Krivaja je najduža reka koja svojim celim tokom protiče kroz Vojvodinu i spada među pritoke Velikog bačkog kanala. Isto tako, ona spada među najzagađenije reke u ovom regionu, počevši od Bačke Topole gde se javljaju prvi problemi. Ta situacija se ne popravlja u daljem toku, te se ona u Srbobranu smatra jednim od najvećih ekoloških problema.

U ovom gradu Krivaja je zagađena celim tokom. Prema rečima predsednika Ekološkog pokreta opštine Srbobran (EPOS) Dragana Kurjačkog, probleme prave kako industrija, tako i građani.

„Trenutno su u Srbobranu najveći zagađivači sami građani. Zato što imamo dosta ljudi koji su svoje otpadne vode iz domaćinstava nakačili na Krivaju. Ti ljudi žive pored vodotokova“, rekao je Kurjački za Autonomiju.

On smatra da je razvijanje svesti građana da kritički posmatraju sopstveno ponašanje prvi korak u rešavanju ovog problema jer „još nisu svesni stvari koje mogu da im se dese“.

Naš sagovornik navodi i primer dve stambene zgradea čije su cevi za otpadne vode dirketno sprovedene u Krivaju zato što su se septičke jame prebrzo napunile, nazivajući to rešenje „solomonskim“.

Međutim, najveći zagađivači su farme svinja u Srbobranu koje tečni svinjski izmet (osoku) sa svojih objekata odvodnim cevima puštaju u vodotok Krivaje. Uprkos apelu i razgovorima sa vlasnicima, Kurajčki kaže da se ništa nije promenilo dok sami aktivisti nisu reagovali.

Zagađena voda ugrožava poljoprivrednu proizvodnju

Jedna od najvećih opasnosti koje predstavlja zagađenje Krivaje na teritoriji Srbobrana jeste prehrambena industrija. Kompanija „Agro-promet“ navodnjava oko hiljadu hektara svog zemljišta crpeći vodu direktno iz ove reke što, prema rečima agronoma iz ove firme Zlatka Dende, narušava kvalitet prinosa.

„Problemi koji se javljaju u navodnjavanju su potrošnja dizni i prljava zagađena voda. To je problematično pošto se bavimo proizvodnjom hrane za ljudsku upotrebu i sve to utiče na kvalitet prinosa. Ovo je loše jer snižava kvalitet proizvoda“, rekao je za Denda za Autonomiju i dodao da su se nadali da će navodnjavanje biti prednost, ali da ono međutim predstavlja rizik i opasnost, kako za njihov učinak, tako i za sve koji konzumiraju njihove proizvode.

Ova kompanija je imala problema sa fitosanitarnom inspekcijom jer su se pojavljivale nedozvoljene supstance za koje se kasnije ispostavilo da potiču iz reke Krivaje, a to je, kako oni kažu, rezultat neprestanog zagađivanja celog njenog toka od Bačke Topole do mesta ulivanja u Veliki bački kanal. Međutim, uprkos reakcijama, te firme ne reaguju i ne pokušavaju da regulišu ispuštanje otpada.

„Agro-promet“ je uložio preko dva miliona evra u irigacioni sistem, ali kako kaže sagovornik iz ove kompanije, trenutno se nalaze na gubitku zbog slabog kvaliteta vode kojom zalivaju svoje površine. Proizvodi koji se uzgajaju na njihovim njivama dalje se distribuiraju po Vojvodini i inostranstvu.

„Trenutno radimo za jednu poznatu firmu koja pakuje i prerađuje proizvode i to se dalje distribuira kako ovde tako i u inostranstvo. Mi smo mislili čak i da proširimo proizvodnju. Međutim, to je sad dovedeno u pitanje zbog kvaliteta vode“, rekao nam je agronom Zlatko Denda.

Osim velikim kompanijama, kao što je slučaj „Agro-prometa“ u Srbobranu, Dragan Kurjački kaže da zagađena voda problem predstavlja i građanima koji u svojim baštama gaje različite kulture.

„Ljudi žive od Krivaje. Imaju baštice, plastenike, staklenike, vodu vuku iz ove reke. Pitanje je kakvog je ta voda kvaliteta. Ta paprika, taj paradajz kasnije idu na pijacu i to mi sve jedemo“, ukazuje Kurjački.

Nestale neke vrste ribe

Među najoštećenije građane Srbobrana zbog zagađenja Krivaje spadaju lovci i ribolovci zbog nestanka divljači. Dragan Kurjački naglašava da se u Srbobranu ne bave svi takvim delatnostima iz hobija, već radi egzistencije.

„Ljudi pecaju ribu ovde. I to im nije hobi, nego neke porodice od toga žive“, kaže naš sagovornik.

Građanin Srbobrana Ivan Šeguljev bavi se ribolovom ceo život i tvrdi da neke vrste ribe nije video već godinama.

„Pre desetak godina je postojao barski karaš koja je zaštićena vrsta. Toga je bilo prepuno ovde, a sada nema živog stvora. Voda je neupotrebljiva. Nema ni dubine ni toka. Tu je bilo ritova i trske gde se riba skrivala, gde je bilo mnogo zaštićenih vrsta riba i ptica“, rekao je Šeguljev za Autonomiju.

On je pohvalio „Vode Vojvodine“, jer kako je naveo, „barem nekoliko puta godišnje čiste dno i izvlače mulj kako bi se donekle očuvala voda“, ali upozorava da to nije dovoljno. Ukazuje i na problem nekažnjivosti, jer, kako kaže, uprkos tome što se podnose kaznene prijave, procedura nikad nije sprovedena do kraja.

