Skip to main content

Laslo Vegel: Pesnicom protiv Šodroša

Autori 16. avg 2022.
6 min čitanja

- fragmenti iz dnevničkih beleški -

sreda, 15. jun 2022.

Čini se da predsednik Vučić ne sme da donese odluku po pitanju sankcija. Prema raspoloženju javnosti, usudio bih se reći da se Vučić on i ne boji toliko Putina, već srbijanskog javnog mnjenja. Podrška Putinu sve je izrazitija, doduše, to nam nameću mediji pod Vučićevom kontrolom. Posle Olafa Šolca u poseti Beogradu našao se i austrijski predsednik Aleksander Van der Bellen – obojica su podsetila Vučića da kao kandidat za člana Evropske unije, i Srbija mora da uvede sankcije protiv Rusije, ali neko ubrzano pristupanje uniji niko nije obećao. Nije ni mogao obećati, jer Srbija tek brzinom puža napreduje putem ka evropskim integracijama. Evroskepticizam sve više uzima maha s argumentom da Evropska unija ne pruža Srbiji dovoljnu podršku. Već od početka idemo krivim putem ako stalno hoćemo od Evropske unije da dobijemo nešto. Istina je, da je Evropska unija naš najdarežljiviji sponzor, ali evroskepticima to nije dovoljno. Čini mi se da se udaljavamo od evropskih integracija. Ako sankcije ne budu uvedene, Srbija će zaostati najmanje deset godina.

subota, 18. jun 2022.

Mnogi moji stari prijatelji, poznanici, povlače se u duboko ćutanje i tiho se prilagođavaju režimu koji više nije predmet njihove kritike, ali se ne odriču ni svoje duhovne atitude. Bilo ko može da se predstavi kao konzervativac, socijaldemokrata ili neoliberal, a i kao staromodni liberal (ako uopšte još i ima liberala), levičar, desničar, dakle, može da bude bilo kakvog svetonazora. Sve to nije bitno, važno je samo to da ne kritikuje postojeću strukturu vlasti. Za separatni mir sklopljen sa autokratskim sistemom ne treba ni platiti neku veliku cenu, u tome se i razlikuje Vučićev sistem od Miloševićevog. Milošević je prinudio inteligenciju, pisce i umetnike da biraju: ko nije bio sa njim, taj je bio protiv njega. Sad se stvar preokrenula: Saputnici režima prepuštaju se njegovoj matici koja nema alternativu. Nose ih glavni tokovi, pretpostavljam, jer i ne pomišljam da ih izjednačim sa fanatičnim pristalicama predsednika Vučića. Vučićev pihtijasti režim čini i javni život pihtijastim. Pihtijasta atmosfera sve preliva, sve zagušuje. Bojim se da je u duhovnom životu rezignacija postala šik, u književnim delima prevladao je nekakav šaljivi pesimizam, a u privrednom životu bučni fatalizam. U prodavnicama svi zapomažu, svako se žali svom komšiji, a naposletku Vučić pobeđuje na izborima. Ponekad pomišljam da bi moglo da bude i gore.

nedelja, 19. jun 2022.

U jučerašnjem Danasu reditelj Andraš Urban govori o tome da je Neoplanta, Sterijinom nagradom ovenčana predstava, iako je s uspehom igrana u čitavom regionu, a i kod kuće uvek pred punim gledalištem – spuštena u bunker. Tačno rečeno, „bunkerisana” je, i niko nije pitao – zašto? I Urbanu je to sasvim neobjašnjivo. S druge strane, međutim, može samo da nas obraduje vest, da je na predlog berlinskog Adenauer Stiftunga na molbu odgovarajuće komisije Evropske prestonice kulture, predstava biti obnovljena. Ne verujem da će dugo ostati na repertoaru, jednog dana će lepo, u tišini, skinuti, ni ja neću saznati, kad i zašto. Ni Urban nije razumeo zašto je spuštena u bunker, ni mene niko nije o tome obavestio, i to je urađeno kradom, ispod žita, kao i sve drugo u ovom društvu. Kradom osećamo, kradom razmišljamo, kradom umetničarimo.

nedelja, 26. jun, 2022.

