Skip to main content

LASLO VEGEL: Kraj jednog razdoblja u kojem smo živeli od 1989.

Autori 01. apr 2022.
5 min čitanja

Fragmenti iz dnevničkih beleški: Invazija na Ukrajinu je samo prvi čin

četvrtak, 17. februar 2022.

Predsesnik Republike Aleksandar Vučić, povodom Dana državnosti odlikovao je Ištvana Pastora, predsednika Skupštine autonomne pokrajine Vojvodine, lidera Saveza vojvođanskih Mađara, Sretenjskim ordenom prvog stepena. Pored Pastora odlikovani su Sretenjskim ordenom prvog stepena i predsednik Angole Žoao Manuel Gonsalveš Lorenso, predsednica Skupštine Republike Srpske, Željka Cvijanović, član Skupštine Crne Gore, Milan Knežević, Srpsko narodno pozorištre, Srpsko lekarsko društvo, filmski glumac Džoni Dep, pesnik Gojko Đogo, i više nacionalno osećajnih pisaca, umetnika, naučnika. (…)

petak, 18. februar 2022.

Napolju je izmereno nekih petnaest stepeni celzijusovih, kao da je proleće. Konačno sam se probudio u pravo vreme, i vredelo je, dočekalo me je predivno sunčano jutro. Jedino ne valja to što su ujutro stanovi hladni, gradska toplana štedi gas. A i inače, ova zima prolazi u znaku Velike Štednje. Posle 3. aprila, parlamentarnih i predsedničkih izbora, može se očekivati i pojava Velike Inflacije. Već sad iz dana u dan rastu cene namirnica, bojim se da će posle izbora cene eksplodirati. Predsednik Vučić umiruje stanovništvo. Aludirajući na izbijanje rusko-ukrajinskog rata, saopštava da je država obezbedila dovoljne količine soli, pasulja i bibera. A i mesa ima, kao i brašna, ne treba da brinemo nećemo umreti od gladi. Ima i natankovanog goriva, dovoljno za čak mesec dana. Nažalost, gasa smo uspeli da uštedimo samo za dve nedelje.

nedelja, 20. februar 2022.

(…) Provincijalizam svuda diže glavu, i u glavnom gradu, i u unutrašnjosti. U glavnom gradu je „samo” duhovna zaraza, dok je u unutrašnjosti metilj opasan po život. Što je najgore, čovek je sklon da se lako navikne na njega. Koliko god da zvuči protivrečno, čini mi se da Fejsbuk globalizuje provincijalizam. Ili kako je pre nekoliko nedelja Teofil Pančić zaključio na portalu autonomija.info: demokratizovao je budalaštinu, naročito u poslednje vreme kad su se pojavili profesionalni metiljavci koji ne obznanjuju sopstvene principe da bi i drugi učili od njih, već u punoj meri svesni svog značaja oni su zamozadovoljne karakterne ubice. Upoznajem Herostrate globalizma. U novije vreme im se pridružuju i partijski vojnici koji zvaničnu, provladinu ideologiju koriste kao bodež. Naravno, pod plaštom objektivnosti nastupa i ozračje „lepoduha”. Dajem za pravo Gaboru Čordašu, od ovakvih je najbolje odmah zbrisati.

utorak, 22. februar 2022.

Oko podne Anika mi saopštava vest da je izbio rusko-ukrajinski rat. Prebiram među informativnim portalima i čitam: Vladimir Putin, ruski predsednik, u ponedeljek kasno uveče objavio je nezavisnost istočno-ukrajinskih, separatističkih, donjeckih i luhanskih „narodnih republika”. Umirujem sebe: to još nije rat. Nema još ratnih dejstava, razmišljam. Možda su eksperti u pravu, a CIA pogrešila? Biće i ratnih dejstava, saopštava Anika. Ovo je početak rata. Nedugo potom čitam da je Putin dao uputstva komandantima ruske vojske da kao mirotvorne snage, zaposednu „nezasvisne prostore”. Stvar se, dakle, našla u zonama krajnje ozbiljnosti. Prema Putinovom tumačenju, Ukrajina je Lenjinova izmišljotina. (…) Vučić je u Monaku, zabrinut. Boji se da će se Srbija naći pod ogromnim pritiscima. Njegova zabrinutost nije bez osnova, jer će u buduće biti veoma teško voditi politiku „klackalice”. Moraće da se opredeli: ili Evropska unija, ili Rusija. Istok ili Zapad? Omiljeni gost u Mađarskoj, Emir Kusturica, veliki balkanofil, tačno zna gde mu je mesto. Kod njega nema klackalice. Ruski ministar odbrane je objavio, da će Kusturica biti glavni direktor Centralnog pozorišta ruske armije i da je slavni režiser ponudu sa zadovoljstvom prihvatio. I Viktor Orban je dao izjavu: založio se za mir, ali se čini da njegov prijatelj, Putin, ne obraća pažnju na njega.

četvrtak, 24. februar 2022.