Ovaj ribolovac kaže da Krivaja šest meseci godišnje ne teče zato što postoji mala ustava koja treba da reguliše nivo vode.

„Ali i to ko reguliše ne radi savesno kako treba nego se jednostavno podigne brana i ovde više nema protoka. Kada nema protoka vode, nema ni životinja, ni biljaka ni ribe. Voda kad nema protok onda sve tu izumire“, kaže naš sagovornik.

Na zagađenje reke takođe se žale i lovci zbog smanjenja divljači. Lovočuvar iz lovačkog udruženja „Fazan“ Dragan Kaćanski kaže da problem nastaje kada Krivaja presuši u periodu reprodukcije nekih vrsta.

„Zagađenje Krivaje predstavlja veliki problem za lovce. Imamo štetu na divljači i još je veći problem što u periodu reprodukcije nema vode u Srbobranu u reci pa ona presuši“, rekao je Kaćanski za Autonomiju i dodao da je najugroženija barska divljač koja upravo zbog zagađene vode migrira sa ove teritorije.

Institucije ćute

Kada su u pitanju nadležne institucije, svi sagovornici se slažu oko činjenice da one ne rade svoj posao kako treba. Oni kažu da su lokalnim vlastima skrenuli pažnju na ovaj problem, ali da one jednostavno nisu odreagovale adekvatno.

Predsednik EPOS-a Dragan Kurjački njihov rad do sad ocenjuje sa nulom.

„Njihov dosadašnji rad, ako možemo ocenjivati od jedan do deset je nula. Nisu pokazivali zainteresovanost. Da li ta naša lokalna samouprava mora da dobije nalog nekog da pita? Ne znam kako funkcionišu, ali ni po kom pitanju nisu reagovali kada smo imali ta velika zagađenja. Niti se opštinsko veće sastajalo, niti su davali neke izjave za građanstvo da se ta riba ne koristi jer je zagađena. Jednostavno ništa“, rekao je Kurjački za Autonomiju, govoreći o prethodnom sazivu. Dodaje sa je novi predsednik opštine Radivoj Debeljački odgovorio na njihov zahtev i da je do sastanka došlo.

„Predočili smo mu neke stvari. On nas je upoznao sa stvarima koje planiraju da rade“, rekao je on, ali i dodao da do sad nije bilo napretka u tom pravcu, te da je zagađivačima i dalje dozvoljeno da svoj otpad izbacuju u reku.

Agronom Zlatko Denda iz kompanije „Agro-promet“ kaže da se, što se tiče žalbi institucijama, uglavnom nailazi na zid ćutanja: „Probali smo nekoliko puta da stupimo u kontakt sa institucijama. Pokušavamo da dovedemo u red kvalitet vode za navodnjavanje. Uglavnom se nailazi na zid ćutanja. Varijanta je ’pitaćemo, uradićemo’ i na kraju na tome ostane“.

„I onda smo mi sami krenuli u akciju…“

Kako bi probudili nadležne organe i zaštitili svoju reku ekološki aktivisti u Vojvodini su u okviru udružene mreže preduzeli i radikalne mere, ističe predsednik EPOS-a Dragan Kurjački.

„Mi smo se obraćali inspekcijskim službama, kukali smo kod opštine i niko ništa ne reaguje. I onda smo mi sami krenuli u akciju zatrpavanja, angažovali smo tešku mehanizaciju, organizovali se i direktno se sukobili sa tim zagađivačima. Ljudi se organizuju. I to bi neko trebalo da se zapita zašto se ljudi organizuju da nešto urade što bi lokalna samouprava, pokrajina i republika trebalo da odradi. Oni su ovlašćeni, oni imaju vlast, oni imaju moć. Mi nemamo, mi imamo samo moć kao građani da bojkotujemo što smo i uradili“, naveo je on.

Njihova najveća akcija do sad bila je zatrpavanje odvodnih cevi sa farmi svinja pri čemu im je pomogla kompanija „Agro-promet“ snabdevajući ih potrebnom opremom.

„Oni su nam pomogli tako što su nam dali svoju tešku mehanizaciju i ljude i mi smo napravili akciju i zatrpali smo ispuste kojima su te firme ispuštale osoku“, kaže Kurjački.

Međutim, ovaj potez ih je koštao tužbe koju je protiv njih pokrenula farma svinja „Ekstra farm“ zbog ulaska u posed.

„Mi smo morali da pređemo preko njihovog zemljišta da bismo došli do mesta gde su oni sipali taj otpad i tužili su nas“, rekao je Kurjački i dodao da je tužba na kraju odbačena.

On je pohvalio ovu akciju zbog činjenice da ju je podržalo oko 30 aktivista iz drugih opština i smatra da je to bio odličan događaj s obzirom da su vlasnici kompanije shvatili da to „nije dobra reklama za njihovu firmu“.

Kurjački takođe naglašava značaj okupljanja više ekoloških pokreta iz Bačke Topole, Kule, Vrbasa, Odžaka, Subotice i Srbobrana u jednu asocijaciju pod nazivom „Zaštitimo ostatke rečnih tokova“ (ZORT).

„Zašto ostatke? Zato što ovo više nisu normalni rečni tokovi. Krivaja ima 109 kilometara svog toka kroz Vojvodinu i to je naša jedina autohtona reka koja izvire u njoj i uliva se u Veliki bački kanal kod Turije“, rekao je on.

Poručuje da će ZORT nastaviti sa aktivizmom ne samo u Srboranu, već i na svim ostalim teritorijama na kojima je Krivaja ugrožena.

Marko Apostolović (Autonomija)

(Tekst je nastao u okviru projekta „Mladi novinari za zaštitu životne sredine – pravo na čistu vodu, vazduh, zemlju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)