U novosadskoj osnovnoj školi Vasa Stajić, na završnoj priredbi učenika četvrtih razreda, deca su radosno đuskala i pevala pesmu Mirka Pejčina, turbo-folk pevača, autora brojnih pesama punih govora mržnje. Na priredbi je s decom zajedno plesao i razredni učitelj. Pesme koje su slavile Ratka Mladića i Radovana Karadžića bile su veoma popularne u devedesetim godinama, i srpski političari su je rado pevali još i 2021. godine. Tako, na primer, u avgustu 2021. na svečanosti povodom „Kočićevih dana” Aleksandar Vulin, sadašnji ministar za unutrašnje poslove zajedno sa Miloradom Dodikom, pevali su jednu Pejčinovu kreaciju:
Pevaj, Srbijo. Gradski sekretarijat za obrazovanje je u jednom prigodnom saopšgtenju osudio nemili događaj, i okrivio opoziciju jer je preuveličala značaj te školske priredbe, i nije uzela u obzir da Novi Sad više nije onaj stari. Danas priređujem koncerte jednog Betovena! Deca i ne znaju zašto su izabrala baš ovu pesmu, možda su je čuli od roditelja, objašnjavaju nadležni koji prebacuju odgovornost na roditelje. Rado zaboravljaju da kod kuće roditelji govore o tome da se bivšim ratnim zločincima dodeljuju sve veća društvena priznanja, da se njihovi „memoari” objavljuju o trošku vlade i da sve veću ulogu igraju ponovo propagandisti ratnih vremena. Možda su deca nedužna, ali trenutno vodeća politička elita sigurno nije.

četvrtak, 7. jul 2022.

Danas počinje Exit. U devedesetim godinama bio je opozicijskog karaktera. Članovi Socijalističke partije Srbije i članovi Šešeljeve partije nisu sa njim bili oduševljeni. Posle pada Miloševića i Demokratska stranka Srbije često je negodovala. Od tada je mnogo vode proteklo Dunavom! Festival se pripitomio. Ništa neobično, i veći deo inteligencija odabrao je ovaj put. I mase su se pomirile sa svojom sudbinom. Festival su izdašno potpomogle i republika, pokrajina i grad, pa Exit gubi svoj opozicioni karakter. Od festivala koji uživa u novcu poreskih obveznika, ne malo koristi imaju ugostitelji i vlasnici hotela. Najjeftinije noćenje je oko 100 evra, a tek nešto bolje uređeni i opremljeni hoteli se ne libe da naplate i 300 evra. Lice grada se na nekoliko dana sasvim promeni. Možda je i toliko dovoljno. A o tome niko neće da zna da je s nekim jednim tajanstvenim objašnjenjem otkazan nastup ukrajinskog ansambla Kaluš Orhestra, ovogodišnjeg pobednika Evrovizije. Organizatori dobro znaju da se većina stanovništva svrstava iza Putina. Grad, inače, na neobičan način pozdravlja goste. Na putevima koji vode do Exita, iscrtani su na mostovima, na trotoarima na dunavskom keju u starom gradskom jezgru, simboli ruske agresije, slovo „Z”. Počinioci su nepoznati i takvi će i ostati. Sva je prilika da će danas pre podne vredni radnici gradskih komunalnih preduzeća izbrisati ove simbole. To i ne košta mnogo, natpisi i simboli mogu se sakriti, ali ne i činjenice, istine. Ovako se batrgamo prema Evropskoj uniji.

subota, 9. jul 2022.

