: „Rad na prošlosti bio bi uspešan tek kada bi se otklonili uzroci prošlog. Samo zbog toga što uzroci i dalje postoje, uticaj prošlog traje i danas”.

četvrtak, 29. jun 2023.

Čitam u budimpeštanskom časopisu Mult eš Jeve da je svojevremeno filozof Mihalj Vajda posetio Đerđa Lukača. Ušavši u stan, mađarski filozof ga je pozdravio ovim rečima: „Vajda, u poslednje vreme sve više sam skon mišljenju da ste vi u pravu”. „U čemu to, druže Lukač?”, pita ga Mihalj Vajda. „Pa u tome da je sve ovo jedan ćorsokak”. „Dobro što ste konačno uvideli.” „Ništa strašno – nastavio je Lukač. – Posle 400 godina ponovo ćemo započeti.” Ne zanima me toliko priznavanje ćorsokaka, već to da bi trebalo još 400 godina čekati socijalizam. Može mirno da odahne nova plišana vladajuća klasa ukoliko ova pretpostavka ima neku osnovu.

nedelja, 2. jul 2023.

U Okovanom Prometeju postoji jedna zanimljiva digresija. Prometej ovako razmišlja: „Ako presna sila ne pomaže, možda bismo varkom mogli pobediti moćnike”. U posedu višedecenijskih iskustava uviđam: ova strategija je u diktaturi bezizgledna, kao što je Česlav Miloš pisao u svojoj i danas podsticajnoj knjizi Zarobljeni um: onaj ko drugačije misli – ako hoće da preživi i da ostane na sceni – u najboljem slučaju može da bude beznadežni ketman. Ili marginalni, na zaborav osuđeni pisac ili umetnik. Nažalost, diktaturu nije moguće svrgnuti mirnim putem, u najboljem slučaju možemo pripomoći da se ona iznutra uruši. Ili se raspadne ako diktator umre. Ovim ni najmanje ne bih potcenio protagoniste plišanih revolucija, reč je samo o tome da ne verujem u njenu romantičnu auru. Razmislimo o tome, zašto smo plišano dospeli tamo gde nismo nameravali. Još je misterioznije pitanje, kakva varka omogućava autokratskim sistemima koji su usledili posle plišane revolucije, da budu popustljiviji od diktatura, jer gleda kroz prste na aktivnosti „poslušnog buntovnika”. Bolje reći, ne samo da gleda kroz prste već je i zadovoljan kad se sa dna institucija sistema povremeno pojave poslušni buntovnici, koji na nivou detalja izražavaju svoje negodovanje, ali u globalu priznaju zasluge vladajuće elite i osuđuju, prozivaju i kude disidente kritičare režima. Poslušni buntovnik je zaista dekorativni element pročelja demokratije. Da – pročelje plišane revolucije deluje privlačno.

Preveo: Arpad Vicko