Ujutro sa zaprepašćenjem čitam da je ruska vojska dobila naređenje da napadne Ukrajinu. Današnjim danom, dakle, počinje evropski rat. Rusi su gađali balističkim raketama ukrajinske gradove Kijev i Harkov, civili napuštaju zemlju, zapadni državnici protestuju, prete sankcijama. Sumnjam da će to zaustaviti Putina. U Ukrajini je proglašeno vanredno stanje. Prema ruskoj propagandi u Ukrajini piruje nacionalizam, dok Ukrajinci tvrde da Rusija vodi politiku osvajačkog nacionalizma. Ne mogu zamisliti kakve će biti posledice svega onog što se sad dešava, ne samo u pogledu rusko-ukrajinskih odnosa, nego i u odnosu na čitavu Evropu. A posledica će biti, i to veoma teških. Ne verjem da pred Putinovim očima lebdi samo slika invazije na Ukrajinu. Bombarduje Ukrajinu, a upozorava Evropu. Putinova politika daje naslutiti neprikrivenu globalnu, geopolitičku strategiju. Ne zahteva samo to, da Ukrajina ne bude članica NATO-saveza, nego i to da se NATO povuče i iz Istočno-srednje Evrope, što znači i iz Mađarske. To će još neko vreme pričekati, ali Putin je svoju nameru nedvosmisleno naznačio u svom pismu američkom predsedniku Bajdenu. Invazija na Ukrajinu je samo prvi čin, nastavka će sigurno biti. Putin je tokom poslednje decenije uspostavio kontrolu nad državama članicama bivšeg Sovjetskog Saveza. Ko će da bude novi jalteški plen? Da bi i na njih proširio uticaj, nije bezuslovno neophodna i vojna okupacija.
Privlačan ruski mamac za novu kapitalističku klasu koja, za sad parazitira na nesigurnom tlu, jeste autokratski sistem. Ova dugoročna strategija se krije u pozadini kratkoročnog – pruža snažnu podršku ekstremno desničarskim strankama koje su protiv Evropske unije i ohrabruje evro-skeptične pokrete.
Monopolom na energente ucenjuje Evropu i jača svoj ekonomski uticaj. Rusija će prvo da prisvoji sav energetski sektor, a potom će korak po korak da prodre i u političku sferu. Mađarska vlada će zahvaljujući nuklearnim centralama Pakš I I Pakš II, te jeftinijem gasu ući u Putinovu zamku. Koliko vidim, vlada je svesna da se kreće prinudnim putem. U Srbiji Putin kontroliše naftnu industriju i snabdevanje gasom.

petak, 25. februar, 2022.

Sa Anikom kod lekara, zatim, u povratku, svraćamo na pijacu. Sretnemo nekoliko poznanika. Niko ne govori o ratu, ni mi ga ne pominjemo. Zavaravamo sami sebe, nadajući se, bar tako verujem, da sve to neće dugo da traje. Možda se i ja zavaravam. Strah uvek počinje smicalicama, naprosto nećemo da znamo. U prolazu, pogledom okrznem kiosk sa novinama, provladini tabloidi krupnim slovima podržavaju Ruse. Ukrajina napalaRusiju – čitam na naslovnoj strni Informera. Na provladinim televizijama, podsećanja na godišnjicu početka vazdušnih udara NATO saveza na Srbiju. U studiju ubrzo prevlada atmosfera netrpeljivosti svega što je zapadno. Srpski nacionalisti odobravaju Putinovu agresiju. Smatraju da je Putinova osveta zapadnom svetu u punoj meri opravdana.
(…) Kasno uveče, u razdoblju degenerisanih diktatura čitam Šekspirovog Ričarda Trećeg. „Odlučio sam da budem zlotvor” – izjavljuje Ričard Treći. On je načisto sa sobom, pa i kad koristi slatke, umilne reči. Ričard savršeno vlada onim rečnikom, koji koriste današnji autokrati. Pravi se kao da ne želi breme vlasti, nisam dostojan toga, kaže, dok pri tom ima samo jedan cilj – da dograbi vlast. I čim je ostvario svoj cilj, njemu je sasvim jasno šta mu je raditi: „Zadaviću svaku nadu u začetku / koja bi mogla da me ugrozi”, kaže, jer zna, sve dok je nada živa, on je u opasnosti. Naposletku mu je nada došla glave. „Konja! Konja! Kraljevstvo za konja!”, preklinjao je posle izgubljene bitke. Kako bi dobro bilo ponovo čuti ovu rečenicu? „Konja! Konja! Kraljevstvo za konja!”

četvrtak, 3. mart 2022.

Ruski vojnici sad već ne štede ni jevrejske spomenike. Bombom je pogođeno spomen obeležje Babin Jar, mesto blizu Kijeva, gde su nemački fašisti 28. i 29. septembra 1941. za dva dana ubili preko 33 hiljade Jevreja. Masovna ubivstva su nastavljena i narednih meseci – žrtve su bili Jevreji, Romi, politički zatvorenici, ukupno oko 100 hiljada ljudi.

petak, 4. mart 2022.

Izašao je iz štampe moj veliki esej pod naslovom U Obećanoj zemlji – život na limesu, koji će biti promovisan večeras u šest sati u jednoj od sala novosadskog sajma. Knjigu je objavila Fondacija Konrada Adenauera, i na njen predlog je i uvrštena u program Novi Sad – kulturna prestonica Evrope. Nedavno sam počeo da se oporavljam od neke viroze, i na Anikin predlog nisam lično otišao na promociju, jer bi to sad bilo rizično. (…)
Adam Mihnjik piše: „Sad Putinova armada hoće da ´odbrani´ mirne ukrajinske građane od ´ukrajinskih fašista i nacionalista´ koji su u Donjeckom basenu ´uveli politiku genocida´. Putinovi borbeni maniri prate one uzore čije su temelje položili Hitler i Staljin. Ruski predsednik se ne libi da upotrebi retoriku najpodlijeg diktatora 20. veka, štaviše, čini to očigledno sa zadovoljstvom. Ovo je kraj onog razdoblja u kojem smo živeli od 1989. godine. Za sada nismo u stanju ni da pojmimo kakve će biti posledice. Možda smo u predsoblju sledećeg svetskog rata? Ukrajinci su valjda najzlosrećnija nacija Evrope.” (Gazeta Wyborcza, 25. februar, 2022.)

Preveo Arpad Vicko