Spremni smo da budemo deo nove vlade, izjavio je Ištvan Pastor dnevnom listu Politika. Savez vojvođanskih Mađara je zadovoljan, smatra da Vučićevi vijugavi putevi vode do zajednice. Ištvan Pastor je najavio spoljnopolitički program Saveza vojvođanskih Mađara, i ako sam dobro razumeo, zato što se slaže sa predsednikom Vučićem. A o tome, u čemu se slažu – o tome nema informacija. Sankcije? Da ili ne? Evropska unija? Da ili ne? Ili i Evropska unija, i Putin? Postoji li mogućnost za to? Da ili ne? To nije poznato, mada je moguće da je članstvo Saveza vojvođanskih Mađara obavešteno pre nego što je predsednik stranke objavio da će uzeti učešća u novoj vladi. Već osećam nezadovoljstvo. Biće mađarskih državnih sekretara! Stranka je na dobrom putu! U redu, svaki čovek otkriva svoju partiju i program. Ko sam ja, da ih skrećem s njihovog puta? Ne, za to nemam ni snage, ni prava, ali mi je još prestalo toliko snage da, skromno, prihvatim odgovor Šandora Maraija. Kakav put vodi ka zajednici, postavio je pitanje u svojoj knjizi Zapadna patrola. Ozbiljno uzimam njegov odgovor: „Verujem, kao što svi putevi vode ka moru, svi pujtevi vode ka njoj, treba samo ići pravo. Negde se završava obala samoće i počinje more”. Samo pravo, a ne vijugavo! Krenimo pravo prema Evropskoj uniji, a ne preko Moskve – vijugavo.

subota, 16. jul 2022.

Mađarski premijer Viktor Orban u već ustaljenoj programskoj šemi petkom se obraća stanovništvu preko prvog programa Mađarskog radija. Juče je izjavio sledeće: „Sankcije uperene protiv Rusije mogu upropastiti evropsku ekonomiju, ako ih ne preispitamo ili ako ih ne izbrišemo”. Nije izostao odgovor Ukrajine. Predsednik mađarske vlade ne može da traži ukidanje sankcija kad ruska vojska hladnokrvno masakrira ukrajinsku decu u Viniciji” – replicirao je Oleh Nikolenko, portparol ukrajinskog ministarstva za spoljne poslove.

četvrtak, 21. jul 2022.

Gledam u večernjem televizijskom Dnevniku rusko raketiranje ukrajinskih stambenih naselja. U jednom pogođenom stanu jedan muškarac je postao žrtva vatre, vidimo i njegovu ženu ophrvanu u grčevima plača. Posle ovih scena razumljivo je duševno stanje onih koji odbijaju da gledaju emisije vesti. Shvatam njihov prigušeni bes, očaj i nemoć. Svet oko mene postaje sve grublji. Brutalnost se brže širi od kovid-virusa. Danas su se u Novom Sadu desile takve scene koje nisu smele da se dogode. U Kulturnoj prestonici Evrope ljudi iz obezbeđenja jedne privatne firme, na brutalan način napali građane koji su ispred zdanja Skupštine Vojvodine demonstrirali protiv donošenja urbanističkog plana Novog Sada. Demonstrirati jeste ustavno pravo. Bezbednjaci u belim majicama brutalno su nasrnuli na masu demonstranata, obarali su ljude na zemlju, kleknuli im na vrat ili glavu, pesnicom su ih udarali. To bi zaslužilo osudu čak i ako bi plan bio u svakom pogledu odličan. Bojim se, međutim, da je taj plan vrlo diskutabilan. A da nešto ipak nije u redu s ovim urbanističkim planom, pokazuje i okolnost da je peticiju za očuvanjde Šodroša potpisalo više od dvanaest hiljada građana.U tom slučaju ne bi preostalo ništa drugo no da gradonačelnik inicra dijalog sa svojim nezadovoljnim sugrađanima. To bi bilo potrebno već i zbog toga, jer dok širom sveta „zelenim programima” pokušavaju da spreče ekološku katastrofu, Novi Sad ne može da se pohvali time da to uzima ozbiljno za ozbiljno.

Preveo Arpad Vicko